Ovo je žena o kojoj je govorio Miljković: Marina tvrdi da ni kokošku ne može da zakolje, a kamoli ubije dete

Foto: Facebook/Marina Andrejic, TV Pink, Privatna arhiva

Optuženi Marko Miljković, kao član klana Veljka Belivuka, juče je u Specijalnom sudu nekoliko minuta govorio o dve presude u slučaju Marine Andrejić iz Majilovca.

On je za govornicom citirao dve presude i ponovio da bez tela ubijenog nema ni krivičnog dela. On se pozvao na presudu za teško ubistvo dečaka Ðorđa Andrejića, čije telo nikad nije pronađeno, a za koje je u dva navrata bila osuđena njegova majka Marina, ali je pravosnažno oslobođena na kraju.

Preporučujemo

Miljković je u svim izlaganju, kako su preneli advokati, rekao da "biti mrtav nije krivično delo, a da je ubistvo krivično delo, te da ako nema obdukcionog nalaza, čovek nije mrtav".

Marina Andrejić u razgovoru za "Telegraf.rs" rekla je da Apelacioni sud utvrdio da nije ubila svog sina Đorđa.

Foto: Privatna arhiva

Ovom dečaku trag se izgubio 22. jula 2010. godine i do dan danas ništa nije nađeno što bi ukazivalo ni da je mrtav, ni da je živ.

Marina je nakon nestanka Đorđa uhapšena, a tokom istrage je utvrđeno da joj je iskaz iznuđen batinama, a zbog nezakonitog pritvora dobila je odštetu. Dva puta je osuđivana na 20 godina robije, ali ju je Apelacioni sud oslobodio. Danas živi jedan život koji, kako sama kaže, nikome ne bi poželela.

Foto: Facebook/Marina Andrejic

- Godinama sam govorila da nisam ubila svog sina. I dan danas me nazivaju ubicom deteta. Pa, ja ljudi ne mogu ni kokošku da zakoljem, a kamoli da ubijem željeno dete...Težak je bio život u nemaštini i sa mužom koji je pio, ali ja sam se borila za decu. Njih dvoje su mi sve u životu...- ispričala je za  "Telegraf.rs" Marina Andrejić.

Seća se Marina tog 22. jula 2010. godina kada je povela Đorđa u njivu da beru mladu boraniju. Ponela je i motiku kako bi nakopala i krompira za ručak.

- U jednom trenutku motika mi je pala na nogu i posekla je. Nisam mogla da koračam. Tada sam samo razmišljala kako sinu da pomognem da ode kući. Rekla sam mu: "Sine Đorđe, kad vidiš nekoga pritrči mu i reci mu ko si, ko su ti roditelji i gde živiš. Ja ću čekati ovde da neko dođe po mene". U jednom trenutku čula sam ga kako mi je rekao:"Mama, vidim put". Više ga ni čula ni videla nisam. Kući sam došla tri dana kasnije. Međutim, njega nije bilo. Od tog dana, pa do danas ja nosim etiketu - ubica deteta. Ljudi me vređaju, nazivaju pogrdnim imenima. Uzalud se pravdam, osuđena sam bez kazne...- tvrdi Marina i dodaje da ne zna kako je tri dana povređena izdržala dok je koračala po njivama i tražila put do kuće.

Koračala je, kako sama kaže, uz pomoć proklete motike.

- Nisam bila gladna, ali bez vode je bilo teško. Snalazila sam se kako sam znala i umela. Bolovi su bili jaki, a vrućina velika. Bilo mi je čudno da nikoga na njivama nisam srela. Ni tokom dana ni noći- kaže Marina.

Optužnica

Šok ju je tek zadesio kada je došla kući i videla da joj nema deteta. Kreće njena borba za Đorđa i pravdu. Tako skoro punih 12 godina.

Protiv nje je podignuta optužnica i čak jedva puta osuđena na 20 godina zbog ubistva sina. Međutim, Apelacioni sud ju je oslobodio krivice. U pritvoru je provela 703 dana.

Ubistva

Printskrin: TV Pink

Belivuk, Miljković i još 28 pripadnika njihove organizovane kriminalne grupe prvom optužnicom se terete za ubistva Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića, Lazara Vukičevića, Zdravka Radojevića i Milana Ljepoje, kao i za oružje, drogu, otmicu i silovanje.

(Telegraf.rs)