Prva bolna ispovest sestre ubijenog Miloša: Izgledao je kao da spava, imao je smešak. Poljubila sam ga u šake

Aleksandra Mileusnić iz Čačka, tog 27. januara 2019. godine, izgubila je brata Miloša (24) jer ga je iz obesti ubio Neđeljko Đurović. Tri godine nakon zločina Aleksandra i njena porodica žive u najvećom bolu.

Dane provodi u sobi svoga brata Miloša. Kako sama kaže tu je našla svoj mir i ima osećaj kao da je on pored nje. Sa ocem i majkom dogovorila se da Miloševa soba ostane u izvornom stanju. Na pisaćem stolu njegove slike kada je bio mali, sa punolestva i sa devojkom Katarinom...Na krevetu Miloševa garderoba...

- Živim u jednoj neopisivoj tuzi, boli... Jedno veliko nedostajanje. Svaki trenutak očekujem da će se pojaviti na vratima. Da će mi se nasmejati... - počinje priču za Telegraf.rs Aleksandra Mileusnić, sestra ubijenog Miloša.

Aleksandra nikada neće zaboraviti dan kada je saznala da je zauvek ostala bez rođenog brata.

- Sećam se da me je pozvao tata i rekao: Brat ti je poginuo. Odmah sam pozvala Katarinu, Miloševu devojku koja mi je rekla da je u policijskoj stanici i da daje izjavu. Javila mi se kroz plač i rekla: "Saška, on je ubijen" i prekinula vezu. Bilo mi je teško... Nisam znala šta da radim- dodaje Aleksandra.

Nakon saznanja da joj je brat ubijen želela je samo da ga još jednom vidi i to dan nakon zločina. To je uradila zajedno sa roditeljima.

- Dozvolili su mi da ga vidim nakon ubistva. On je ležao. Izgledao mi je kao da je zaspao i imao je mali smešak na licu. Poljubila sam ga u šake. Bio je hladan. Nikada tu sliku neću zaboraviti. Ta prostorija gde je on, svi mi koji ulazimo i on koji leži...- priseća se Aleksandra dok joj suze kvase lice.

Steže ruke Aleksandra dok se priseća najtežeg trenutka u životu.

Naredne dve i po godine za Mileusniće su posebno teške zbog suđenja osumnjičenom za Miloševom ubistvo.

- Na suđenja nisam išla. Ostajala sam kod kuće sa majkom. Molile smo se... Nisam imala snage da pogledam u oči. Tog monstruma nisam mogla da vidim. Nisam mogla da se suočim sa njim iako sam to dugovala svome bratu. Težak je osećaj kada uprkos bolu koji imaš, ti strepiš da li će taj nečovek koji mi je ubio brata dobiti adekvatnu kaznu - kaže Aleksandra i dodaje da "nijedna kazna ne može da vrati brata".

- Izrečena kazna od 30 godina obezvređuje život moga brata. Đurović nije pokazao ni trunku kajanja. On nije odrastao u ljubavi, ne zna šta ona znači...- nastavlja Aleksandra.

Prema njenim rečima, nakon tri godine i dalje joj odjekuje Miloševa poslednja izjava: "Jao, Sale za dva dana idemo u Francusku... Kako će da bude dobro... Moraš i ti da naučiš da skijaš..."

(Telegraf.rs)