Uroš raste, sve je manje podrške za njega, roditelji ne odustaju: Sestre su mu najveća radost

Kada je trebalo da se rodi Uroš Karapandžić (11), ništa nije nagoveštavalo da će stvari krenuti po zlu. Bio je dugo željeno dete. Majka ga je rodila na putu ka porodilištu, u sanitetskim kolima, u 36. nedelji trdunoće.

Iako je rođen kao zdrava beba, Urošu je ubrzo ustanovljeno da je zaražen Citomegalovirusom (CMV). Kako je njegova majka za Telegraf.rs objasnila, najpre je rečeno da je ona prenela zloglasni virus svom detetu.

- Radila sam sve testove i ispostavilo se da nemam i da nikad nisam imala virus. Očigledno, dete je zaraženo u toku porođaja. Reč je o virusu koje može da izazove strašna oštećenja kod dece, kod nekih čak i smrt. Na naše dete se manifesotvalo tako da je izazvalo ozbiljne probleme. Kada pogledate snimak magnetne rezonance, pola njegovog mozga izgleda kao bela masa ili krečnjak - objašnjava Jelena Jarčov Karapandžić.

Trenutak kada su joj saopštili da će joj dete postati kao biljka, Jelena nikad neće zaboraviti. Dijagnostifikovali su mu cerebralnu paralizu.

- Dugo smo želeli dete, trebalo je da prođe vremena i da uzimam terapije dok nisam ostala trudna. Nisam mogla da pomislim šta će uslediti. Ne umem da objasnim taj osećaj kada su nam saopštili da je Uroš bolestan. Zamišljala sam njegovo detinjstvo i odrastanje samo na osnovu onoga što sam slušala nekad iz nekih priča, kako rastu deca koja su bolesna. Ali morala sam da prihvatim to.

Tako je krenula borba koja traje i danas.

- Od strata je bilo teško. Odlazak na terapije, prikupljanje novca... Pred jedan Urošev rođendan, kada smo ležali zajedno u bolnici zbog fizikalnih terapija, bio je prehlađen. Doktori su mi govorili da bezveze dižem paniku i da je to obična prehlada. Međutim, pozlilo mu je, hitno je odvezen na Urgentni centar gde su ga reanimirali i jedva vratili u život. Tada smo muž i ja rešili da uzmemo stvari u svoje ruke.

Kak0 objašnjava Jelena, počeli su lečenje u jednoj privatnoj klinici u Novom Sadu. Nakon toga, odlučili su da odvedu dete u Austriju na lečenje matičnim ćelijama koje je dalo rezultate.

- Pre toga nije mogao da gutan i žvaće. Nakon terapija povratio mu se refleks gutanja, ali može da jede samo pasiranu hranu, ništa što ima komadiće.

Ipak, terapije i troškovi putovanja i smeštaja koštaju - za jedan tretman, ukupno 14.000 evra. A situcija nije laka, objašnjava Jelena. Uroš je u međuvremenu mu je dijagnostifikovana i epielpsija.

- Pre dve godine dobili smo bliznakinje. Tada nam je kuća, za koju inače još otplaćujemo kredit, postala tesna. Urošu su potrebna razna pomagala, kolica i ostale stvari, zbog čega bismo voleli da ima neku svoju prostoriju. On sada spava sa mnom u krevetu, muž u dnevnoj sobi, a devojčice u svojoj sobi. Ne može doživotno spavati pored mene, treba mu prostor.

Dodatna prostorija značila bi ovom dečaku i da na miru nastavi svoj napredak i učenje, budući da ga skoro svaki dan posećuje i učiteljica. Zahvaljujući tome Uroš je napredovao, počeo da reaguje na svoju okolinu i završio treći razred. Tako mu omiljeno društvo predstavljaju i njegove dve sestre.

- Kao da su se svo troje zajedno rodili. One uopšte na njega ne gledaju kao da ima neku manu. Već su počele da pitaju da li treba da pomognu da ga obujemo ili da dodaju pelene. Ipak, iako moramo dosta vremena Urošu da posvetimo, ne zapostavljamo i njih. Gledamo da svima njima damo određen prostor i pažnju.

Borbu dodatno otežava činjenica da su u njoj sami. Pored toga što otplaćuju ratu za kredit, Jelenin muž je jedini zaposlen.

- Radila sam dok nisam ostala u drugom stanju i bila na redovnom porodiljskom. Onda sam imala pet godina bolovanja zbog Uroša. Kada je to isteklo, morala sam da dam otkaz, jer moram da sam stalno uz decu. Sada samo suprug radi i to za malu platu. Pre Uroša smo imali stotinu prijatelja i rodbine, kada se on razboleo, od toga nije ostalo ni pet posto. Čak i njegovi baba i deda koji žive 15 kilometara od nas ga nikada nisu videli. Svaka akcija koju smo pokrenuli do sada je potekla od naše inicijative i zahvalni smo što su se mnoge poznate ličnosti odazvale.

Ipak, pomoći je sve manje, kaže Jelena.

- Kada smo se priključili fondaciji, bili smo drugi po redu korisnici, tu smo od kad je Uroš bio sasvim mali. Zaista su nam mnogi uticajni ljudi pomagali oko humantiranih akcija, ali sad se javio i veliki broj druge dece kojima takođe treba pomoć. Isto, kada je Uroš bio beba, bilo je više uplata, sada je sve manje toga kako je stariji. Čak čujemo i zlonamerene komentare "šta više traže". Ipak, mi nikada nećemo odustati od svoga deteta.

Naše malo Urošu je sve! Budimo humani!

Pomozimo Urošu!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 19 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human19 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-403141-49

Uplatom na devizni račun: 00-540-0000751.2

IBAN: RS35160005400000751265

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

(Telegraf.rs)