Nađi da konačno prohoda nedostaje malo: Dani su ulepšani odlaskom u vrtić, vraća se osmeh na lice

Foto: RINA

Da i od malih nogu mogu postati veliki heroji, primer je Čačanke Nađe Đerović, koja se od prvog dana bori za svaki svoj pokret, pohađa fizikalne terapije i dokazuje da sa dijagnozom cerebralne paralize je ono sa čim se ona hrabro nosi. Pored brojnih problema sa kojima se svakodnevno susreće ona je jedna veoma srećna, pričljiva i nasmejana devojčica koja obožava vrtić i drugare sa kojima provodi vreme kada nije na terapijama.

Preporučujemo

- Naš mali anđeo, iako je od prošle godine u vrtiću i pohađa mlađu uzrasnu grupu, stekla je mnogo prijatelja koji žele da joj pomognu, što pokazuju iz dana u dan. Od samog početka smo upoznati sa Nađinom situacijom, nismo nista hteli da pokrećemo, dok nismo saznali da su roditelji pokrenuli akciju sa fondacijom „Budi human”, pod nazivom „Za Nađin prvi korak”. Prvo su se priključile kolege iz predškolske ustanove Moje detinjstvo, zatim smo kutiju postavili u hodniku našeg vrtića, imali smo Uskršnju prodajnu izložbu gde su vaspitači zajedno sa roditeljima i decom pravili razne predmete i prodavali ispred vrtića, a uzeli smo i učešće u Nedeljnom bazaru, koji je bio organizovan na Gradskom trgu.

Sve te akcije negde su nas podstakle, da sve ovo možda treba proširiti van granica našeg grada, zato je i nastao snimak koji smo plasirali na sajtu naše ustanove i na stranicama na Fejsbuku i Instagramu , u nadi da se priključi što veći broj ljudi koji će da pomogne i nadamo se da ćemo uspeti. Inicijatoru za nastanak ovog snimka bili su vaspitači, podršku su nam pružili roditelji, a deca su nam pružila učešće - rekla je Slađana Milutinović vaspitačica vrtića Poletarac.

Nađini dani su ulepšani odlaskom u vrtić i osećaj da je ravnopravna sa ostalim drugarima iz grupe vraća joj osmeh na lice.

- Za vrtić imam sve pohvale i mislim da svi vrtići na celoj teritoriji zemlje treba da se ugledaju na ovaj vrtić, jer sama ta sreća Nađe kada dolazi u vrtić je ogromna i mislim da ni jedna akcija, ni jedna finansijska pomoć ne može biti toliko značajna koliko je nama samo okruženje u kom Nađa odrasta. Sama uključenost vaspitača, dece i njihovih roditelja u ovoj akciji nam mnogo znači i to je ono što ovaj vrtić čini posebnim. Mnogo nam znači ovakva podrška jer bez njih ne bismo mogli dalje - kazala je Nađina majka Milica Đerović.

Iako je mala Nađa do sada imala dve hirurške intervencije, operacija Kraniostenoze sa godinu dana starosti i Fibrotomiju po Ulzibatu sa tri godine, da bi istrajala u svojoj životnoj borbi neophodna joj je još jedna operacija kako bi počela samostalno hodati, kao i sredstva za fizikalne terapije, neurorehabilitaciju robotikom u inostranstvu, specijalističke preglede kao i za putne troškove i smeštaj.

- Nažalost, velika cifra je u pitanju, do sada je bilo dosta akcija ali u narednom periodu nas očekuje još. Ono što ja mogu da kažem jeste da smo sakupili 30 procenata od ukupne cifre koja je potrebna. Još uvek ne znamo koji je rok, znamo da je rok za rehabilitaciju dve godine, novac koji trošimo za rehanilitacije troši se parcijalno, a za operaciju u Ameriku čekamo odgovor za tri, četiri nedelje i tada ćemo znati koji je rok za taj iznos - dodala je Milica.

Do sada je lečena u Banji Koviljači, Banji Trepči, Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju, Naučno istraživačkom centru u Moskvi. Porodica se do sad na razne načine nosila sa troškovima koje iziskuje ovakav vid lečenja, koji nisu mali, i za njenu radnost i osmeh na licu nedostaje jako malo.

(Telegraf.rs)