Otkrivena jedna od najvećih tajni naše kulture: Hteli su da unište srpski kod!

Bombardovali smo Narodnu biblioteku Srbije jer je ona čuvala viševekovni kulturni kod srpskog naroda, rekao je general Aleksandar Ler, kome je lično Hitler naložio da se zdanje na Kosanćićevom vencu uništi 6. aprila 1941.

Preporučujemo

PRAVO ČUDO USRED SRBIJE: Kalina je najmlađi član biblioteke ikada, ima samo pet meseci! (FOTO)

Dejan Ristić, upravnik Narodne Biblioteke Srbije, objavio je ove nedelje monografiju svoje institucije pod nazivom "Kuća nesagorivih reči". Ova studija, pisana tako da u njoj mogu da uživaju i obični zaljubljenici u nacionalnu istoriju, posvećena je povesti Biblioteke tokom prvog veka njenog postojanja - od osnivanja 1838. godine do potpunog uništenja u bombardovanju 1941.

- Knjiga počinje jednim otkrićem: Biblioteka nije osnovana 1832. u Beogradu, kako se mislilo, već 12. jula 1838. u Kragujevcu. Pokušao sam da priču o NBS-u koncipiram kroz dva toka, jedan je istorija same institucije, a drugi pokušaj da se ožive ljudi koji su tu istoriju tkali. Mnogi ne znaju da su na čelu Biblioteke bili i Đura Daničić, Janko Šafarik ili Stojan Novaković, vrhunski intelektualci koji su deo naučnog i kulturnog panteona ove zemlje. Ta institucija je dala stotinak akademika i profesora univerziteta, desetine ministara, a iznedrila je i jednog šefa države - Milana Milutinovića. U njoj su svojevremeno radili i Milovan Glišić, Sima Pandurović... - priča za "Blic" Dejan Ristić o petogodišnjem istraživanju.

U TRENU NESTALO 350.000 KNJIGA U NARODNOJ BIBLIOTECI: Da se zatiranje SRPSKE ISTORIJE nikada ne zaboravi! (FOTO)

Tri decenije čekanja

Knjiga je i svojevrstan podsetnik da je odnos prema nacionalnoj kulturi ogledalo u kojem se vidi pravo lice jednog naroda. A naš odraz boji i činjenica da je Narodna biblioteka svoju prvu namensku zgradu dobila tek 1973. u Karađorđevom parku, gde se i danas nalazi.

Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

- Godinu dana nakon osnivanja u Kragujevcu, Biblioteka je preseljena u Beograd. Fond su skoro tri decenije selili po čitavom gradu. Decenijama nije imala čitaonicu. Kada je prestonica okupirana u Prvom svetskom ratu, kao i narod čiju viševekovnu istoriju čuva, Biblioteka je krenula ka jugu - do Niša, Kosovske Mitrovice, Peći i Skoplja. Nakon rata, zbirke su vraćene u Beograd i Jovan Tomić, tadašnji upravnik, s direktorom Narodnog muzeja zatražio je od vlade prostorije u koje će se smestiti nacionalne vrednosti. Dobili su na korišćenje prizemlje Starog dvora, međutim, i pre nego što su stigli da se usele odluka je promenjena - poslanici su tražili da se u tom prostoru njima otvori restoran. Tu vidite da se suštinski ništa nije promenilo. Tek je 1921. Biblioteci dodeljena zgrada na Kosančićevom vencu. I tu postoji simbolika. Tomić je 6. aprila 1921. uputio zvaničan zahtev da otkupi fabriku hartije na Kosančićevom vencu, ne sluteći da će istog tog datuma, tačno 20 godina kasnije, na tom mestu nestati sve - kaže Ristić.

BEOGRAD JE NA OVO ČEKAO 40 GODINA: Kosančićev venac će se pretvoriti u pešačku zonu! (FOTO)

Blago

Na Kosančićevom vencu Biblioteka je nesmetano funkcionisala sve dok tragedija Drugog svetskog rata nije stigla i Jugoslaviju.

- Svi upravnici NBS-a su u međuratnom periodu apelovali na resorno ministarstvo da obezbedi trezor i eksterni depo, ali ministri i vlada su se oglušivali na te apele. Najglasnije su bile molbe nakon vojnog puča u martu 1941. godine - upravnici Narodne biblioteke, Narodnog muzeja, Etnografskog muzeja i Arhiva Srbije preklinjali su državu da im pomogne da se sačuvaju kulturne retkosti i neprocenjivo nacionalno blago. Odgovor ministra bio je "metnite u podrume, zbrinite kako znate!" Nekoliko dana kasnije počelo je bombardovanje. Tokom prvog naleta, na zdanju su popucali prozori, no tokom drugog udara Biblioteka je pogođena. Požar je izbio u nedelju, 6. aprila, i utihnuo sam od sebe, budući da ga niko nije gasio, tek u sredu.

Mada Narodna biblioteka nije bila ni najveća ni najznačajnija zgrada koja je stradala 6. aprila, uvek nam prva padne na pamet kada govorimo o tom danu.

VEKOVIMA SU PLJAČKALI SRBIJU: Otkrivamo gde se danas nalaze najveće srpske dragocenosti! (FOTO)

- Taj sentiment dolazi od nenadoknadivog gubitka blaga koje je pohranjeno u depoima na Kosančićevom vencu. Od 500.000 svezaka nije uništen samo jedan srednjovekovni rukopis - Zbornik žitija taha-monaha Marka, pozajmljen nekoliko dana ranije. Spaljen je ceo nacionalni fond, koji su činile knjige, zbirke periodike, lične biblioteke velikana, srpski srednjovekovni rukopisi i orijentalna zbirka. To je i pojedinačno najveći zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope - tvrdi Ristić.

Nema obnavljanja

Poražavajuća je i činjenica da su Nemci imali više svesti o tim unikatnim dragocenostima, nego mi sami.

- Nacisti su svesno gađali ovu zgradu kako bi uništili ono što je čuvano i prikupljano više od jednog veka. Njima je bilo jasno da biblioteke nisu depoi starih knjiga, već riznice znanja, a vrednost fonda nacionalne biblioteke je neprocenjiva. Zbog toga taj sentiment već 75 godina živi i jača i većina nas oseća gubitak. Njega objašnjava rečenica generala Lera, koji je rukovodio bombardovanjem Beograda 1941. Kada su sudije suda za ratne zločine 1947. pitale Lera zašto je baš NBS planski gađana, on je u jednoj rečenici sublimirao suštinu: "zato što je ona čuvala viševekovni kulturni kod tog naroda". Onda vam je jasno, materijalno dobro može da se uništi, ali i obnovi, dok je kulturno nasleđe neobnovljiv resurs - objašnjava Ristić.

Zlatno doba biblioteke

Jovan Tomić postao je akademik i upravnik NBS-a 1903, i tu je ostao do 1927. Njegovo vreme smatra se zlatnim dobom Biblioteke, ali iako je bio veliki naučnik i najznačajniji upravnik, nije sahranjen u Aleji velikana, niti mu je u Beogradu ikada dodeljena ulica.

O karakteru i odgovornosti tog čoveka govori i to da je zarad integriteta ustanove odbio i kralja Petra. Nacionalne biblioteke nisu pozajmnog karaktera, građa se koristi samo u čitaonici, no jednom prilikom kralj Petar I poželeo je da konsultuje Letopis Matice srpske, te je dvor tražio da mu se dostavi taj primerak. Tomić je kralju lično odgovorio da se, po zakonu NBS-a, međubibliotečka razmena vrši samo sa ustanovama i akademijama u zemlji i inostranstvu. Tomić je, iako upravnik, ložio peć da zagreje čitaonice, prenosio je bibliotečku građu i nameštaj, sklapao police - ni od čega nije prezao za svoju ustanovu. Kada je 1927. godine ispunio uslov za penziju, podneo je ostavku i uputio obrazloženje resornom ministru, analizirajući odnos države prema Biblioteci, a samim tim i kulturi. U ostavci Tomić piše da su se okupatori (Austrougari) bolje odnosili prema Biblioteci nego naše vlasti. Navodi primer da nijedan predstavnik ministarstva nije ušao u Biblioteku od 1918, a upućuje i zahtev - budući da je praksa da se zaslužni građani u kulturi odlikuju po odlasku u penziju - da ne bude odlikovan zato što je svoj posao radio iz ubeđenja, a ne zarad privilegija.

(Telegraf-rs/Blic.rs)