Popili smo najtopliju kafu u trenutno najpopularnijem kafiću u Srbiji: Jedina plata ovih konobara je ljubav, a kad završe sa poslom, mole da ostanu još (FOTO)

Aleksandru Pavlović (35) i Lazara Jovanovića (19) zatekli smo jutros kao verovatno jedine konobare koji završe smenu pa pitaju da ostanu još malo da rade. Pritom, novac nema nikakvu vrednost za njih. A devojka sa Daunovim sindromom i mladić sa autizmom, sa još više elana i ljubaznosti uslužiće goste. Zbog njih, i kolega sa blagim smetnjama u mentalnom razvoju, koje su pristizale u drugu smenu, novootvoreni "Zvuci srca" na Čuburi postao je hit među ljubiteljima kafića.

Aleksandra odmah prilazi i pita ekipu Telegrafa šta bismo da naručimo. Strpljivo ponavlja i više puta ako treba. Kafa nigde ne može hitrije da stigne jer dok je ne skuva - ne možete je prekinuti.

Preporučujemo

- Volim da radim u kafiću, ali mi to nije jedini posao. Volim da je gužva, da poslužujem goste. Radim u marketu kao paker tri dana, ovde dva. Super mi je sa kolegama - priča ona.

Foto: A. Nalbantjan

Kada završi zadatak ili spremno čeka na sledeći, ili rado popriča sa gostima i kolegama. Prava je domaćica. Kaže nam da je zovu menadžerkom, ali to baš nije tačno.

Vrednoća joj ne da da izneveri neku mušteriju. Prvo će da joj napravi i odnese kafu, a onda će da nam učini i slika se sa celom grupom koja čeka dok je ona u šanku.

Srećniji kada su ženski gosti Foto: A. Nalbantjan

Za to vreme Laza uzdiše, on nije toliko otvoren kao koleginica prema neznancima i malo pokušava da eskivira pitanja kratkim odgovorima.

- Žene više volim da uslužujem, najviše njih volim - stidljivo kaže Laza, a preferira da svojim omiljenim mušterijama donosi turske kafe.

- Šta ćete da popijete, mi donesemo. Ne pričam mnogo sa gostima - odgovara direktno i "strogo profesionalno". Ali, zaista, ko god da ga je nešto pitao, Laza ga nije uskratio za odgovor i osmeh. Njegovi bolji poznanici nam otkrivaju da mu je mnogo lakše kada je manje gostiju ili kada vidi nekoga da sam sedi da popriča.

Ovo je najtoplija i najsnažnija kafa koju smo skoro pili / Foto: A. Nalbantjan

TOPLO MESTO ZA DOBRE DUŠE

Beograd je nadaleko poznat po "preplavljenim" kafićima. Sve vrvi od gostiju, koji svakodnevno ostave veliki broj novčanica, pa zato objekti niču jedan za drugim. Ma koliko vam značilo da pronađete mesto da pobegnete od obaveza, jeste li primetili da cene pića rastu, konobari su sve neljubazniji, ljudi bezobrazniji? Smeta i dete koje plače, sve što se ne uklapa u novi fensi ambijent.

I onda, u tom nizu, tiho se otvori jedno toplo mestašce u Čuburskoj 12. Otvoreno je 4. februara, a danas već uveliko ima stalne goste. Zna se i gde sede u svetloj prostoriji sa tihom muzikom, kada dolaze i koje novine uz prvu jutarnju čitaju.

Posmatrate ih u svetlim prostorijama kafića "Zvuci srca", muzika ide tiho i traži se mesto više. Niko nije vraćen na vratima, već se hitro dovija kako bi svakom bilo ugođeno. Štaviše, baš svi su dobrodošli.

Mnogi su odmah zavoleli kafić Foto: A. Nalbantjan

- Primetili smo da nam dolaze potpuno različiti tipovi ljudi. Bio mi je simpatičan primer dve majke, jedna ima ćerku, druga sina. Sele su baš ovde, ispred kamina, a decu su smestile tu da crtaju. Shvatile su da u običnom kafiću bi morale da smeste decu pored sebe, pa se ćuškaju, guraju, ne mogu na miru da popiju kafu. Mi ovde imamo bojice i flomastere, pa su deca bila kao bubice dva sata, a one su se isćaskale. Juče nam se i dvaput dogodilo da roditelji dece sa smetnjama u razvoju dođu ovde na kafu sa svojom decom. Valjda se osećaju da su njihovi stariji drugari tu. Mlađa deca, valjda, vide neku budućnosti i njih ohrabrite kroz to. Njihova deca mogu da ispolje sve svoje karakteristike i ovaj dečak koji je uzeo da prošeta, upozna prostor, što je njegova karakteristika odmah to da uradi. Zamislite u nekom drugom kafiću, da ustane autistični dečak, kreće da šeta. Stalno je stega - vrati se na mesto, sedi. Mi smo defektolozi, razumem da želi da ovlada novi prostor i nađe sigurnost. Dete je zadovoljilo svoju potrebu i selo, roditelji su najnormalnije nastavili da piju svoju kafu. Cilj nam je da se svi dobro osećaju - priča defektološkinja Sašenka Mirković.

Uvek su tu da im pomognu ali, ne da ih isprave, već usmere. Takoreći "sa rukama na leđima".

Za zajedničku fotografiju sa vrednim radnicima i ljudima koji su im vetar u leđa treba malo popričekati, ali - uspomena je dragocena Foto: A. Nalbantjan

Tih nekoliko kvadrata u srcu grada postalo je oaza dobrih ljudi. Ovde se ništa ne zamera.

Predsednik humanitarne organizacije za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju "Dečje srce", uz čiju pomoć je kafić i otvoren, Goran Rojević, objašnjava da je motivacija ključna u radu.

- Kada ih motivišete njima posao mora da bude zabavan, igra, maksimalno uživanje. Kada nije, neće želeti da se bave time. Otkad rade ovde primetili smo kod njih da je oslobođen duh, koji kada se to desi, kao i kod svakog čoveka, možete videti njegov pun potencijal - kaže Rojević.

Jedina plata za njih je ljubav / Foto: A. Nalbantjan

Sandri, Lazi i ostatku ekipe ovo zato sve posao iz puke ljubavi i pokušavaju da ih osposobe da mogu da rade u bilo kom "običnom" kafiću. Posle hodnika nalaze se i prostorije u kojima imaju i druge radionice.

- Jedina plata za njih je ljubav koju vi kao ljudi pružate kroz neku želju da im se obratite i da sa njima radite. Plata nije motivacija, ni ne pitaju za nju. Nemaju vrednost novca, niti imaju potrebu za njim. Kada završe sa poslom, mole nas da ostanu duže - ističe Rojević.

ZVUCI SRCA

Lokal razlikuje i muzička grupa po kojoj je dobila ime. Već šest godina sviraju, ne znaju note akorde, ali to veoma skladno zvuči. Svaki put je drugačije, a šta je to nego umetnost i umešnost za sebe. Mogu da se pohvale da su svirali i sa Bajagom, Ortodoks Keltima i nizom muzičkih grupa...

Foto: A. Nalbantjan

BEZ CENA

Na svaki detalj obratili su pažnju. Krase ga radovi drugara. Posebni svećnjaci, oslikane slike, prozori i kutije u obliku srca na stolu.

Poslednje, srcolike kutije još su jedna stvar koja mesto čine drugačijim - kafić nema cene, već u njih ubacujete novac i plaćate po sopstvenoj savesti.

(Milena Rodić - m.rodic@telegraf.rs)