Ovako bi mogao da izgleda novi muzej Nikole Tesle - slike govore više od reči

Foto: Facebook/Kaldrma BGD

Predlog novog izgleda muzeja Nikole Tesle u prostoru napuštene termoelektrane "Snaga i svetlost" na dorćolskoj obali Dunava, bio je predstavljen ekskluzivno pre nepune dve godine u Beogradu, saznaje stranica Kaldrma BGD.

Preporučujemo

- Predlagač je bio veliki američki investicioni fond, u nameri da se napravi muzej u koji će zbog važnosti i globalne popularnosti Nikole Tesle dolaziti veliki broj posetilaca ne samo iz Srbije već i iz SAD, EU i ostalih zemalja. Prema saznanjima naše stranice, postoji velika mogućnost da ovaj projekat bude jedan od inicijalnih koji će se realizovati preko novootvorene kancelarije američkog DFC u Beogradu, zbog obostranog značaja Nikole Tesle u srpskom i američkom narodu, i simbola veze dve zemlje koji ovaj genijalni naučnik predstavlja - navodi se u njihovoj objavi.

Objavu prati i slika kako će u novom svetlu izgledati stari, ali velelepni objekat termocentrale. Umesto opeke koja se nazire ispod davno oguljene fasade, razbijenih stakala i rđavog krana, zgrada će biti svetla, bela, svedena i impozantna uprkos svojoj jednostavnosti.

Zašto je ova zgrada toliko važna

Malo ko prošeta baš do samog kraja Dunavskog keja na Dorćolu, do marine, sa koje se vidi mračna zgrada stare termocentrale. Ali, to što je sada za mnoge samo kraj jednog šetališta, u budućnosti će postati početak - prva tačka na potezu od Dorćola do Savamale kojim će, kroz linijski park, vrveti turisti, a sama zgrada termoelektrane dobiće novi sjaj, namenu i podsetiti na slavni početak elektrifikacije i industrijalizacije predratnog Beograda. I naravno, na Nikolu Teslu, čiji izum je osvetlio ne samo Beograd, već i ceo svet.

Građena je od 1930. do 1932. godine kao moderan objekat, sa mnogo stakla i čelika, ali bez nepotrebnih ukrasa, sa ciljem da najbolje služi svojoj nameri - magičnom procesu pretvaranja toplotne u električnu energiju i da njeni generatori postanu motor razvoja celog grada.

Ovde je zaista bio početak. Zanatlije koje su ustajale pre zore, palile su svoje žarulje i pripremali mašine, bankari i preduzetnici sedali bi u svoje udobne fotelje u lepo osvetljenim salonima, a studenti čitali prve stranice pod malim svetlom za stolom Narodne biblioteke. Zora bi ugušila sjaj terazijskih kandelabara, a prvi tramvaji vozili na posao radnike, učenike u školu, pijačare na tezge...

I to je zaista bila magija - ceo Beograd bio je snabdeven električnom energijom koja je dolazila baš iz tog zdanja, a po prvi put do tada kroz vodove je potekla naizmenična struja - izum Nikole Tesle koji je pokrenuo svet. Jer, jednosmerna struja kojaje bila korišćena nikada ne bi masovno pokrenula mašine i osvetlila čitav grad, ušla u sve stanove niti povukla sve tramvaje u jednom gradu. Na kraju, ni elektrane se ne bi selile iz gradova, već bi njihovi dimnjaci krasili panoramu Njujorka, Pariza, Londona...

Magija električne energije i danas impresionira, naročito kada se spomene Tesla, koji je svojim impozantnim eksperimentima doslovno otputovao u budućnost - bez njega bismo generacijama čekali otkriće koje je pokrenulo svet.

(Telegraf.rs)