Stanovnici BiH najviše veruju u Boga, Srbi su po jednom čvrstom stavu treći, a evo ko sumnja i nauku i u religiju

Gruzini (99 odsto), Jermeni (95 odsto) i stanovnici BiH (94 odsto) najviše veruju u Boga kada je reč o nekadašnjim komunističkim zemljama, dok su katolici iz BiH najodaniji vernici, pokazuje istraživanje američke neprofitne i nestranačke organizacije "Pju risrč centar".

Preporučujemo

Sve o religijama na jednom mestu: Ova pravila svi vernici moraju da poštuju!

Najmanje vernika je u Češkoj (29 odsto) i Estoniji (44 odsto), a slede Mađarska (59 odsto), Letonija (71 odsto) i Rusija (76 odsto). U Srbiji u Boga veruje 87 odsto, a u Hrvatskoj 86 odsto stanovnika.

Među pravoslavcima posebno se povezuju nacionalna i verska pripadnost, pa tako 78 odsto anketiranih u Srbiji smatra da je pravoslavlje važan deo nacionalnog identiteta. Srbi su po tom stavu treći, posle Jermena i Gruzina.

Oko 58 odsto Hrvata smatra da je pripadnost katoličkoj veri važna da bi se neko mogao smatrati pravim Hrvatom. Po tome je Hrvatska druga u krugu katoličkih zemalja, odmah nakon Poljske sa 64 odsto.

Statua Isusa Hrista. Foto: Profimedia, Alamy

Katolici iz BiH najviše idu crkvu, njih 54 odsto je redovno na službi. Nakon njih su Poljaci (45 odsto), dok su Ukrajinci treći (43 odsto).

Moldavci (48 odsto) i Jermeni (45 odsto) najviše se svakodnevno mole, Hrvati su pri vrhu sa 40 odsto. Srbi i Poljaci dele deveto i deseto mesto sa 27 odsto.

Kada je reč o sekularizaciji društva, ona je najizraženija u Češkoj, u kojoj je udeo katolika sa 44 odsto iz 1991. godine pao na svega 21 odsto 2015. godine. Manji pad beleži Poljska (sa 96 na 87 odsto), Mađarska (sa 63 na 56 odsto).

Anketa pokazuje da čak 83 odsto Čeha veruje da su ljudi nastali evolucijom, a slede Estonci (74 odsto), te Mađari (69 odsto). Jermeni, stanovnici BiH i Moldavci najmanje veruju u teoriju evolucije i opredeljuju se za Božije stvaranje.

Foto: Google Street View, Wikimedia Tkgd2007/Julia Margaret Cameron

U proseku, 56 odsto stanovnika dominantno katoličkih zemalja smatra da su nauka i religija u konfliktu, dok isto misli 44 odsto stanovnika dominantno pravoslavnih zemalja.

Stručnjaci su ispitanicima dali mogućnost da biraju između dva odgovora. Jedan je bio da će nauka vremenom ponuditi objašnjenje za "sve", a drugi da nikada neće moći objasniti "sve". Većina ispitanika odlučila se za drugi odgovor.

Hrvati zauzimaju vrh liste onih koji ne veruju u mogućnosti nauke. Samo 18 odsto anketiranih Hrvata smatra da će nauka vremenom uspeti da objasni "sve". U vrhu onih koji veruju u nauku su Česi (38 odsto) i Srbi (31 odsto).

Sve je manje hrišćana i ateista. Do 2075. godine islam će biti najveća religija na svetu

Homofobija je naročito izražena u postkomunističkim zemljama, prema ovom istraživanju.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Pravoslavne zemlje su tu jako konzervativne. U Jermeniji 98 odsto anketiranih ne voli homoseksualce. BiH je, takođe, u vrhu po tom pitanju (81 odsto), u Srbiji je takvih 69 odsto, a u Hrvatskoj iznad 50 odsto. Samo 21 odsto Čeha homoseksualnost doživljava kao "moralnu krivicu".

U istraživanju "Pju risrč centra" obrađena je i tema koliko stanovnika koje zemlje ima pozitivnu percepciju snažne Rusije. Očekivano, udeo takvih značajno je veći u pravoslavnim zemljama, ali nije nizak ni u dominantno katoličkim.

Foto: Tanjug/AP

Tako je 83 odsto Jermena saglasno sa tvrdnjom da je snažna Rusija važna kao protivteža uticaju Zapada. Srbi su na trećem mestu sa 80 odsto, odmah iza samih Rusa, koji su drugi. Oko 50 odsto Hrvata pozdravlja snažniju Rusiju.

(Telegraf.rs/ Srna)