• 43

Istorija nije ista u Hrvatskoj i Srbiji: Evo kako đaci uče o sukobima u bivšoj Jugoslaviji

Nemačka agencija DPA prošle godine se pozabavila školskim udžbenicima u Srbiji i Hrvatskoj. Ono što su novinari uočili zaprepastilo je mnoge - udžbenici uče mlade iz obe države da jedni druge mrze

  • 43

Za sve đake na ovoj planeti univerzalni predmet je matematika. Jednostavno ne možete preći granicu jedne države, a da u njoj važe neka nova, vama nepoznata, matematička pravila. Slična je situacija sa još nekoliko školskih predmeta, ali kada dođemo do istorije, e tu smo u problemu. Pogotovo kada se radi o našem području.

Nemačka agencija DPA (Deutsche Presse Agentur) prošle godine se pozabavila školskim udžbenicima u Srbiji i Hrvatskoj. Ono što su novinari uočili zaprepastilo je mnoge - udžbenici uče mlade iz obe države da jedni druge mrze.

Kroz osam godina učenja istorije u osnovnoj i srednjoj školi detaljno se pređu epohe i događaji poput praistorije, srednjeg veka ili Prvog i Drugog svetskog rata, a onda dođemo do nastanka i raspada Jugoslavije, obično na kraju godine, kada su ocene već zaključene i od lekcije koja govori o sukobima na Balkanu obično ne vidimo ništa.

- I nakon 25 godina od raspada Jugoslavije jedva se dogodilo suočavanje s tim ratom. Umesto toga, učenici u Srbiji i Hrvatskoj uče jednostranu i neistorijsku verziju prošlosti - napisala je tada agencija DPA.

Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Bosna, zastava, nebo

Foto: pixabay.com

Istoričar iz Srbije Aleksandar Miletić smatra da se na nastavi istorije učenici "uče netoleranciji i mržnji". U knjigama je sve predstavljeno u crno-belom tonu bez ikakvih "sivih zona". Svaka krivica je na drugoj strani.

Na primer, u tekstu se navodi kako se u Hrvatskoj uči da je samostalnost države reakcija na viševekovne želje Srba da vladaju nad Hrvatima, dok učenici u Srbiji pak uče da su se Srbi uvek branili od "fašističkog hrvatskog nacionalizma" i da bi bez toga inače bili istrebljeni. Srbija se pak predstavlja kao uzor demokratije, koja je nažalost stalna žrtva "svetske zavere".

Na Reditu se nedavno povela polemika upravo o tome.

- Ja sam Hrvat i zanima me razlika između učenja istorije Jugoslavije u Hrvatskoj i Srbiji. Pritom ne želim da izazovem nikakve sukobe jer ja iskreno mislim da su oba naroda kriva za ono što se desilo - naveo je jedan korisnik te platforme.

Usledili su brojni komentari koji su u suštini sumirali problem za udžbenicima za istoriju. To je mali deo knjige, na kraju, do kog se stigne već kada su ocene zaključene i kada knjigu zapravo više niko i ne otvara. O poslednjim ratnim sukobima gotovo da i nema reči.

- Možda ima jedna rečenica o raspadu SFRJ i to je to. Ni NDH se ne pominje, samo njeno formiranje. Nemci ulaze u Zagreb, formirana NDH. Mislim da se čak ne pominju ni četnici, samo Tito. Pominje se atentat na Stjepana Radića, atentat na kralja, ali ne i ko je odgovoran - opisao je jedan korisnik kako izgoleda poslednja lekcija iz istorije u udžbeniku za osmi razred u Srbiji.

Student, Profesor, Skola, Znanje, Tehnologija, Ucenici

Foto: PIxabay.com

Inače, jedno istraživanje u Srbiji pokazalo je da čak 71 odsto mladih ne zna da je tokom devedesetih Sarajevo bilo pod opsadom. Kako je rekao predsednik Udruženja za društvenu istoriju Srbije Euroclio Aleksandar Todosijević, u Srbiji se neke stvari "guraju pod tepih", stoga, dodaje, ne čude rezultati istraživanja.

- Što se tiče bolnih i osetljivih tema, kao što su opsada Sarajeva, Vukovar, Dubrovnik i neka druga pitanja iz devedesetih, očigledno je da se tome ne posvećuje dovoljna pažnja, ali građani Srbije, pre svega mladi, o tome najviše saznaju iz medija, a kako mediji prenose te osetljive teme, to je veliko pitanje - naveo je on.

I to nije samo slučaj za udžbenike u Srbiji i Hrvatskoj, ista stvar primetna je i kada su Crna Gora i Bosna i Hercegovina u pitanju.

Deca najčešće ovu temu čuju od roditelja, a uz to kako će na jedan istorijski događaj posmatrati zavisi i od načina na koji je on interpretiran u medijima, kao i kako na njega gleda vladajući režim.

Deca, knjige, osnovna škola, udžbenici

Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Evo nekoliko primera kako izgledaju udžbenici:

- Uspeh operacije Bljesak uneo je paniku u redove pobunjenih hrvatskih Srba. Da bi podigli poljuljani moral svojih snaga i primrili srpsko stanivništvo, srpske vođe su organizovale niz akcija. Među njima se izdvajaju vojni mimohod održan u Slunju 28. juna 1995. na Vidovdan - Udžbenik za osnovnu školu u Hrvatskoj.

- Istočni deo RSK ostao je do 1998. godine pod zaštitom Ujedinjenih nacija, a zatim, protiv želje srpskog naroda uključen je u sastav Hrvatske. Međunarodna zajednica nije imala razumevanja za srpski narod koji je samo hteo slobodu, nacionalna i ljudska prava - Udžbenik za osnovnu školu RS.

- Masakr u Srebrenici je ratni zločin i zločin protiv čovečnosti koji je počinila vojska Republike Srpske uz pomoć paravojnih formacija, nad vojnicima i civilima Bošnjacima. Sporni su podaci o ukupnom broju žrtava. Prema jednima, ubijeno je oko 8.000 ljudi, a prema drugima ti brojevi se ocenjuju kao preterivanje. Glavnokomandujući Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, koji je vodio operaciju zauzimanja Srebrenice, i drugi srpski oficiri su u međuvremenu optuženi za ratne zločine - Udžbenik za osnovnu školu Srbija.

Naravno, jedino što nam ostaje jeste da se nadamo da nećemo potpasti pod uticaj revizije istorije - što je u poslednje vreme trend u svim okolnim zemljama. Samo jedan od sumanutih događaja nedavno se desio u Hrvatskoj - kad je Kolinda Grabar Kitarović rekla da su se Hrvati najviše borili protiv fašizma.

Hrvati, oni koji su imali logor za decu. Jedini na svetu.

Da, treba opraštati, ne, ne treba potpasti pod uticaj revizije istorije.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Petar

    Strucni jludi trba da pisu uzbenike. Stose tice izjave Kolinde ,toje najveca laz izrecna od zavrestka drugog svtskog rata,kadabi postojala nagrada njena laz bi osvojila prvo mesto.

  • febo

    U beogradu ne bacaju hrvate u dunav

  • renata

    kakav logor za decu?

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima