Hrvat osuđen na kućni zatvor u Srbiji posle 3 sata skinuo nanogicu: Iz pošte je poslao tužilaštvu

Foto: Telegraf

Kada je državljanin Hrvatske protiv koga se vodila istraga u Srbiji, izašao iz posebne pritvorske jedinice za organizovani kriminal, dobio je nanogicu i meru zabrane napuštanja stana u Beogradu. Ubrzo je, međutim, skinuo aparat za elektronski nadzor i otputovao u Hrvatsku, a zatim odašiljač poslao poštom našem tužilaštvu, uz izvinjenje.

To je samo jedan slučaj iz bogate prakse Tužilaštva za organizovani kriminal kako okrivljeni zloupotrebljavaju pravo na odbranu sa slobode uz elektronski nadzor.

Preporučujemo

Odašiljač je odstranio i jedan pakistanski državljanin koji je i danas u bekstvu. On se nije izvinio.

- Već nakon tri dana od određivanja mere zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, on je skinuo odašiljač lokator i pobegao. Dakle, kada se pritvor zamenjuje drugom merom, neophodna je veoma oprezna, pažljiva i sveobuhvatna procena svih okolnosti - naglasili su specijalni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić i viši savetnik u ovom tužilaštvu Milica Vujanić-Đorđević u statističkoj analizi mere pritvora i drugih mera obezbeđivanja prisustva okrivljenih u krivičnom postupku.

Rezultati analize, koji su predstavljeni u publikaciji misije OEBS-a na nedavno završenom savetovanju krivičara na Zlatiboru, pokazuje da je pritvor i dalje najčešća mera kojom specijalno tužilaštvo i sud obezbeđuju prisustvo okrivljenih u istrazi.

Foto-ilustracija: Shutterstock.

ODUGOVLAČENJE POSTUPKA

Kada se optužnica podigne i počne suđenje, najveći broj optuženih nije više iza rešetaka, već odlaze u kućni zatvor ili imaju meru zabrane napuštanja boravišta, piše Politika.

- U praksi pritvor najčešće traje samo dok traje istraga, čim se pritvor ukine, počinje sa odugovlačenjem postupka. Okrivljeni naizmenično izbegavaju da dolaze na zakazane glavne pretrese, da bi se zatim naizmenično i pojavljivali. Zloupotrebljavaju svoja procesna prava, često bez opravdanih izostanaka, a sve kako im ne bi bio određen pritvor, jer se on po pravilu ne određuje samo zbog jednog izostanka. Tako ulazimo u začarani krug, pogotovo u predmetima sa velikim brojem okrivljenih, što je čest slučaj u predmetima organizovanog kriminala - objasnili su autori analize.

Naveli su statističke podatke koji pokazuju koliko je često određivan pritvor, a koliko druge mere.

Mera zabrana napuštanja stana beleži nagli skok u 2015. godini. Samo pet ovih mera bilo je određeno u 2013, zatim 12 u narednoj godini, a onda 29.

Jemstvo beleži prazne kolone u tabelama TOK. Primenjeno je samo na 20 osobba za ceo posmatrani petogodišnji period. Pritvor je, međutim, dominantan. U 2013. godini 71 okrivljeni za organizovani kriminal bio je u pritvoru do šest meseci ili kraće. Samo za šest okrivljenih pritvor je produžen i posle podizanja optužnice.

Dve godine kasnije, 2015. godine, u pritvoru je tokom istrage bilo dvostruko više okrivljenih - 143, a posle podizanja optužnice 34.

(Telegraf.rs/Politka)