Danas pravoslavci i katolici zajedno slave Isusovo vaskrsenje, a evo šta to znači

Uskrs ili Vaskrs je najveći pravoslavni, ali i katolički praznik.

Preporučujemo

Kako se pravilno čestita Vaskrs, a koje izraze nikako ne smete da koristite!

Šta je "srpskije" reći - Uskrs ili Vaskrs: Kako zaista treba da govore pravoslavci (FOTO)

Uglavnom ih slavimo različitih datuma, iako to, kako je sam Papa Franja jednom prilikom izjavio, baš i nema nekog smisla.

- Skandalozno je da hrišćani danas razgovaraju na sledeći način: "Moj je Isus uskrsnuo na današnji dan, a tvoj će iduće sedmice". Moramo da se dogovorimo oko datuma - rekao je on.

Na njegovu priču nadovezao se i koptski biskup Kamal Fahim Avad koji je u intervjuu za italijansku La Stampu pozdravio papin predlog.

- To bi bilo fantastično. Brojni vernici ne shvataju kako je moguće da je Isus Hrist po različitim crkvama uskrsnuo na različite dane, nekad nedelju, a nekad i mesec dana kasnije - rekao je biskup.

Foto: Tanjug/AP

Podudaranja Vaskrsa kod pravoslavaca i katolika dešavaju se u razmacima od nekoliko godina. Recimo, zajedno smo slavili 2011, pa 2014 godine i sada 2017. godine.

Papina reforma kalendara iz 1582. godine ozvaničila je razlike između Nikejskog načina računanja i do tada poznatih astronomskih saznanja. Od tada su zapadni hrišćani počeli da računaju datum Vaskrsa na osnovu novog gregorijanskog kalendara, dok su istočni hrišćani ostali verni starom julijanskom kalendaru.

Dakle, sada se razlike u računanju datuma Vaskrsa između zapadnih i istočnih hrišćana mogu "pripisati razlikama u kalendarima i lunarnim tablicama koje se zato koriste, a ne razlikama u fundametalnim teološkim pogledima". Uprkos svim pokušajima da se postigne kompromis, datum Vaskrsa će i dalje deliti istočnu i zapadnu hrišćansku crkvu.

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

Inače, Vaskrs se određuje na osnovu crkvenog pravila - uvek pada u nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice.

Vaskrs je praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti, tačnije. prve nedelje posle Velikog petka. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.

(Telegraf.rs)