Zemunska tvrđava istrgnuta iz zaborava: Srednjovekovno zdanje ponovo se uzdiže na Gardošu
Radovi bi trebalo da budu gotovi do 15. novembra
Zemunice su se gradile i rušile, dok su tuđinske vojske tutnjale današnjim Donjim gradom. U prašini burne istorije nestao je srednjovekovni Zemun i podigao se grad pod Gardošom kakav danas poznajemo. Ali, jedno mesto u njemu preživelo je šest vekova - Zemunska tvrđava čije zidine su ovog leta "isplivale" iz zaborava.
Na samom vrhu Gardoša i tačno ispod Kule Sibinjanin Janka, sada se jasno naziru četiri kružne građevine koje radnici užurbano obnavljaju. I to su samo ostaci zamka koji je još mnogo vekova pre Kule na Gardošu krasilo Zemun.
- Srednjovekovna utvrđenja Zemuna sačuvana su u ostacima citadele takozvanog gotskog tipa. Četvorougaoni zamak, sa po jednom kružnom kulom na svakoj strani, sačuvan je u delovima spoljnih zidova i kula u visini do dva metra. Smatra se da postojeći zidovi potiču iz 14. ili 15. veka. Na Prandšteterovoj minijaturi iz 1608. godine, zamak je sačuvan i pokriven, dok se na panoramama Zemuna već od 18. veka nalazi u ruševinama. Zemunska tvrđava je zbog izgradnje Milenijumske kule nasuta, a proglašena je spomenikom kulture 1948. godine - objasnili su nam u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Baš na mestu gde je pucao najlepši pogled na grad, iznad zvonika Nikolajevske crkve, bila je samo bezoblična gomila kamenja i šuta na koju su se penjali znatiželjni turisti. Sada se jasno ističe jugoistočna kula ovog starog zdanja, budući vidikovac, čija je rekonstrukcija zbog devastacije bila i najveći izazov.
Projekat obnove je uradio Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture 2016. godine, a za ove radove Opština Zemun obezbedila je sredstva preko konkursa Ministarstva paravde, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija uz pomoć grada Beograda. Radovi su počeli krajem prošle godine, a sve bi trebalo da bude gotovo do 15. novembra.
CIGLA PO CIGLA
Majstori zidaju utvrđenje od kamena, a oblažu ga opekom, na isti način i od materijala istovetnog sastava kao onaj koji je korišćen pre više od pola milenijuma. Tek mali broj cigala preživeo je šest prohujalih vekova, a ostatak se donosi sa lokaliteta širom Vojvodine, gde je još moguće pronaći i kupiti autentičnu opeku.
- Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je projekat obnove, ali on vrši i konzervatorski nadzor. To znači da na terenu proveravaju da li materijal koji koristimo odgovara autentičnom. Gledaju i fotografišu svaku ciglu, upoređuju boju i nijansu - priča Tomislav Cerovac, generalni direktor preduzeća "Stim gradnja".
Okreću se mešalice i dizalice, a radnici u fluoroscentnim prslucima i šlemovima imaju zadatak da se i sami vrate u prošlost i da, na kraju, ređaju ciglu po ciglu i nanose malter po "receptu" nekih starih neimara. U konzorcijumu, objašnjava Cerovac, koji je dobio tender za radove, nalazi se i firma koja je iskusna u konzervatosrskim radovima sa licencom, a malter i opeka su pre ugradnje dobili sertifikat Instituta za ispitivanje materijala Srbije.
- Kao vezivo koristi se krečni malter, a on se dobija kada se mrvljena cigla pomeša sa gašenim krečom. To je materijal koji na kraju dobija crvenkasti pigment i potrebno je više vremena za sušenje nego kod savremenih materijala - objasnio je Cerovac.
Zidovi tvrđave su u preseku široki 2,4 metra, a pre samih radova na obnovi kopani su tehnički rovovi kako bi se došlo do originalnih lica, tačnije "fasade" tvrđave od cigala. Ponovo su vidljivi i otvori za santrače (drvene grede) koji su bili na granici nestajanja i neprepoznavanja.
O tome kako je tvrđava nekada izgledala svedoče samo sačuvane gravire - na njima se vidi da su četiri kule nekada bile iste visine, pa čak i da su imale krov. Sada se obnavljaju zidovi u visini koja je ostala sačuvana.
- Zadržavaju se tri kule u svojim postojećim visinima od oko 2 metra, a obrušena kula se zadržava sa parapetom visine oko 80-90 centimetre u funkciji vidikovca. Obnavlja se nedostajuća nadzemna trasa istočnog bedema ispred kafića u visini parapeta od 40-50 centimetara, kao i nedostajući centralni deo zapadnog bedema prema letnjoj pozornici - detaljno su nam objasnili plan radova u Zavodu za zaštitu spomenika.
TVRĐAVA "U SENCI" VIŠE OD VEKA
Lepotu stare Zemusnke tvrđave zasenila je 1896. Kula Sibinjanin Janka sagrađena u njenom središtu. Velelepna kula tako je "ukrala" slavu tvrđavi i do današnjih dana ostali su samo obrisi. Kako kažu u Opštini Zemun, nije bilo nikakve mogućnosti da se tvrđava obnovi bez projekta koji je uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture, a reč je o pozamašnom i dugotrajnom poslu.
- Nijedna vlast nije započela rekonstrukciju i restauraciju tvrđave, iako su se videli samo obrisi. Kada je Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio veliki projekat obnove tvrđave, oni su se obratili nama kao opštini i predložili da se restaurira tvrđava. Nadležnosti opštine su takve da nismo imali zakonsku mogućnost da sami finansiramo obnovu, ali smo se potrudili da obezbedimo sredstva na konkursima - kazala je Katarina Zrilić, načelnica uprave gradske opštine Zemun.
Tako je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izdovijilo 12 miliona dinara, koji su obezbeđeni na konkursu preko Turističke organizacije Beograda, a Ministarstvo pravde iz oportuniteta 12 miliona dinara, na konkursu preko Turističko-kulturnog centra Zemuna. I grad je obezbedio 10 miliona dinara kao "kapitalni transfer". Komisije ovih Ministarstava najčešće smatraju opravdanim one projekte koji se tiču obnove bolnica, škola, vrtića... Ali, činjenica da su opštini sredstva odobrena po oba konkursa govori o opravdanosti za njegovu realizaciju.
Javna nabavka bila je transparentna i otvorena i sve je urađeno u skladu sa zakonom. Rokovi si produženi, jer su se na terenu pojavile situacije poroznog tla. U svakom slučaju, vlasnici objekata uz samu tvrđavu dali su saglasnost za izvođenje i svesrdno podržali projekat - ispričala je Katarina Zrilić.
Tek kada su konkursi završeni, a finansiranje bilo obezbeđeno, mogla je da bude izdata i građevinska dozvola i raspisana javna nabavka.
SEVEROISTOČNA KULA NAJZAHTEVNIJA
Radnici tokom radova nisu naišli ni na kakve arheološke ostatke, pa nisu prekidali obnovu. Ono što se isprečilo zadatim rokovima je stanje jugoistočne kule, koja gleda na Dunav i sa koje se pruža najlepši pogled. Kada je ustanovljeno da je temelj plići od očekivanog, moralo je da se pristupi njegovom ojačavanju, što je iziskivalo potpuno novi stručni projekat.
- Morali smo da primernimo drugačiji konstruktivni sistem, pa je za ugovor urađen i aneks. Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zemun je angažovao stručnjaka koji je uradio projekat - objašnjava Tomislav Cerovac.
I u Zavodu za zaštitu spomenika kulture objasnili su nam da su temelji kule bili oštećeni i plitki, ali da su ipak sačuvani su svi ostaci originalnih temeljnih zidova.
NOVI SJAJ I ZA STEPENICE
Do tvrđave se može doći sa više strana, ulicom Sibinjanin Janka, Sinđelićevom, preko groblja, ali i direktno, jednim od najpoznatijeg gardoškog stepeništa preko Visoke ulice, koje se takođe obnavlja.
- Tražili smo uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer stepenice pripadaju starom jezgru Zemuna, koje je zaštićeno. Novac je obezbeđen u projektu koji je prošle godine sproveden na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika "Da se radi i gradi po tvom". Bilo je mnogo predloga da se uredi ovo stepenište, a na nivou opštine ušle su u "top 3" - objašnjava Katarina Zrilić i najavljuje da će se u narednoj godini izvoditi radovi na još dva pristupna stepeništa koja vode ka Gardosu.
VIDEO: Ovako je u Zemunu prošao Sibinjanin Janko
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
"Leleee, ozbiljna akrobatika": Snimak vožnje bicikla u Zemunu ozbiljno uznemirio posmatrače
Pijačni dani u mesecu pred Uskrs: Evo cena sveže salate, rotkvica i mladog krompira na čuvenoj pijaci
Pretio supruzi telefonom, pa joj napravio sačekušu u njenom autu: Jezivo nasilje u Zemunu
Praznik šahovske mladosti povodom Dana opštine Novi Beograd
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
PODNELA ZAHTEV ZA RAZVOD PRE 7 MESECI, ALI I DALJE NA SILU ŽIVI SA MUŽEM Novosađanka se našla u bizarnoj situaciji, u stan se uselila i svekrva: "Živimo u prljavštini, deca su mi UGROŽENA"
(FOTO) MUŠKARAC U PODGORICI IZBACIO GOLU PROSTITUTKU NA ULICU! Šokirao ga prizor kad je skinula gaće: Bizarne scene u elitnom delu grada, intervenisala policija
NOVI DETALJI IZ ISTRAGE UBISTVA DANKE ILIĆ Iz službenog automobila ubica prikupljeno više od 500 tragova, slede nova veštačenja (FOTO)
Boža zemunac
Bravo i hvala na izvanrednom tekstu.
Podelite komentar
Neki
Sve naše istorijske znamenitosti treba restaurirati i obnoviti,tako se vraća kultura i turizam u Srbiju....
Podelite komentar