Neobičan spomenik na Novom groblju: Na njemu je ikona svetog Nikole, veo sumnje lebdi nad smrću pokojnika

Foto: Mateja Beljan

U sivilu brojnih spomenika na beogradskom Novom groblju, jedan se izdvaja svojim sjajem. Njegov vrh ukrašen je detaljem koji podseća na kupolu ruske crkve, sa tri ruska pravoslavna krsta. Na samom spomeniku, umesto slike, ikona svetog Nikole.

Ovaj spomenik je, inače, postavljen 35 godina nakon smrti čoveka koji u njemu počiva - Nikolaj Henrikovič Hartvig. U pitanju je ruski carski poslanik, koji je preminuo neposredno pre nego što su prvi austrougarski topovi zapucali na Beograd. I to u kancelariji austrougarskog otpravnika poslova Vladimira Gizla fon Gizlingena.

Preporučujemo

Preminuo je od srčanog udara, ali veo sumnje lebdeo je nad ovim tužnim događajem. Spominjale su se "otrovne cigarete" i strašan emotivni naboj jer je Hartivgu navodno tada obznanjen ultimatum koji je Austrija pripremila Srbiji. Hartvig je, u svakom slučaju, umro kao veliki prijatelj srpskog naroda čiju smrt je narod dočekao sa velikim sažaljenjem.

"Nikolaju Henrikoviću Hartvigu, ruskom carskom poslaniku na srpskom dvoru u znak zahvalnosti, opština grada Beograda, 1939", stoji na grobu, finom mermeru uobličenom u stilu ruskog sakralnog graditeljstva, sa kitnjastim i živahnim, ali umereno isklesanim detaljima.

Bila je 1914. godina, desio se sarajevski atentat. Austrougarska besni i sve svoje snage usmerava na osvetu. Spominjao se i uticaj Rusije na događaj u Sarajevu, pa čak i umešanost samog Hartviga. Mediji u Beču ocrnili su ga, pa čak pisali da je na dan ubistva Ferdinanda priredio banket.

Fon Gizlingen je otputovao u Beč nakon ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda i sam je učestvovao u pripremi ultimatuma Srbiji.

Hartvig je bio srčani bolesnik, a verovalo se da ga je silno uzbuđenje lošim vestima koštalo života i smatran je čak i prvom žrtvom Velikog rata. Ipak, jedna od verzija priče je da je Hartvig sam tražio razgovor da bi demantovao glasine o banketu, ali i tome da rusko poslanstvo nije na Dan žalosti spustilo zastavu na pola koplja.

Austrijski poslanik i njegova supruga pokušali su da pomognu Hartvigu, a fon Gizlingen izjavio je da je rus "palio cigaretu za cigaretom". Nije mu bilo pomoći, umro je uprkos brzom dolasku ličnog lekara kralja Petra Prvog - dr Svetislav Simonović.

Beogradska ulica nosila je Hartvigovo ime, a tokom Drugog svetskog rata on je "zbrisan" sa table. Ipak, 2017. godine deo Dubljanske ulice poneo je ime Nikolaja Hartviga.

(Telegraf.rs)