Evo na koliku pauzu na poslu imate pravo: Ako vam je ne daju, možete to debelo da naplatite

Po Zakonu o radu svi zaposleni u toku radnog vremena imaju pravo na pauzu.  Ovim zakonom propisane su pauze koje zavise od dužine radnog vremena.

Preporučujemo

Najluđi oglas za posao u Beogradu: Nemoj da mi pišeš da znaš da radiš pod pritiskom i da si timski igrač

Zaposleni koji rade od 4 do 6 sati dnevno imaju pravo na najmanje 15 minuta odmora u toku radnog vremena.

Zašto trudnicama u Srbiji daju otkaze? Država ih plaća, ne koštaju ništa poslodavce!

Oni koji rade 8 sati imaju pravo na najmanje pola sata.

Zaposleni koji rade 10 sati, mogu da odmaraju najmanje 45 minuta u toku radnog vremena.

Svima je poznato da primena ovog zakona varira od firme do firme, odnosno, od poslodavca do poslodavca.

Ako je opštim aktom, tačnije, kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu, propisana pauza u toku dnevnog rada u dužem trajanju od zakonom propisanog, poslodavac je u obavezi da zaposlenima obezbedi tako utvrđenu pauzu, odnosno, odmor u toku dnevnog rada.

Odmor u toku dnevnog rada računa se u radno vreme i ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.

Naš Zakon o radu propisan je u skladu sa međunarodnim standardima.

Nije isti za sva zanimanja.

Foto: Telegraf

Prema Uredbi o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu poslodavac je dužan da za vreme korišćenja sredstava i opreme za zaštitu disajnih organa, zaposlenima obezbedi potrebno vreme odmora u zavisnosti od ličnih i klimatskih uslova.

Služba medicine rada koja prati zdravstveno stanje zaposlenih, na osnovu rezultata lekarskih pregleda, može odrediti mere za ličnu zaštitu, kao što su ograničeno korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, potrebno vreme odmora, zabrana izlaganja azbestu i druge mere.

Prema Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom poslodavac je dužan da pored ostalih sprovede i organizacione mere, odnosno da zaposlenima obezbedi odgovarajuće pauze ili promenu radnih aktivnosti sa ciljem da se smanje psihofiziološki napori koji nastaju pri korišćenju opreme za rad sa ekranom.

U tu grupu, recimo, spadaju ljudi koji rade u IT sektoru. Većina njih ima klizno radno vreme, a njihove pauze se u većini firmi ne ubrajaju u radno vreme. Recimo, ako jedan zaposlen u IT radi od 8, uzme pauzu od sat vremena, neće raditi do 4, nego do 5.

Za pojedine specifične poslove kao što su profesionalni vozači, letačko osoblje, izlaganje jonizujućem zračenju ovo pitanje regulisano je posebnim propisima. Recimo, vozači bi na svaka tri sata trebalo da prave pauzu.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Zakonom o radu propisane su novčane kazne za poslodavce koji zaposlenima ne obezbeđuju zakonom propisane odmore u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor, tako da poslodavac koji zaposlenom ne obezbedi odmor u toku dnevnog rada odgovara za prekršaj novčano u iznosu od 100.000 dinara – kada je u pitanju pravno lice, a preduzetnik kaznom od 50.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu 10.000 dinara.

(Telegraf.rs)