Poznat uzrok neprijatnog mirisa koji je preplavio Beograd: Građani pritužbe slali na pogrešnu adresu

Foto-kolaž: Freepik/nakaridore, Tanjug/Dragan Kujundžić

Prošle nedelje u Beogradu, još od ponedeljka 15. novembra, gradom se širio nesnosan miris. To je primećeno na Novom Beogradu, na Dušanovcu, Autokomandi, Senjaku, Banjici i Dedinju, Medaku, Trošarini i Vračaru, zatim u Kaluđerici, Vinči, Leštanima i Kumodražu. Stanovnici tih delova Beograda na društvenim mrežama isticali su problem navodeći da se oseća miris "kiseline, mokraće, živinskog izmeta, crkotine". Tim povodom potražili smo odgovore nadležnih, kako bismo proverili da li je u tim danima registrovano zagađenje vazduha.

Od Sekretarijata za inspekcijske poslove i iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, za Telegraf.rs rečeno je da su neprijatni mirisi koji su se širili vazduhom u glavnom gradu organskog porekla, te da se ne radi o zagađenju.

Preporučujemo

- Ovi neprijatni mirisi nemaju potencijal da ugroze ljudsko zdravlje, ali značajno narušavaju uslove komfora - stoji u odgovorima Sekretarijata za inspekcijske poslove na pitanja Telegrafa.

Građani su na društvenim mrežama bili saglasni, jasni i slikoviti u opisivanju problema koji se nesporno javio, međutim, kako smo saznali od nadležnih, pritužbe nisu stigle na pravu adresu.

- Odeljenja inspekcije za zaštitu životne sredine I, II i III, primila su desetak prijava iz raznih delova grada - Novi Beograd, Zemun, Vračar, Kumodraž, Grocka, ali nekoliko dana pošto su neprijatni mirisi prestali da se šire. Sve prijave su bile uopštene, odnosno, nijedna nije ukazivala na potencijalnog zagađivača - stoji u odgovorima Sekretarijata.

Neprijatni mirisi se moraju prijaviti

A o tome da slučaj nije prijavljen, te da pritužbe u javnosti i na društvenim mrežama nisu dovoljne da bi usledila reakcija nadležnih, čuli smo i nešto ranije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Odatle su nam kazali da nisu izlazili na teren, jer to inače čine po pozivu gradskih službi. A bez tog poziva nije sprovedeno ni merenje.

- Ne izlazimo samoinicijativno, prosto zato što to u našem poslu i čitavoj organizaciji sistema nije tako - rekli su nam 16. novembra iz ove ustanove uz napomenu da njihovom radu mora prethoditi prijava građana.

Ipak, kao što smo prethodno naveli, iako sa zakašnjenjem, prijave su stigle posle spomenutog 16. novembra. U odgovoru Sekretarijata od 23. novembra navedeno je da je neprijatni miris nastao usled raspada organskih materija pri temperaturnim oscilacijama.

- Prisustvo neprijatnih mirisa u različitim centralnim i prigradskim delovima Beograda, koji je povremeno prisutan, svojstven je raspadu organskih materija pri temperaturnim oscilacijama. Naročito se intenzivno osećaju u zonama Save, Dunava ili ispustnih kanala, gde su izlivi fekalne kanalizacije, kao i u blizini velikih poljoprivrednih površina od stajskog đubriva, farmi u okolini Beograda, a šire se na različite delove grada pod uticajem vetra - naveli su.

Foto: Nikola Tomić

Kako su dodali, inspekcija za zaštitu životne sredine uputila je tada zahtev za dostavu podatka Gradskom zavodu za javno zdravlje u vezi sa kontrolom vazduha, tj. pitanjem da li je došlo do povećane koncentracije materija u vazduhu opasnih po zdravlje ljudi.

"Bez opasnosti po zdravlje, ugrožen komfor"

- Inspekcija za zaštitu životne sredine Sekretarijata za inspekcijske poslove ne poseduje mehanizme niti mogućnosti da utvrdi poreklo neprijatnog mirisa, osim ukoliko se sama prijava građana ne odnosi na konkretan privredni subjekt, ili fizičko lice za koga se smatra da je potencijalni zagađivač životne sredine. Napominjemo, da inspektori ovog Sekretarijata obavljaju poslove inspekcijskog nadzora nad primenom i sprovođenjem Zakona o zaštiti životne sredine i drugih zakona i propisa u ovoj oblasti, isključivo kada je reč o postupanjima privrednih subjekata i preduzetnika, koji obavljaju registrovanu privrednu delatnost na teritoriji grada Beograda, a koji svojom delatnošću mogu da ugroze životnu sredinu - istakli su.

Sličan uzrok problema identifikovali su iz Centra za ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje. Kako je rečeno za Telegraf.rs, posredi su mirisne materije, koje nisu opasne po zdravlje ljudi.

Foto: Nikola Tomić

- Nastaju pri raspadu organskih materija, truljenjem. Ima sigurno 10, 15 godina kako se to dešava - leti i na jesen - najčešće kada su niski vodostaji i kada su velike oscilacije temperatura. Sada su noćne temperature oko nule, dnevne deset, 12 stepeni - kazali su nam dodajući da se sezona neprijatnih mirisa ove godine produžila, te da je vodostaj Save neuobičajno nizak.

Ističu da je izvorište neprijatnih mirisa u priobalju, te da se i ove jeseni pokazalo koji problem je ključni.

- Mi kao Grad izbacujemo sve neprerađene kanalizacione vode direktno u Savu i Dunav. To su početna mesta od kojih nastaju mirisi. Ako uzbacujete neprerađene otpadne vode u stajaće, normalno da se sa tih mesta oseća neprijatan miris. Znači, to samo ukazuje i pojačava priču da ono što je Beogradu najpotrebnije jesu uređaji za preradu otpadnih voda - rečeno nam je.

(Telegraf.rs)