U Apatinu jedan ubijen, 60 povređenih: Među 1.000 ljudi bačena bomba, slučaj 25 godina nije rešen

Foto: Telegraf.rs, Shutterstock, Privatna arhiva

Veliki narodni skup održan je u jednom mestu. Jelo se, pilo, igralo. Pekli su vola na ražnju. Bilo je mnogo sveta. Ideja je bila da se ljudi upoznaju i zbliže. Nedugo pre toga, mnogi su se doselili u to mesto. Ratne prilike su ih primorale da promene život iz korena. Onda je u jeku slavlja u kasnim večernjim satima eksplodirala bomba. Jedan čovek je pao mrtav, 58-oro prisutnih je povređeno. Sirene, razvoženje povređenih, buka i metež. Roditelji traže decu, pa ih nalaze u bolnicama po okolnim mestima. Počinje istraga, pojavljuju se osumnjičeni, sud godinu i po potom obustavlja istragu protiv osumnjičenih lica. U godinama kasnije slede privatne tužbe, mnogo godina kasnije i odštete, a u godinama još kasnije nijedan novi osumnjičeni počinilac. Ukupno, četvrt veka kasnije - slučaj otvoren, krivci neotkriveni.

Možete li da zamislite da se tako veliki događaj sa tolikim posledicama nikad ne rasvetli? Da ne dobije zakonski epilog, a da ljudi čiji su životi obeleženi njime ostanu u tom gradu, živeći sa otvorenim pitanjima o tome kako su umalo izgubili glave? Dodajmo da je reč o malom mestu, kao i to da 25 i po godina kasnije mnogi prvi put čuju da se takav slučaj uopšte desio.

A desio se, 10. avgusta 1996. godine u Apatinu. Na manifestaciji "Susreti ljudi dobre volje", koja je okupila oko više od hiljadu građana, među kojima izbeglice iz Hrvatske i starosedeoce, odjeknula je eksplozija. Stevo Škorić, izbeglica iz Like, tada je izgubio život, a 58 osoba je povređeno, među kojima i deca. Jedno od te dece bio je Aleksandar Kecman, tada 11-godišnjak.

Kako je njegova majka Marina Kecman (61) sada ispričala za Telegraf.rs, njeni sin i muž bili su na tom događaju. Razdvojili su se pre eksplozije. Muž, koji je preminuo u februaru 2020. godine, potom je otišao kući, da proveri da li se sin vratio. Ali to nije bio slučaj. Marina je potom počela da ga traži.

Sin teško povređen

Pošto je povređen u eksploziji, jedan čovek ga je pokupio i prevezao u bolnicu. U Novom Sadu je bio smešten na bolničkom lečenju 13 dana. Tada su mu pronađene 32 kuglice od bombe, ili kako u medicinskom veštačenju povreda stoji - 32 okrugla metalna strana tela. Tada je zadobio oštećenje levog peronealnog živca, što je, stoji u izveštaju u koji smo imali uvid, teška telesna povreda.

Dakle, slučaj se zaista desio, ali krivci dosad nisu pronađeni. Kako nam je Marina ispričala, a što smo i sami videli u dokumentu koji je 16. januara 1998. godine potpisao tadašnji Okružni sud u Somboru, istraga je obustavljena protiv dvojice okrivljenih. Jedan je, dodaje Aleksandrova majka, ubrzo preminuo.

Dvehiljadite godine pokrenuli su privatnu tužbu protiv države. Sagovornica objašnjava da skup nije bio obezbeđen, te da je policija navodila kako nije bio prijavljen. Seća se i da je bilo reklama u lokalnim medijima, čak i sponzora tog dešavanja. Ocenjuje kako su za događaj u tadašjem SUP-u morali znati i obezbeđivati ga ili ga zabraniti.

Odšteta na ime duševne patnje i telesnih oštećenja isplaćena je 2013. godine, o čemu je presudio Apelacioni sud u Beogradu. Reč je o iznosu od 900.000 dinara bez kamate, dok je sa kamatom isplaćeno 1.400.000 dinara.

- Za ta oštećenja je vrlo malo novca.

Foto: Privatna arhiva

U međuvremenu, zbog toga što nisu pronađeni krivci za zločin, majka Marina Kecman, pokucala je na mnoga vrata. Obraćala se i Vladi i predsednicima države. Kako u jednom od dokumenata u koji smo imali uvid stoji, iz Generalnog sekretarijata tadašnjeg predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, poručeno joj je da je dopis koji je uputila prosleđen na nadležnost republičkom javnom tužiocu, sa molbom da navodi budu razmotreni. To se desilo u decembru 2012. godine.

VJT Sombor: Počinilac nije otkriven, rad nije okončan

Slučaj je i danas otvoren i u nadležnosti je Višeg javnog tužilaštva u Somboru.

- Tada je od strane Okružnog javnog tužilaštva u Somboru ovo delo kvalifikovano kao krivično delo terorizam iz člana 125 Krivičnog zakona SRJ, te da do danas nije otkriven učinilac navedenog krivičnog dela, tako da postupak u ovom predmetu još uvek nije okončan, imajući u vidu datu kvalifikaciju krivičnog dela i da se rad na otkrivanju identiteta NN učinioca i dalje nastavlja - rekli su u odgovoru na pitanja Telegrafa.

U razgovoru sa advokatom Radišom Roskićem, rečeno nam je da to krivično delo, više ne postoji, te da je ukinuto izmenama Krivičnog zakonika iz 2012. godine.

- S obzirom na to da je pravilo da se na izvršioca uvek primenjuje blaži zakon, ako je on usvojen nakon izvršenja dela, ne možemo više govoriti o terorizmu, jer to delo više ne postoji. Budući da je jedno lice izgubilo život i da je više desetina drugih povređeno, zaključujem da ne možemo govoriti o krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti. Radi se o nekoj vrsti ubistva - rekao je Roskić o ovom slučaju.

Foto: Privatna arhiva

Na ponovljeno pitanje o kom je delu reč, kako bismo između ostalog saznali i kada slučaj zastareva, do objave teksta nismo dobili odgovor.

Sa pitanjima o angažovanju policije na rasvetljavanju slučaja obratili smo se i MUP-u, ali odgovor još nije stigao.

Nezvanično saznajemo da policija radi na zahtev tužilaštva. Takođe nezvanično, sa druge strane tužilaštvo bi bilo obavešteno da policija ima nekih saznanja.

O radu policije na zahtev tužilaštva, tj. tzv. tužilačkoj istrazi govorio nam je i advokat Roskić.

- U srpski krivični postupak uvedena je tužilačka istraga. Policija je samo produžena ruka tužioca, ne preduzima ništa bez naloga - kazao nam je uz napomenu da je s obzirom na težinu slučaja tužilaštvo sve vreme nadležno, i 1996. godine i 2011. kada se Kecman obraćala najvišim državnim organima povodom zastoja u rešavanju slučaja.

Odgovornost u radu podeljena, odgovoran niko

Roskić takođe kaže da je rešavanje slučaja odgovornost i tužilaštva i policije, jer je "tužilac bez policije samo figura". Ipak kaže da za to što slučaj nije rešen - niko nije odgovoran.

- Nije to prvi događaj u kome nisu uspeli da nađu učinioce. Protek vremena od 26 godina je uvek velika prepreka ustanovljavanju učinioca krivičnog dela - kaže advokat.

- A ko je odgovoran za to što slučaj nije rešen te 1996. godine? - dodajemo potpitanje.

- Nisu uspeli ljudi to da urade. Ne verujem da je policija to stavila pod tepih. To je normalna pretpostavka. Nisu došli do podataka i to je to - kaže Roskić.

Foto: Privatna arhiva

Marina Kecman samo je jedna od članova porodica skoro 60 ranjenih i jednog ubijenog u događaju iz 1996. godine. U glavi joj odzvanjaju reči predsednika nekadašnjeg opštinskog suda iz Apatina, koji je, kaže, govorio da je reč o osmišljenom terorističkom aktu.

- Sad sve stoji. Išla sam lično kod tužioca i lično u policiju, prebacuju krivicu jedni na druge - kaže dodajući da je razočarana: - Na ovaj slučaj su svi zaboravili, a ovo ne sme da se zaboravi. Kakva je to država koja ovo ne reši?

Svesna je i da se bliži 26. godišnjica zločina, zbog čega joj i samoj ponestaje nade.

- Sad je mnogo godina prošlo, sumnjam da će se uopšte rešiti.

(Telegraf.rs)