Srbija i dalje tranzit za narkotike: Droga u našu zemlju najčešće ulazi iz Albanije. Smanjena zaplena marihuane, sve više otkrivenog heroina

U godišnjem izveštaju o međunarodnoj strategiji kontrole narkotika, američki Stejt department navodi da Srbija nije značajan izvor niti potrošač ilegalnih droga, ali da je i dalje zona tranzita za narkotike, a kada je reče o sprečavanju pranja novca, ocenjuje se da je ostvarila značajan napredak.

- Srbija nije značajan izvor niti zemlja potrošač ilegalnih droga, ali je i dalje zona tranzita za narkotike, koji se krijumčare preko njene teritorije ka drugim evropskim tržištima, među kojima su opijati koji potiču iz Avganistana i kokain iz Južne Amerike - navodi se u izveštaju.

Preporučujemo

Stejt department tvrdi da u Srbiji postoje male, tajne laboratorije u kojima se proizvode sintetičke droge za lokalnu upotrebu, a da je kanabis najčešće korišćena nelegalna droga.

- Stimulansi amfetaminskog tipa i nove psihoaktivne supstance (NPS) proizvode se u maloj količini u tajnim labaratorijama širom Srbije. Ove se droge mahom izvoze u Zapadnu Evropu i na Bliski istok, ali i snadbevaju malo, ali rastuće domaće tržište - navodi se u dokumentu.

U izveštaju se konstatuje da je smanjena zaplena kokaina, marihuane i amfetamina u 2018. godini, dok je zaplena heroina povećana za 12 odsto.

U Srbiji postoje male laboratije za marihuanu, Foto: MUP Srbije

Ističe se i da je izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova pokazao da se droga i dalje krijumačari preko "balkanse rute" u Evropu, a da u Srbiju prvenstveno ulazi sa teritorije Kosova i iz Albanije, dok srpske grupe za krijumčarenje droge olakšavaju logistiku.

- Dok srpske vlasti veruju da upotreba heroina i MDMA-e (ekstazija) opada u zemlji, veruje se da je u porastu upotreba NPS-a - upozorava se u izveštaju.

U drugom delu izveštaja, koji se bavi pranjem novca, navodi se da se Srbija u 2018. godini obavezala na visokom političkom nivou da će se pozabaviti primećenim nedostacima i da je zatim postigla značajan napredak u usklađivanju svog režima borbe protiv pranja novca s međunarodnim standardima. To je, kako se navodi, dovelo do povećanja broja istraga i donetih presuda.

- Uz pomoc donacija, Srbija je poboljšala svoju nacionalnu procenu rizika kako bi bolje identifikovala aktuelne pretnje ili krivična dela koja su povezana sa pranjem novca i metode koje se koriste u pranju novca i finansiranju terorizma - ocenjuje Stejt department.

U izveštaju se navodi da, prema podacima srpske Uprave za sprecavanje pranja novca, najčesća metodologija za pranje novca uključuje pozajmice i poklone u gotovini nepoznatog porekla privatnim i pravnim licima, gotovinske depozite nepoznatog porekla u finansijski sistem, korišćenje of-šor kompanija i slucajeve gde se pranje novca kombinuje sa utajom poreza, kao i integraciju fondova kriminalnog porekla u sektore kao što su građevinarstvo, stambeno tržište, gradnja kockarnica, menjačnica, hotela...

Prošle godine povećana zaplena heroina, Foto: MUP

Stejt department smatra da bi Srbija trebalo da unapredi međusobnu saradnju agencija, pranje novca krivično goni nezavisno od drugih krivičnih dela, podigne svest među subjektima obaveznim da podnose izveštaje o sumnjivim transakcijama.

Navodi i da bi Srbija trebalo da obezbedi da agencije za sprovođenje zakona dobiju na vreme i tačan pristup informacijama o vlasništvu pravnih subjekata, pokažu evidenciju obuke o istrazi i krivičnom gonjenju trećih strana i samostalnih slučajeva pranja novca i unapredi kapacitete supervizora Uprave za sprečavanje pranja novca i borbe protiv pranja novca.

Stejt department konstatuje i da Srbija sarađuje sa stranim vladama u slučajevima pranja novca.

Ocenjuje i da se novim Zakonom o sprečavanju pranja novca značajno unapređuje efikasnost režima za sankcionisanje sprečavanja pranja novca, delimično, time što se dozvoljava proporcionalnost i pravovremenost korektivnih mera.

U tom pogledu, ističe se da je za osam meseci 2018. podignuto 11 optužnica protiv 31 pojedinca zbog krivičnog prestupa pranja novca, dok je za sedam meseci primene novog zakona o organizaciji državnih tela u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije podignuto 275 optužnica i donete 142 krivične presude za korupciju i ekonomske prekršaje.

U izveštaju Stejt Departmenta opisuju se napori ključnih zemalja za borbu protiv svih aspekata međunarodne trgovine drogom. Izveštaj pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)