Marko Nikolić nikada nije odgovarao za ubistvo svog deteta i žene: U zatvoru je presudio sebi

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Tanja Valič/Facebook/Maja Đorđević/Srpski telegraf

Slika i prilika užasa jednog strašnog čina, otelotvorena je u činu ubistva nevinog deteta (4) i njegove majke Maje. Niko nije osuđen za ovaj zločin - jedini okrivljeni, Marko Nikolić, izvršio je samoubistvo na današnji dan te iste, 2017. godine.

Preporučujemo

Ubistvo žene, dogodilo se 12. jula 2017. godine u Centru za socijalni rad u Rakovici i to je bio nezapamćen zločin, jer mu je prethodilo i ubistvo deteta, kao i bizarna činjenica da se ono klinički mrtvo našlo na podu ove ustanove, pred nogama njegove majke.

Epilog ovog slučaja dogodio se u tami zatvorske ćelije - okrviljeni Nikolić je komadićem ogledala uspeo da nanese sebi smrtonosne povrede i dan kasnije, uoči Nove godine, preminuo je. Uzalud je zatvorski stražar pokušao da ga spreči u naumu, i sam je završio povređen kada mu je prišao.

A zločin od 12. jula izgledao je kao najgora filmska drama, kojoj je prethodila noćna mora. Mali Mihailo (4) umesto očinske ljubavi dobio je smrtonosni zagrljaj. Veruje se da je bio ugušen njegovim rukama. Otac ga je potom, smestio u automobil i uputio se u Centar za socijalni rad Rakovica, kako bi ga mrtvog predao majci Maji Đorđević.

Susreli su se u holu. Telo deteta, kako su govorili očevici, bacio joj je pod noge i izvadio sečivo. Tada počinje njena gola borba za život. Počela je da beži, ali Marko je bio brži... Sustigao ju je i ubadao do smrti.

Krvarila je, umirala u saznanju da je uništen ne samo njen, već i život koji je darovala, da je ubijen njen sin Mihailo.

Tri radnika Centra za socijalni rad potrčala su da pomognu nesrećnoj ženi, ali su i sami povređeni. Srećom, dvojica komunalnih policajaca, koji su se našli na licu mesta, obuzdali su Nikolića, vezali su ga i predali MUP-u.

Za to vreme ekipa Hitne pomoći prišla je da pomogne Mihailu. Četrdeset minuta pokušavali su da ga vrate u život. Nažalost, stisak očeve ruke je bio suviše jak.

Maja i Mihailo počivaju u zajedničkoj grobnici, jedno kraj drugog. Slika dugokosog dečaka uklesana u hladnom mermeru spomenik je jednom neostvarenom životu. On počiva u večnom zagrljaju majke, nesrećne Maje, koja je umrla u agoniji. Srce ju je sigurno više bolelo od krvničkih uboda monstruma.

(Telegrafr.rs)