"Crvena", "žuta" i "zelena" zona: Najopasnija i najsigurnija mesta u Beogradu kad gromovi zaparaju nebo

Printskrin: Open Street Maps / Pixabay

Ne postoji precizna evidencija gde ima najviše udara groma u Beogradu. Zbog toga je neophodno uraditi detaljnu analizu i neophodno je uzeti podatke za zadnih deset, dvadeset godina.  Ipak, generalno, može se reći da su reke, priobalje i veći beogradski parkovi, poput Kalemegdana ili Košutnjaka, kao i groblja "crvene zone". Novi Beograd bi, sa svojim prostranim bulevarima bio "narandžasta" zona, dok je centar grada najsigurniji kada je u pitanju udar groma.

Ali, nema prave "zelene zone", iako bismo kvartove sa visokim zgradama i užim ulicama mogli tako da nazovemo. Nikad se ne zna, grom nekada prkosi svakom predviđanju i može da "promaši" viši i udari baš u niži objekat. Jedino bezbedno mesto u slučaju oluje je zatvoren prostor, a čak i manje kuće bez gromobrana mogu da budu opasne, što je pokazao i nedavni slučaj udara groma u Mladenovcu.

Preporučujemo

Što se tiče mikrolokacija - uvek je opasnije biti kod usamljenog drveta nego u šumi. Šuma jeste opasno mesto, ali je drvo koje značajno štrči ili je usamljeno dodatna opasnost.

O tome koja su najnebezbednija mesta kada je u pitanju grmljavina i šta da radimo kada počne oluja razgovarali smo sa meteorologom Nedeljkom Todorovićem.

- Grom udara u objekte koji štrče iznad prosečne visine zgrada. Grom takođe udara i u usamljena drveća, odnosno u drveća u čijoj blizini nema drugih drveća. Bilo je slučaja da je grom udario i na Adi Ciganliji, u velike topole. One tamo štrče u odnosu na drugo drveće. I te topole su sa jedne strane bile otvorene prema jezeru, a sa druge strane je bila šuma, tako da je i to razlog udara groma. Nebezbedni su i svi drugi objekti koji šrtče na otvorenom terenu poput usamljene kućice koja se nalazi na brdu. Takođe, i čovek koji se potpuno sam nalazi na poljani može da bude predmet udara groma - kaže Todorović.

Nedeljko Todorović objašnjava da se od grmljavine najređe strada, ali kada se strada onda je to najtragičnije i mala je šansa da se preživi.

Reke - posebno opasna mesta

Todorović kaže da u slučaju da ljudi koji idu na izlet ili, na primer, idu na plovidbu Savom, moraju unapred da se raspitaju o vremenu i da je to najbolja preventiva.

- Ukoliko, recimo, čovek plovi Savom u trenutku nevremena, postoji velika verovatnoća da će da ga udari grom. U takvoj situaciji je najvažnija preventiva, a ne parola spasavaj se u zadnji čas. Ukoliko neko ide na takvo rizično mesto, on mora zbog svoje bezbednosti unapred da proveri kakve će vremenske prilike da budu u vreme kada on bude bio na otvorenom terenu, u ovom slučaju na Savi. Pogotovo leti, jer je to period najvećih grmljavina. Nije samo grmljavina opasna leti, već i jaki vetrovi koji mogu da obore čamac, kao i pljuskovi. Čim čuje prvu grmljavinu u daljini odmah mora da se skloni sa reke i obale i da pronađe nadstrešnicu u blizini - tvrdi Todorović.

Otvoreni prostori, parkovi, šume - opasne zone

Takođe, on smatra da su otvoreni prostori poput Košutnjaka opasni u vremenu grmljavine.

- Ukoliko se neko nalazi u centru Košutnjaka  i oko njega se u tom trenutku nalazi ogromno drveće, u slučaju grmljavine, ta osoba ne treba da izlazi na otvoren teren i nikako ne treba da se približava velikom drvetu. Košutnjak je rizičan na isti način kao da ste na nekoj planini na otvorenom. U tom slučaju treba tražiti sitno manje drveće i žbunje, čučnuti i čekati da grmljavina prođe. Odnosno, treba biti zaklonjen tim sitnim šibljem i žbunjem. Ta osoba će pokisnuti od kiše, ali ona može i da se pokrije ćebetom - kaže meteorolog Nedeljko Todorović.

Ista logika važila bi i za druge velike gradske šume i parkove, na primer Zvezdarsku ili Banjičku.

- Što se tiče groblja, isti je princip kao i na bilo kom drugom otvorenom terenu. Treba otići do najbližeg objekta - objašnjava Todorović.

Novi Beograd - rizičnije mesto od Starog grada

Što se tiče ostalih delova Beograda, Novi Beograd je rizičnije mesto od Starog grada upravo jer je otvoren prostor u pitanju i jer je prepun prostranstava i bulevara.

- Što se tiče grmljavine, rizičnije je Novi Beograd od Starog grada jer u centru Beograda su zbijene zgrade jedna pored druge i ti objekti ne štrče. Sa druge strane, na Novom Beogradu ima velikih prostranstava i bulevara. I samo sklanjanje u neki objekat nije stoprocentno bezbedno. Ako je recimo, neki manji objekat u pitanju, kao na primer kućica, može da se dogodi da grom udari u tu kućicu i da se prenese elektricitet kroz kablove i može da se strada od udara groma - objašnjava Nedeljko.

Bulevari su uvek opasnije mesto kada je u pitanju udar groma.

- Ako bi se neko, recimo, nalazio u Bulevaru Kralja Aleksandra, u tom slučaju čovek nikako ne treba da se sklanja uz drvo već uz neki objekat ili da pokuša da uđe na ulaz u zgradu.

Automobili bezbedni, ali ne stoprocentno

Nedeljko Todorović kaže da i automobili mogu da budu prostori gde se ljudi mogu skloniti od jake grmljavine, ali to nije stoprocentno bezbedno.

- Tokom grmljavine možete se skloniti i u automobilu. Postoji verovatnoća da grom udari u auto, ali je čovek u autu bezbedan i grom ga ne može ubiti. Razlog jer u automobilu ne prolazi elektricitet groma.  Ali to nije stoprocento bezbedno. Jedina je nevolja da se automobil zapali od ugara groma - kaže Nedeljko i još jednom napominje:

- Treba slušati prognozu i znati unapred kakvo vreme nas očekuje. To je najbolja preventiva. Ako bez znanja idete, onda je to lutrija, da li će da udari grom, ili neće.

Nema jasnog pravila, sve je stvar verovatnoće

Munje nose ogromnu energiju, ali u slučaju ređih, tzv "pozitivnih" munja ta energija je znatno jača. Takvi gromovi nekada mogu da "prelete" i iz zone nevremena u deo grada gde još nema ni oblaka ni kiše... Sam udar groma je nepredvidiv i može da se govori samo o manjoj ili većoj verovatnoći da udari baš u određenu tačku.

Osim toga, postoje i loptaste munje, veoma retka pojava lebdećih lopti koje mogu da uđu i u zatvoren prostor, izađu, iščeznu ili eksplodiraju.

(Telegraf.rs)