• 1

Dunja se bori sa bolestima i ima najmoćniju porodicu: Rekli su da je ostavimo, jer imamo bliznakinju

Dunja je u invalidskim kolicima, potrebna joj je neurološka hodalica koja košta oko 890.000 dinara

  • 1
Dunja Kraćun

Foto: Privatna arhiva

Dunja Kraćun ima osam godina, ide u prvi razred osnovne škole u Alibunaru. Ona je nasmejana, vesela, i kažu, neverovatna devojčica. Međutim, Dunja nema mogućnost da uživa u igri sa bratom i sestrom i svojim drugarima, budući da ne može da se kreće i da najveći deo vremena provodi u invalidskim kolicima.

Dunja je prevremeno rođena u blizanačkoj trudnoći. Njena jednojajčana sestra bliznakinja Nađa bila je pri rođenju potpuno zdrava, dok je Dunji dijagnostifikovana cerebralna paraliza. Dve godine kasnije, ova devojčica je dobila epilepsiju i hidrocefalus. Roditeljima je rečeno da njihovo dete neće moći da puzi, govori, a kasnije ni hoda.

Ipak, Dunjin pozitivni duh, ali i velika volja roditelja učinili su da ona propuzi, a danas čak i priča engleski jezik.

- Sa dva i po meseca je Dunja prvi put operisana. Sledeća je rađena kada je imala 4 meseca. Od starta smo sve prihvatili. Čak smo imali i predog lekara da je ostavimo, pošto nam je drugo dete zdravo, ali mi nismo hteli da prihvatimo to jer su njih dve identične i nismo mogli da zamislimo da imamo jednu, a da drugu nemamo - kaže za Telegraf Dunjina mama Jelena Kraćun.

Dunja napreduje sporo, ali njeni koraci su ipak značajni. Strpljenje je, kaže Jelena, ono što je najvažnije u njihovoj borbi.

- Nas je Dunja naučila da budemo strpljivi. Ona se stalno smeje. Kad i posustanemo, vidimo njen osmeh i onda krenemo dalje. Ona je jako divno biće. Čak mogu reći da je zrelija od Nađe, u smislu da je prihvatila da ne može da hoda.

I Dunjini drugari su uvek tu da se nađu kada zatreba. Uz nju je i učitelj koji joj pruža veliku podršku.

Međutim, roditelji su odlučili da svojoj devojčici nabave neurološku hodalicu kako bi mogla da ide na odmor sa svojim vršnjacima.

- U kolicima je ograničena, može samo da sedi i to je to. Videli smo da je psihički malo potonula jer se svi drugari kreću, svi mogu nešto da urade. Tako smo krenuli u priču sa hodalicom - kaže Jelena.

Reč je o nimalo jeftinoj investiciji. Da bi Dunja mogla da ima hodalicu, potrebno je da se prikupi oko 890.000 dinara, koliko ovo ortopedsko pomagalo košta. Reč je o napravi koja bi mogla da kontroliše koordinaciju pokreta nogu.

Pored toga, značajna sredstva treba odvojiti i za terapije, kao i troškove puta za odlazak na iste. Zbog toga su roditelji bili primorani da dignu kredit.

A treba podsetiti da porodica Kraćun ima još dvoje dece. Naime, Dunja ima sestru bliznakinju Nađu i šestogodišnjeg brata Luku.

Iako zna da bude teško na mnogim nivoima, porodica se drži zajedno, svi pomažu jedni drugima, tako da je njihova zajednička borba time lakša.

Inače, Dunjina mama Jelena Kraćun radi kao anestetičar na anesteziji Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju. Njen posao zahteva odgovornost i koncentracju, nekad i prekvremeni rad, ali kad završi smenu, uvek žuri kod svoje dece.

- Naš uobičajeni dan izgleda tako što ja ustanem u pola četiri ujutru, jer radim u Beogradu. Muž i deca ustaju već u pola šest, kada Dunja pije svoju prvu jutarnju terapiju, pa onda doručkuje jer pije jake antiepileptike. Sestra joj pomogne da sedne na nošu, opere zubiće, tu joj je brat da joj donese obuću. Pomažu joj da se obuče. Onda idu u školu, posle čega je tata vozi na vežbe u Beograd. Dan im se završava oko osam uveče, kada budu potpuno izmoreni, jer imaju veoma ispunjen dan - objašnjava nam Dunjina mama.

Tri puta sedmično, ova nasmejana devojčica ide sa bratom i sestrom na karate trening, praveći im društvo, dok utorkom i četvrtkom posećuje logopeda.

Iako roditelji najveći deo vremena moraju da posvete Dunji, roditelji se trude da svakom detetu pruže pažnju.

- Zbog cele situacije, Nađa je malo kasnije propričala, ali su deca kasnije shvatila sve. Oni su tako malo, a ipak tako veliki. Svesni su svega i stalno su pored Dunje. Nekad ne izlaze napolje, da bi brinuli o njoj - ponosna je Jelena.

Na kraju, Jelena entuzijastično kaže da će kao i do sada nastaviti da se bori da Dunji bude bolje. Iako im je rečeno da je devojčica dostigla svoj maksimum, to nisu prihvatili, jer veruju da ona može mnogo više.

Za sada, potreba im je podrška kako bi prikupili novac za neurološku hodalicu, kako bi mala Dunja mogla da uživa u igri sa svojim drugarima.

Danas, na Međunarodni dan porodice, podsetimo se da su ljubav, požrtvovanost i empatija vrednosti koje treba da postoje i da se gaje u svakoj zajednici. Ma koliko izgledalo da su porodice, poput Dunjine, drugačije od ostalih, ova priča nam pokazuje da su upravo Kraćunovi svetao primer toga šta znači biti tu za nekoga.

Svi koji žele da pomognu Dunji mogu uplatiti mogu izvršiti uplatom na tekući račun: 200-3249110101847-96,

Svrha uplate: 𝐙𝐀 𝐃𝐔𝐍𝐉𝐈𝐍 𝐊𝐎𝐑𝐀𝐊

Devizni račun:

SWIFT: SBPORSBG

IBAN: RS35200324911010100309

Banka Poštanska štedionica

Video: Mi smo deca neba... Magdalena peva i čeka pomoć u borbi protiv bolesti sa hiljadu lica

 

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima