Poslednji zagrljaj izrešetanih sarajevskih Romea i Julije je trajao 7 dana: "Nisu bili iz plemena istog, nisu imali istoga Boga, al' imali su jedno drugo"

Pre tačno 26 godina, mladi par iz Sarajeva, Admira Ismić i Boško Brkić, ubijeni su u pokušaju da napuste opkoljeni grad. Priča tragično stradalih sarajevskih Romea i Julije obišla je svet i danas izaziva jezu u mnogima.

Boško i Admira ubijeni su 18. maja 1993. godine na mostu Vrbanja dok su zajedno pokušavali da napuste Sarajevo. Pogođeni su snajperskim hicima. Prvo je pogođen Boško koji je izdahnuo, a drugi metak pogodio je Admiru koja je ranjena dopuzala do svog ubijenog momka, zagrlila ga i preminula.

Preporučujemo

- Davno je to bilo, u zemlji koje nema više. Nešto je prekrilo vreme, nešto ljudi zaboraviše. Nisu bili iz plemena istog, nisu imali istoga Boga, al' imali su jedno drugo i san o begu iz svega toga - kažu stihovi pesme "Zabranjenog pušenja", posvećene Bošku i Admiri.

Sedam dana su ležali mrtvi na mostu/ Foto: Tanjug/AP

Njihov poslednji zagrljaj na mostu Vrbanja trajao je sedam dana. Prolazili su dani i noći, a niko se nije usuđivao skloniti njihova tela. Osmi dan Vojska RS-a naterala je zarobljenike da ih podignu i odnesu na Grbavicu. Sahranjeni su na groblju u Lukavici, a nakon rata, po želji Admirinih roditelja, njihova tela prebačena su u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav.

Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije vođena i njihov ubica nikada nije otkriven. Priču o tragičnoj ljubavi prvi je objavio američki novinar Kurt Šork, reporter iz ratnih područja, pa tako i iz BiH. On je već nekoliko dana nakon tragedije pisao o Bošku i Admiri.

Sarajevski Romeo i Julija/ Printskrin: RTS

Fotografija njihovih tela na mostu Vrbanja obišla je svet, a CNN ih je nazvao sarajevskim Romeom i Julijom.

Boško i Admira upoznali su se za vreme Olimpijade u Sarajevu, 1984. godine. Zajedno su proveli devet godina. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima.

Kada je počeo rat 1992. godine, Boškovi roditelji otišli su iz Sarajeva. Majka Rada molila ga je da krene s njom, ali on nije želeo ostaviti svoju Admiru. Verovali su da će se rat brzo završiti i da će dobro pobediti.

U maju 1993. godine između Vojske RS i Armije RBiH dogovoreno je da će ovaj par biti pušten na drugu stranu, odnosno da će moći preko mosta Vrbanja preći na Grbavicu. Nažalost, nisu uspeli.

(Telegraf.rs/Klix.ba)