Zašto Beograđani retko pešače od kuće do posla: 11 prepreka tera nas da sednemo za volane ili u GSP

Foto: Telegraf

Automobili su definitivno najgori tip prevoza sa ekološkog aspekta i zbog sve većih gužvi, ali kada povodom Evropske nedelje mobilnosti govorimo o alternativi ovom prevoznom sredstvu, obično se spominju autobusi, tramvaji, vozovi, pa onda i bicikli, trotineti. Ali, retko ko će se pohvaliti da sa posla i na posao u metropoli kao što je Beograd ide peške. Čak i kada je distanca od kuće do posla 4-5 kilometara, što je optimalna tura za pešačenje, prepuna vozila gradskog prevoza koja se provlače od semafora do semafora i užurbani, nervozni vozači automobila koji pokušavaju da uhvate makar "trepćuće zeleno" dokaz su da se mnogi nerado oslanjaju samo na svoje noge.

Preporučujemo

U mnogim drugim gradovima Srbije gradski prevoz gotovo i da ne postoji, a ko nema automobil ili bicikl, logično, pešači. Zašto je u Beogradu to ponekad nemoguća misija? Nije u pitanju samo brz način života, već i to što je sistematski, decenijama, sve podređivano pešacima. Ako izuzmemo šetanje kroz pešačke zone, čije širenje je dragoceno, špartanje kroz grad "uzduž i popreko" nije nimalo prijatno.

Kada bi trotoari bili široki, podzemni prolazi uredni, semafori prilagođeni pešačenju i kada bi bilo manje bahatih vozača - misija pešačenja od kuće do posla bila bi lakša - sat vremena hoda bilo bi sigurno zdravije od 30-40 minuta vožnje prevozom.

Ovih 11 stvari gorući su problem za gradsko pešačenje.

1. Parkirani automobili

Najiritantnija prepreka za svakog pešaka je kada mora da silazi sa trotoara i obilazi parkirane automobile. I uvek postoji ona dilema - provlačiti se između zgrade i haube ili iskoračiti na kolovoz. Čovek koji parkira svog ljubimca nasred pešačke staze očigledno misli da je važniji od stotine sugrađana koji moraju da ga obiđu i, što je najčudnije, svi ih nekako tolerišemo.

2. Bašte kafića

Bašte jesu prijatno mesto za predah, ali pešacima nije uvek pravo ako moraju da obilaze noge stolova i stolica. Posebna neprijatnost je kada svojim prolaskom pored stola prepune hrane imate utisak kao da ste upravo nekome ušli u privatnost. Prolazite, pa zagledate, šta je sve lepo servirano na ručku odmah uz trotoar. Ponekad imate i benefit od ovih tendi, jer kada su letnje vrućine imate priliku da se rashladite uz ventilator koji pruža osveženje vodenom parom.

Naravno, postoje mesta gde bašta i pešaci jedni drugima ne smetaju, naročito kada se poštuju propisi koji regulišu pitanje bašti i kada se ugostitelji kontrolišu.

3. Rupe na putu

Koliko su vozačima mučne rupe na putu, toliko su i pešacima nezgodne kojekakve pukotine na trotoaru. Svako izbegavanje kratera usporava, a nekada je potrebno i preskakati ih, posebno kada padne kiša... Zato je mnogo lakše šetati obnovljenim ulicama i bulevarima, jer se projetkom rekonstrukcije vodi računa i o trotoarima, biciklističkim stazama, instalacijama...

4. Autobuske stanice

Mnogi "kradu" delove trotoara za neke druge potrebe, pa tako i gradski prevoz to čini za autobuska stajališta. To su posebno usporavajuća i nezgodna mesta za "tranzit" pešaka. Zastanete da propustite nekoga, pa taman kad krenete, pred vama se stvori neko drugi, ko ne zna najbolje ni na koju stranu bi krenuo, koji autobus čeka ni da li uopšte želi da ga čeka. A gde su oni koji trče na autobus, razgovaraju telefonom šetajući levo-desno ni ne gledajući sa strane...

5. Rđave bandere

Ponekad nema dovoljno mesta ni za bandere, pa i njih "posade" na trotoaru. A nekada je stubova i više - poseban za struju i za telefon, pa jedan za znak, jedan truli, koji odavno van funkcije, i naravno, neke šipke koje drže reklamu...

6. Ostali učesnici u saobraćaju

Nije da može da im se zameri, jer staza često manjka, ali trotinedžije i biciklisti koji špartaju između pešaka ponekad mogu da zasmetaju. Rešenje nije da ih "oteramo" sa trotoara, već da voze malo sporije, bar dok ne dođu do svog puta. Posebno nepoštovanje i bezobrazluk pokazuju oni koji motorima i automobilima kreću da voze trotoarom, što nije neuobičajena slika, posebno na Novom Beogradu.

7. Semafori

Najdosadnije i najstresnije tačke su semafori, posebno oni preko bulevara koji imaju i razdelno ostrvo. Ne samo što je ono ponekad usko za toliko pešaka koji se "zaglave" na njemu, već su i svetla često neusklađena - signali su podređeni motornom saobraćaju, a pešacima treba i po nekoliko minuta vremena da pređu svega dvadesetak vremena.

8. Gradilišta

"Pešaci, pređite na drugu stranu ulice" posebno je iritantno obaveštenje. Naravno, mora da se gradi, ali obično taj prelazak na drugu stranu nije jednostavan, jer je za to potreban i privremeni pešački prelaz u zoni radova.

9. Uski trotoari

Umesto najmanje 1,6 metara, koliko je optimalno da pešaci nesmetano prolaze, često se dešava da se trotoari, iz samo geometrima znanog razloga sužavaju, pa bukvalno ostajete "zaglavljeni" između prometnog puta i neke kuće. Nekad se to suženje dešava malo po malo, a nekada sve izgleda kao da tvrdoglavi komšija nije hteo da ustupi deo svoje parcele za prolaznike.

10. Oronulo stepenište

Stepenište nikada nije prijatno pešacima, ali, ako baš mora da se koristi, bilo bi dobro da su ploče ravne. Svako klackanje, okrunjenost i nagib nezgodni su kada žurite...

11. Tri prelaska za jednu ulicu

Najveća "kazna" je kada morate da pređete preko ulice, ali tako što sečete tri okolna pravca - to se dešava kada neko proceni da su umesto 4 dovoljna samo 3 pešačka prelaza za jednu raskrsnicu.

Ukoliko i sami primetite neku prepreku koja vam smeta, pošaljite nam fotografiju na mejl m.beljan@telegraf.rs

(Telegraf.rs)