Najskromnija grobnica jednog velikana: Gledaćete dugo u njegov spomenik, dok ne pronađete kamen sa imenom

Foto: Mateja Beljan

Biti doktor nauka sa 27 i po godina i to u 19. veku - veliki uspeh u obrazovanju i ogroman doprinos srpskoj nauci Jovana Cvijića izaziva večno divljenje. Taj skromni dečak iz trgovačke porodice postao je vrhunski geograf u Srbiji kojoj se, nakon studija u Beču, vratio i veliki deo svoje karijere posvetio upravo našoj zemlji i Balkanu. Njegov grob u Aleji velikana na Novom groblju teško ćete pronaći ako se dobro ne zagledate.

Četiri decenije Cvijić proveo je u putovanjima i istraživanjima u zemlji, ali i inostranstvu. Bio je počasni doktor i na čuvenoj pariskoj Sorboni, a u glavnom gradu Francuske boravio je i nakon Velikog rata kao ekspertski član Mirovne konferencije.

Preporučujemo

On nije bio samo geograf, već i etnograf, pa i istoričar, sociolog i antropolog, jer je paralelno sa geografskim karakteristikama istraživao i narod, običaje, naselja, kuće, akcentujući geografske faktore zadirao je u balkansku kulturu, civilizacijske granice i etnopsihologiju.

Doživeo je da njegova zemlja dosegne granice "od Vardara do Triglava" i umro 1927. godine u svojoj šezdeset i drugoj. Penziju nije doživeo. Bio je ugledni profesor, odličan poznavalac geografskih i etnografskih, toliko cenjen da je zaslužio i mesto rektora univerziteta, predsednika SANU, a nuđeno mu je i mesto premijera.

Zaslužio je i grobno mesto u Aleji velikana na Novom groblju. Međutim, možda nećete tako lako naći njegovo grobno mesto, ako se dobro ne zagledate. Njegov "spomenik" je skroman i on, zapravo, predstavlja nenametljivu zelenu površinu oivičenu betonskim okvirom.

Istina, postoji i spomenik - skroman kamen skriven u tom zelenilu na kome stoji njegovo i ime njegove supruge Ljubice, koja je sahranjena 8. februara 1941. godine.

O Ovoj grobnici stara se JKP "Pogrebne usluge".

- Ministrastvo prosvete podiže spomenik 1928. godine od domaćeg kamena. Kamena zemlja kojoj je on posvetio život i rad i koji zapravo oslikava njegovu privrženost toj istoj zemlji i Balkanskom poluostrvu. Grob je prekriven perunikama i skromnom kamenom kockom, skromno kao što je i on sam bio. Sedamdesetih godina 20. veka SANU je odbila da umesto ove kocke bude velika bista jer to ne bi bio Jovan Cvijić - objasnila nam je istoričarka umetnosti Snežana Krstanovski.

Aleja velikana na Novom Groblju je, inače, jedna istorijska celina, na kojoj se više ne sahranjuje niko, osim naslednika. Na njoj više nema mesta za nove grobnice, pa se zaslužne ličnosti sahranjuju u potpuno drugačijoj Aleji zaslužnih građana. Dok su spomenici u Aleji velikana raskošni i raznoliki, ističu pojedinaca i porodicu, Aleja zaslužnih građana osmišljena je kao mesto gde se ističe društvo i jednakost.

U Aleju velikana poslednji put su preneti posmrtni ostaci Milunke Savić 2013. godine i Dimitrija Tucovića 2016. godine.