Magija osmatranja neba na tvrđavi decenijama je mamila Beograđane: Tu je i teleskop star čitav vek

Na vrhu Dizdarove kule, jednog od najlepših vidikovaca Beogradske tvrđave, u lepim, vedrim noćima, dešava se pravi spektakl za sve one koji žele da svojim okom dožive sjaj zvezda i planeta. U limenoj kutiji skriven je teleskop koji je star čitav jedan vek, a u Beograd je stigao kao ratna odšteta Nemaca za Prvi svetski rat.

Škripa ove sive kutije, koju je Aleksandar Otašević iz Astronoskog društva "Ruđer Bošković" otvarao, decenijama je budila radoznalost generacijama mladih koji su na ovom mestu mogli da se upoznaju sa tajnama kosmosa. Vremešni teleskop je sklopiv, pa je potrebno nekoliko minuta da se podigne, a dok se zupčanici pokreću, on se uzdiže ka nebu nad Beogradom.

- Lep je, romantičan, podseća na lepe stare dane astronomije - priča nam Otašević.

Od osnivanja ove opservatorije, 1964. godine, pa sve do 2003. ovaj teleskop napravljen početkom 20. veka bio je jedini instrument za posmatranje. Sve do devedesetih godina on je tehnološki bio sasvim odgovarajući za ove amaterske namene, pa su radoznali posetioci uživali u noćima iznad ušća Save u Dunav, pogledima uprtim u daleka nebeska tela. A prilagođen je i za prava astronomka merenja, pa su i mnogi mali naučni radovi nastali upravo na ovom mestu.

Kako se osećalo jedno dete koje je po prvi put imalo priliku da proviri kroz tu skalameriju, a onda, umesto obične tačkice na nebu ugleda sjajni Saturn sa svojim prstenovima? Nije to kao na nekoj slici u Atlasu, sa bojama i slojevima, već samo kugla koja ima oko sebe prsten. Ali magično je to, svojim okom videti nebesko telo onakvo kakvo stvarno jeste, blještavo i u realnom vremenu, biser okružen tamom. Ili kada po prvi put vidite oštre i sjajne kratere meseca, življe i sjajnije nego na bilo kojoj reprodukciji.

Ali... ti krateri danas mogu da se fotografišu i boljim fotoaparatom. Internet je prepun fascinantnih slika nebeskog tela. Stari teleskop odbrojao je svoje dane, ne samo u tehnološkom smislu, već i zbog toga što on više nije jedini prozor u tajne svemira. Ni on, ni mnogo moderniji teleskopi.

Internet i virtuelni svet sve su promenili

- Danas se neki ljudi i razočaraju kada pogledaju kroz teleskop. Jer ono što vide odmah upoređuju sa slikama koje su videli na internetu, a one su dobijene velikim teleskopima ili preko kosmičkih sondi sa lica mesta i te fotografije su poprilično ukrašavane. I onda ljudi ne shvataju da je ovo užitak direktnog gledanja. Na internetu gledate u piksele, a ovde foton sa nebeskog tela direktno dopire do vašeg oka - priča Otašević.

Opservatorija radi u dane vikenda i kada je nebo lepo za osmatranje. Međutim, nema tih gužvi, euforije i ljubavi prema astronomiji kakva je mogla da se vidi na ovom mestu šezdesetih, sedamdesetih, osamdestih...

Ali, uvek ima onih koji znaju da cene priliku da isključe telefone i prepuste se neposrednom osmatranju stvarnosti. Od 2003. osim ovog teleskopa, koji se retko otvara, posetioci imaju priliku da nebeska tela posmatraju i sa nekoliko manjih, ali moćnijih instrumenata, koji su nabavljeni 2003. godine.

- Novi teleskopi imaju znatno veći otvor objektiva, što znači i veću količinu svetlosti, a to znači da se može videti više detalja. Takođe, optički elementi na starom teleskopu su već malo deformisani, potrebna je njihova zamena, korekcija. Najbolje bi bilo da se on premesti odavde i da se konzervira - priča Otašević.

Ratna odšteta uzdigla srpsku astronomiju

Ovaj teleskop samo je delić velike priče o zalaganju profesora Milana Nedeljkovića, koji je dvadesetih godina izdejstvovao da deo ratne odštete bude preusmeren na nabavku instrumenata kojima je opremljena Astronomska opservatorija na Zvezdari.

Reč je o velelpnom objektu, koji je u to vreme i sa tada savremenom opremom, na najvišoj tački Beograda bio pravi naučni centar za ovu oblast. Pristiglo je, objašnjava Aleksandar Otašević, mnogo instrumenata, tako da su neki bili uskladišteni.

A onda je opservatorija na Zvezdari odlučila da manjim amaterskim društvima koja su se osnivala poklanja teleskope koje nisu koristili. To je bila i sudbina ovog na Beogradskoj tvrđavi, a jedan je završio u ljubljanskoj opservatoriji.

Mesto koje je vrvelo od ljubitelja astronomije

Ne treba zaboraviti da se u sastavu Astronomskog društva "Ruđer Bošković" nije samo ova opservatorija, tu je i planetarijum. Na krovu nekadašnjeg turskog kupatila projektuju se nebeska tela, što je užitak za ljubitelje astronomije jedan onom kada omiljeni film gledate na velikom platnu.

- U Beogradu niste imali drugo mesto, osim ovoga, gde biste mogli da kao amater i građanin saznate šta se novo dešava u svetu astronomije. Praktično, to je bila jedina amaterska opservatorija, ako izuzmemo neke pojedince koji su imali teleskope. Ovde je vrvelo od ljudi, predavanja su ponavljana i po dva-tri puta, jer nisu svi mogli da stanu u planetarijum - priča Otašević.

Postoji i biblioteka, zbirke časopisa, predavanja i kursevi, a vrata za noćno i dnevno osmatranje su i dalje otvorena. Danju možete ući u ovaj objekat i po simboličnoj ceni pogledati Beograd sa vrha kule, ali nije za čuđenje ni ako vidite teleskop usmeren ka nebu usred bela dana. Jer, može se posmatrati i sunce, naravno, sa zaštitnim filterima, i opaziti aktivnosi i ptomene koje se dešavaju i tako pokazuju da je i ova zvezda "živa", nestalna i veoma inspirativno nebesko telo za posmatranje.

Dok je opservatrija osnovana 1964. godine, ovo Astronomsko društvo "Ruđer Bošković" postoji od 1934, a izdaje i časopis "Vasiona", neprekidno gotovo sedam decenija. Astronomski kursevi se i dalje održavaju.

(M. B.)