Da li su taksisti u Beogradu bezobrazni i bahati, ili su za neke stvari u pravu?

Foto: Nikola Tomić

U trenutku kada se Beograđani umorni vraćaju kućama s posla i iz škole, usred špica, oni koji treba da nas prevoze sada nas parališu - taksisti ne odustaju od svojih radikalnih mera da se izbore za svoja prava.

I naravno, Beograđani su ljuti. Kada se blokira Slavija, nikoga ne zanima prepucavanje između taksi udruženja i aplikacija, rupe u zakonu ni tumačenja propisa...

Preporučujemo

Tako taksisti postaju zatvorena grupa preduzetnika, koja zbog blokada gubi svaku podršku i razumevanje upravo onih od kojih treba da zarađuje novac - putnika.

Kada govorimo o taksistima i njihovoj sve jačoj konkurenciji aplikacija i slične alternative auto-taksi prevozu, zapravo, niko nije u pravu. Tržište se razvilo i iznedrilo neke nove varijante usluga prevoza koje propisi ne prepoznaju.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Taksisti su u pravu kada kažu da prevoz, i to javni prevoz putnika na lokalu, može da se obavlja samo uz adekvatnu dozvolu koju izdaje grad. Kao što grad izdaje rešenja o linijama gradskog prevoza i redovima vožnje, pa niko ko nema dozvolu ne može da vozi putnike autobusima, tako izdaje i propise o taksi prevozu.

Stoga, taksisti smatraju da su oštećeni zbog nelojalne konkurencije - neko ko nije registrovan njima "otima" putnike uz pomoć aplikacije. I ono što hoće jeste da odbrane svoje pravo koje im sledi po slovu zakona, čime čuvaju i svoja radna mesta.

Međutim... Taj isti taksi prevoz godinama, decenijama je neuređen. Nelegalni taksisti, sumnjivi taksimetri i visoki računi, "tuča" za putnike na aerodromu i autobuskoj stanici problemi su koji nikada nisu do kraja rešeni. Nikada nije određena ni jedinstvena boja za sve taksiste, njihove table i brojevi su šareni, a čak ni sa novim TX tablicama niste potpuno sigurni da li ćete nasesti na prevaru.

Na kraju, kada vam taksista kaže iznos računa, vi ne možete da proverite da li ta cena zaista odgovara kilometražu koju ste prošli, a ako zatražite račun, dobićete rukom ispisane cifre na nekakvom blokčiću.

Problem je i što, ako želite da postanete taksista, to gotovo da nije moguće - kako kažu oni koji su pokušavali, dozvole se više maltene i ne izdaju, a ispit iz poznavanja Beograda se ne održava.

Foto: Telegraf

A onda, pojavile su se aplikacije, jednostavne za upotrebu, transparentne i sigurne, koje rade uz pomoć GPS sistema i digitalnih mapa. Više nema potrebe za taksimetrom, niti bojazni da će vožnja koštati više nego što treba ili da će taksista voziti okolo-naokolo da "naduva" račun.

Vožnja je povoljnija, a sistem prati potrebe tržišta. Svako može da se uključi u posao i oproba se na ulicama grada, a da nema nikakve veze sa gradskom administracijom, sekretarijatima i birokratijom.

Putnici su zadovoljni i nije im jasno zašto bi neko osporavao takav način vožnje, posebno ako prevoznik plaća porez.

Taksisti, naravno, mogu da se bore za svoja prava u okviru postojećeg sistema, premda većina Beograđana smatra da blokada ulica nije dobar način.

Ali, taj postojeći sistem je toliko nefleksibilan i inertan da je proces liberalizacije na ovom tržištu neminovan. Jasno je da je interes taksiste da zadrži posao, ali vremenom će svi postati gluvi na takve zahtreve, jer putnicima nije bitno ko je izdao neku birokratsku dozvolu, već da li mogu brzo, bezbedno i bez straha od prevare da stignu od tačke A do tačke B.

Potrebno je, dakle, menjati pravila, ali tako da utakmica na tržištu bude fer i otvorena. Ipak, trebalo bi voditi računa i da ljudi koji trenutno rade u legalnim taksi udruženjima ne ostanu bez posla i da konkurencija vozača bez ikakve obuke, ma kojoj firmi pripadala, ne preuzima posao.

Svaki novi igrač na tržištu morao bi u najmanju ruku da angažuje vozače koji su profesionalci i koji su prošli odgovarajuća testiranja, kao što je ispit iz poznavanja grada.

Da li su taksisti u Beogradu bezobrazni i bahati, ili su u pravu? Ostavite nam svoje mišljenje u komentarima.

(M. Beljan)