• 10

Otvorili smo šaht i sišli u tunele kanalizacije ispod Beograda: Tajni grad sa blagom, oružjem i vojnim prolazima (FOTO)

Tajni vojni tunel, zlato, pištolji, spasavanje životinja, mrtvo prase, gušenje u fekalijama, kućica na šahtu... samo su deo onoga kroz šta ćemo provesti u ovoj našoj nesvakidašnjoj priči

  • 10

Bili smo u kanalizaciji. Da, dobro ste pročitali, zaronili smo u najmračnije dubine grada Beograda.

EVO ŠTA SVE SRBI BACAJU U WC ŠOLJU: Nećete verovati šta majstori vade iz kanalizacije!

Ovo je naša priča i priča ljudi koji rade u Vodovodu i kanalizaciji. Vežite se, jer ova vožnja je uzbudljivija nego što ste i mogli da zamislite. Da vam malo zagolicamo maštu!

Tajni vojni tunel, zlato, pištolji, spasavanje životinja, mrtvo prase, gušenje u fekalijama, kućica na šahtu... samo su deo onoga kroz šta ćemo provesti u našoj reportaži.

Idemo redom.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Došli smo ispred Vodovoda i kanalizacije u Zaplanjskoj ulici. Ljubazna i nasmejana dočekala nas je Bojana Veljović, "šefica jednog dela beogradskog podzemlja", odnosno, rukovodilac pogona Beograd 2. Sa nama je i Srđan Zarić, koji je na istoj funkciji, samo pogon Beograd 3.

Kada smo se raskomotili, ušlo je nekoliko radnika sa novom opremom u rukama.

- Izvolite, nove gumene čizme, novo odelo, nove rukavice - reče jedan.

Obukli smo se za ovu avanturu. Sa ekipom Vodovoda i kanalizacije ušli smo u takozvani "sprinter". Kombi sa kojim se brzo ide na teren. Smestili smo se na sedište, a deo ekipe je seo u gepek.

U kombiju smo pokupili nekoliko zanimljivih priča od radnika.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

- Postoji priča koja se godinama prepričava. Radnici su kopali i razbiju svod! Nalete na nešto što nije ucrtano na mapi. Dečko koji je radio je umro od straha. Kada su probili, naišli su na tajne vojne tunele. Čim je zakoračio u tom pravcu, iz tame i mraka čulo se "Da nisi mrdnuo!". Naišao je na vojsku! - pričaju i otkrivaju nam najveći mit koji kruži Vodovodom i kanalizacijom.

Stižemo sa "sprinterom". Nalazimo se kod šahta ispred ulivne građevine u Mokroluški kolektor koji se proteže sve do Mostara, do izliva u Savu. Dužina je negde oko 4.5 km, a najveće dimenzije su mu 5.5 sa 5.5 metara.

Šaht otvara poslovođa Radonjić Miodrag koji u Vodovodu i kanalizaciji radi 20 godina.

- Ja sam imao iskustvo da se gušim dole. Fekalije su mi bile preko glave - kaže i iz sve snage povuče poklopac težak 80 kilograma.

Ukazala se rupa! Duboka više od 10 metara. Uf! Iskreno, u tom trenutku sukob straha i adrenalina. Okej, samo treba sići i ne gledati dole.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Samo gledaj napred, u zid, kao da si na merdevinama kod kuće - proverena mantra za silazak na ovu dubinu.

I... sišli smo!

Ispred nas ukazao se tunel. Voda, đubre, crtež na zidu... Krenuli smo u turu kroz ono pravo podzemlje naše prestonice. Zanimalo nas je da li su ikad našli nekog ko živi, spava u takozvanom kolektoru?

- Radim 20 godina i nikad do sad nisam video da je neko spavao u kolektoru. Ali, nagledao sam se nekih drugih stvari. A i ja sam doživeo svašta. Pa, skoro me je jurila horda pacova! - kaže Veljko Bulatović, šef reona.

Otkriva da je sve i svašta pronašao kod stadiona Sinđelić.

- Nalazili smo pištolje, čaure, automatske puške. Stalno pronalizimo novčanike od ljudi koji su odžepareni. Stariji radnici znaju za foru kako da nađu zlato. Kako se taloži materijal tu se taloži i izgubljeno zlato. Desi se poneka zlatna narukvica, prsten... To ljudima slučajno ispadne. Onda radnici lopatom prevrnu to blato u kojem se nakupilo sve i svašta i nađu nakit - kaže Veljko.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Ističe da on i radnici dosta stvari urade ručno.

- Bacaju građevinski materijal, bacaju svašta, a mi sve to tovarimo i guramo ručno u kolicima - kaže.

Otkrio nam je da su radnici ranije imali svoju mali prostoriju, od par kvadrata. U njoj bi presedeli celu smenu. Igrali su karte, tako su kratili vreme. Veljko je pokušao da uđe u nju, ali kaže da je nemoguće jer je sve zarđalo.

Dok je on pričao svoje utiske sabrane u 20 godina rada, mi smo primetili crtež na zidu. Nacrtana patkica koju su radnici crtali... Pa kada voda nadođe, onda to izgleda kao da ona pliva...

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Kako smo koračali sve dublje i dublje, sve je bilo mračnije i mračnije i toplije. Šum vode stvarao je blagu jezu u kostima i budio maštu dostojnu akcionog trilera, možda čak i horora. Primetili smo i da nam čizme sve dublje i dublje upadaju u vodu i raznorazne "stanare" po vodi. Metalne šipke, đubre... Na glavu nam je pala i po koja kap sa plafona. Okej, rešili smo da nećemo dalje. Videli smo dovoljno.

Dubok i mračan, mračan tunel, kao što smo naveli, dugačak 4.5 kilometara doveo bi nas pravo u reku Savu. Tamo baš i nismo planirali da idemo...

Izlazak iz rupe bio je lakši nego ulazak. Korak po korak i ponovo smo ugledali svetlost dana! Nazad u sprinter i pravac Vodovod i kanalizacija, na početnu tačku. Šolja tople, turske kafe sa radnicima nam je posle avanture baš, baš prijala.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Ušli smo u njihovu prostoriju za "kuliranje". Šank, televizor, stolovi, frižider, šporet, za predah u retkim pauzama… a, u tim baš retkim pauzama se igra jamb.

- Tu smo da ljudima održavamo sistem atmosferskih i otpadnih voda. Kada dođe do zagušenja odmah reagujemo. Ukoliko neko ima neki problem, tu smo da pomognemo, a svima izlazimo u susret. Zovu nas kada im upadnu ključevi, telefoni, novčanici. Ljubimce često spasavamo. Cvile zarobljeni, a mi smo presrećni kada ih izvučemo na sigurno. Veoma brzo smo na terenu, neki kažu da radimo brže od Hitne-pomoći - kaže Srđan Zarić.

Na njegovu priču se nadovezuje Bojana.

- Skoro nas je zvala žena kojoj se sve zapušilo za slavu, sad za Svetog Nikolu. Plače žena. Šta da radimo, naravno da smo otišli da joj pomognemo iako su u pitanju interne instalacije. Samo što ljudi ponekad ne razumeju da je naša oprema tako jaka, da kada bi provukli naša creva visokog pritiska u kućne instalacije, ceo zid bismo im srušili, ali pomažemo. Uvek! Nego, ljudi su nerazumni. Napadaju radnike koji rade, čak su nastrali i pištoljima na njih. A naši svi momci su strpljivi i u tim situacijama, jer naši građani i stranke su uvek na prvom mestu - kaže ona.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Na priču se nadovezuje Veljko.

- Kada radimo, ima mnogo znatiželjnika. Vire unutra, gledaju šta radimo. A, mi za to imamo foru. Samo pustimo crevo sa čistom vodom, pa oni pobegnu. Pa, ometaju nas! Gledajte kada završimo posao, a ne dok radimo - poručuje.

Ostali smo još malo da popijemo kafu do kraja. Upoznali smo najstarijeg radnika Gorana Stojanovića, koji radi 31 godinu i za sebe kaže da je brigader prve klase. U stilu pionira, nije bio mnogo raspoložen za priču, ali smo saznali da je bio u ekipi koja se prvi put pojavila u medijima. Bilo je na RTS-u 1987. godine.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Pre nego što je došao naš prevoz, uhvatili smo još dve zanimljive priče.

- Jednom prilikom smo imali neverovatnu intervenciju. Ljudi su podigli kućicu na šahtu. Digli su metalni poklopac, a na rupu od šahta su stavili ve-ce šolju. Šta će ljudi, muka ih naterala. Potom, evo kako kradu poklopce od šahta. Dođu sa kombijem koji ima isečenu rupu na dnu, pa se tu parkiraju i onda ukradu poklopac, a ti ni ne znaš šta oni rade - pričaju.

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Krenuli smo lagano, srdačno su nas ispratili kao što su nas i dočekali... Ostavili smo ih u toploj prostoriji u kojoj će odmarati veoma kratko, jer, ovi ljudi rade 24 sata!

(Milica Čule/m.cule@telegraf.rs)

 

Komentari

  • pera profesor

    ulepsali ste mi jutro gde vam ovo pade na pamet hahahah svaka cast

  • Džoni

    Nindza kornjace Beogradske :D

  • Zoki

    Cestitke redakciji i radnom osoblju Vodovoda.Divan clanak.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima