Kako bi se za smrt Flojda sudilo u Srbiji? Po čemu se razlikuju optužnice za ubistvo 1. i 3. stepena

Nasilna smrt Afroamerikanca Džordža Flojda (46) koja se desila prošlog ponedeljka u američkoj državi Minesoti, a koja je svojom brutalnošću i pod pretpostavkom rasizma, postala svetska tema broj jedan, aktuelna je i u domaćoj javnosti. Ne samo da mediji izveštavaju o protestima koji su eskalirali nasiljem, gnevnom i zločinima, već se i na društvenim mrežama vrše analize, uz "prevođenje" na domaće primere sagregacije.

Američki mediji su preneli i da je policajac Derek Čuvin, koji se sumnjiči za Flojdovo ubistvo, nakon što je snimak pokazao da je 8 minuta i 46 sekundi kolenom klještio vrat žrtve, uhapšen i optužen za "ubistvo 3. stepena". Ostala trojica su otpušteni iz službe. Preneli su i da porodica traži da se Čuvinu sudi za "ubistvo 1. stepena". Do Srbije je stiglo i da su se policajac i žrtva verovatno poznavali, te da hapšenje ispred prodavnice, u kojoj je Afroamerikanac pokušao da plati račun falsifikovanom novčanicom, nije bilo prva prilika da su se našli na istom mestu.

Naime, Džordž je radio dva posla - kao vozač kombija i obezbeđenje jednog latinoameričkog bistroa. Prema rečima vlasnice lokala, isti posao za njih je obavljao i policajac Čuvin, kada je bio van dužnosti. Ona je kazala i da ne može da tvrdi da su se poznavali, ali da zna da je bilo večeri kada su obojica radili kao obezbeđenje bistroa.

Iako u moru informacija koje nam posredno stižu i čiju autentičnost ne možemo da proverimo, obratili smo se advokatu Radiši Roskiću kako bismo bolje razumeli optužnicu, protest najbližih, demonstracije koje su se proširile van severnoameričkog kontinenta, razlike između dva prava - američkog i srpskog, kao i to kako bi se za jedno ovakvo delo sudilo u Srbiji.

Teško ubistvo ili prekomerna upotreba sile 

Prema njegovim rečima ubistvo 3. stepena nije najteže, ali je skopčano sa teškim okolnostima.

- Izvršeno je od strane policajca kome su poverena javna policijska ovlašćenja. On raspolaže sredstvima sile, iskoristio ih je, ali je prekoračio granicu - objašnjava Roskić za Telegraf.rs dodajući opasku u vezi sa aktuelnim primerom: - Na snimku je očigledno da je koleno prislonjeno uz gornji deo grudnog koša, praktično na vratu.

Kaže nam i da je ubistvo 1. stepena prema američkoj nomenklaturi najteže ubistvo, te da podrazumeva, između ostalog, niske pobude: osvetu, ljubomoru, sticanje protivpravne imovinske koristi...

- To je ono kada u američkim filmovima govore o ubistvu sa predumišljajem. Dakle, unapred je pripremljeno. Ubica kod ubistva 1. stepena planira radnju, zna da je to zabranjeno i da će nastupiti zabranjena posledica, tj. smrt, ali isto tako želi tu zabranjenu posledicu - navodi dodajući da pored pobrojanih motiva teško ubistvo može da uključi i patnju žrtve.

Ubistvo prvog stepena prepoznaje i srpski pravosudni sistem

Objašnjava da se to kod nas zove direktan umišljaj i da bismo ubistvo prvog stepena u Srbiji nazvali teškim ubistvom. Za njega je zaprećeno od deset godina zatvorske kazne do doživotne.

Ipak, da je sada u Americi i da ima mogućnost da učestvuje u sudskom procesu, takođe bi išao na ubistvo 3. stepena.

- Da sam na mestu američkog tužioca, bio bih sklon da zaključim sporazum za ubistvo 3. stepena i da policajac ode na robiju. Da sam na mestu branioca, pokušao bih da dokažem da je ubijeni ometao rad policajca, pružao otpor... - navodi uz napomenu da govori uslovno, te u slučaju da su poznate informacije pouzdane.

Veruje da bi policajac mogao biti osuđen i na 30 godina zatvora, te da bi to bio slučaj i da se Čuvinu sudi i za ubistvo 1. i za ubistvo 3. stepena.

- Moguće je izricanje istovetne zatvorske kazne, jer će se kod ubistva 1. stepena ipak pronaći neke olakšavajuće okolnosti, ako je npr. počinilac mlad, a kod ubistva 3. neka otežavajuća, u smislu modela izricanja krivične sankcije, pa će u oba slučaja dobiti 25, 30 godina - objašnjava koje su mogućnosti ističući specifičnost američkog sistema: - Oni nemaju vremensko ograničenje za vremensku kaznu. Neko za tri zločina može da dobije po 30 godina za svaki i to je 90 godina zatvora bez mogućnosti pomilovanja. Ipak, Čuvinu se sudi za jedno delo.

Ubistvo 1. stepena samo u dva slučaja

- Mislim da će suđenje u ovom slučaju održati zbog američke javnosti, ali da situacije nije ovakva, da nema protesta, da se predsednik ne krije u bunkeru, američki pravni sistem ne bi dozvolio da se za to sudi, nego bi policajac otišao na robiju i to bi bilo to - objašnjava da je ovaj put okolnosti utiču na ishod.

Ipak, ostavlja prostora i za to da ovo ubistvo zapravo bude sa predumišljajem. Navodi da bi u tom slučaju ubica morao da ima žrtvu na oku i da prekoračivanjem ovlašćenja iskoristi priliku da je ubije, te da bi za to mogli biti presudni ili lični motiv, pod kojim bi se moglo razmatrati navodno lično poznanstvo Flojda i Čuvina, u kojem je moglo biti sukoba i eventualnih pobuda za osvetom, ali i rasizam.

Međutim, napominje da je u oba slučaja pipav teren, ali da bi ga istraga mogla dokazati.

- Ukoliko bi motiv za to ubistvo proizašao iz nekog njihovog poznanstva, iz nekakavih neraščišćenih računa, bez obzira na rasne razlike, to bi moglo biti ubistvo 1. stepena - objašnjava ističući da te okolnosti još nisu ispitane, te da ne odbacuje policijsku brutalnost na račun rasizma ili obrnuto: - Mislim da možemo govoriti o oba, ali imamo premalo činjenica da bismo to kvalifikovali.

Kaže i da Amerikanci, koji danima protestuju, znaju bolje od nas šta se tačno desilo, te da nijednu opciju ne treba isključiti pre istrage.

Smatra i da je rasni motiv teško dokaziv, iako je jedan od tek dva, pored ličnog motiva, koji bi mogli poslužiti prekvalifikaciji ovog ubistva u teško, te da govori imajući u vidu iskustvo.

- Rasizam je odgovarajući psihološki odnos prema pripadncima rase, spada u psihološku sferu i ako policajac prethodno nije imao više incidenata u vezi za rasizmom, ostaćemo u domenu psihologije - ocenjuje dodajući da je teško dokazivo sve što je u sferi psihološkog.

Dalje objašnjava da bi u tom cilju mogla poslužiti "rasistička" prošlost, ali samo ako se iz dosadašnjeg života pojedinca vidi da je "napadao ili ne voleo" pripadnike druge rase. Još dalje, ako takvog dokaza nema, jedini preostali način da se rasni motiv dokaže, jeste da se Čuvin javno izjasni da ne voli pripadnike crne rase, što je, smatra Roskić, malo verovatno.

Policijska brutalnost takođe teško dokaziva

Ako se eliminišu rasni motivi, u situaciji belac-belac, ili crnac-crnac, objašnjava sagovornik, preostaje prekomerna upotreba sile.

- Gde su nemiri, tu je policija, a gde je policija tu su i pravilna i nepravilna primena policijske prinude - kaže dodajući da je tanka linija između policijske prinude, za koju je policija ovlašćena, i policijske brutalnosti, za koju nije.

Veruje da bi oštećena strana tvrdila da je granica prekoračena, dok bi policija tvrdila da nije.

(B. Petrović - b.petrovic@telegraf.rs)