Mudra politika čuva energetiku: Održana 40. tribina Društva termičara Srbije

JP EPS / Foto: Danilo Mijatović

Trenutna međunarodna energetska kriza nameće zaključak da je proces energetske tranzicije neophodno voditi mudro i uz uvažavanje nacionalnih okolnosti i interesa. Srbija i "Elektroprivreda Srbije" racionalno i promišljeno pristupaju Zelenoj agendi i prioriteti su energetska bezbednost i zaštita životne sredine, stav je učesnika 40. jubilarne tribine Društva termičara Srbije na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Na tribini je istaknuto da je neosporno da su obnovljivi izvori energije budućnost, ali da se prelazak na zelenu energiju ne može desiti preko noći. Na primeru Nemačke, Velike Britanije i drugih zemalja pokazalo se koliko je važna energetska bezbednost. Svetska energetska kriza još jednom je potvrdila da nije pouzdano olako odricanje od uglja i termoelektrana.

- Posebnu pažnju i finansijska sredstva EPS daje upravo za projekte zaštite životne sredine i do sada je uloženo oko 600 miliona evra - istakla je Milena Đakonović, šef službe za zaštitu životne sredine Elektroprivrede Srbije, govoreći o investicijama EPS-a u zaštitu životne sredine.

- Cilj najznačajnijih projekata je smanjenje emisija praškastih materija, SO2 i NOx u vazduh. Već je realizovano više projekata kojima je umanjen uticaj rada termoelektrana na životnu sredinu, kao što je recimo rekonstrukcija elektrofiltera, izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, uvođenje primarnih mera za smanjenje azotnih oksida, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, rekonstrukcije sistema za otpepeljivanje i drugo.

Preduzete mere pokazale su se kao izuzetno delotvorne i merenja pokazuju dobre rezultate.

- Samo zahvaljujući rekonstrukciji elektrofiltera u šta je uloženo više od 100 miliona evra u periodu od 2003. do 2016. godine, postignut je više nego značajan efekat i emisija praškastih materija smanjena je za više od 90 odsto. Odsumporavanjem dimnih gasova vlažnim krečnjačkim postupkom u na blokovima B1 i B2 u termoelektrani Kostolac B, emisije SO2 smanjene su sa više od 4000 mg/m3 na ispod 200 mg/m3, a uz to se gips kao nusproizvod prodaje za dalju upotrebu - rekla je Đakonovićeva.

Ona je objasnila da je u toku izgradnja sistema za odsumporavanje dimnih gasova i na četiri bloka u TENT A. Vrednost ovog projekta je oko 200 miliona evra i treba da bude realizovan do kraja 2022. U postrojenjima TENT B i TE „Kostolac B“ zamenjena je i stara tehnologija „retke“ mešavine pepela i vode, bolji su uslovi zaštite životne sredine i smanjena je potrošnja vode za transport i deponovanje pepela i šljake. To doprinosi očuvanju podzemnih i površinskih voda.

- S obzirom da će termoelektrane i dalje zauzimati značajno mesto u proizvodnji električne energije, EPS će nastaviti da ulaže u ova postrojenja u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine. Samo za period do 2032. planirana su ulaganja od oko 700 miliona evra - rekla je Milena Đakonović.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Vladimir Popović i predsednik Društva termičara Srbije prof. dr Milan Radovanović najavili su nastavak tribina i diskusija i u narednom periodu čime se nastavlja i tradicionalno dobra saradnja ovih institucija i EPS-a.

(Telegraf.rs/PR)