Milicu i Mladena razdvojio je rat: Sreli su se posle 25 godina, pa se venčali u osmoj deceniji

Foto: Facebook/Etno Muzej Ljubacke Doline

Venčanje Milice i Mladena, koji su u osmoj deceniji stali na ludi kamen, podseća na najlepše ljubavne priče koje gledamo samo na filmovima.

Hrabra odluka ovog para da u penzionerskim godinama započnu zajednički život najlepša je vest iz Kotor Varoša ovih dana. Milica Milić (78) i Mladen Čolić (73), i njihova neobična priča, pravo su osveženje u moru sumornih dešavanja oko nas i pokazatelj da nikad nije kasno da ostvarite svoje želje.

Preporučujemo

Upoznali su se u vihoru rata, ali tek nakon 25 godina životni putevi su im se opet spojili i jedno davnašnje poznanstvo krunisano je brakom, kako vera i običaji nalažu. Što je još lepše, veliku podršku i razumevanje su dobili od svoje najuže familije, kojima je u svemu najvažnije da su njih dvoje srećni i zadovoljni.

Iako su oboje iz okoline Kotor Varoša i sada žive u ovom mestu, Milica i Mladen su se upoznali u Banjaluci pre četvrt veka, u najgorem periodu, za vreme rata u BiH, kada je najvažnije bilo sačuvati glavu i svoje najmilije. Putevi su im se razdvojili, a ponovo su se čuli tek pre nekoliko meseci.

Milica je rodno Kruševo brdo zamenila Banjalukom, gde je živela 45 godina. U međuvremenu je još, kako i sama priča, lunjala, radila mnogo kako bi kao samohrana majka othranila dvoje dece, ćerku Borjanu i sina Boru. Mladena je put iz Boljanića odveo u Hrvatsku, gde ga je zadesio nesretni rat, zbog čega je izbegao u Banjaluku. I upravo u toj Banjaluci ovo dvoje ljudi se upoznalo.

- Nisam tada bila zainteresovana za udaju, puno sam radila, važno mi je samo bilo da decu izvedem na pravi put. Mladen je u međuvremenu otišao u Srbiju, nisam ga ni čula, ni videla. Deca su porasla, odselila se u inostranstvo, žive svoje živote, a ja sam vremenom zapala u samoću i melanholiju. I tako, pre pet meseci nazove mene dobra drugarica iz Beograda i kaže da ima jedan gospodin koji hoće da se čuje sa mnom - priča nam novopečena mlada kako je sve teklo.

Malo, po malo, dvoje penzionera se sve češće čulo telefonom, pričali su i jedno drugom ulepšavali samačke dane.

- Meni je nestala monotonija, trgla sam se, a posle nekog vremena sa ćerkom sam otišla u Beograd i tada smo se konačno i videli. Bilo mi je iznenađenje nakon toliko godina da se sretnemo; to je sve božje čudo - govori Milica s radošću u glasu.

Nijednog momenta nije bilo govora da će ovo dvoje zajednički život otpočeti u "grehu"; brak se mora ozakoniti, kažu, pred bogom i ljudima.

- Brak je svetinja i pred bogom se nikada nije greh udati - poručuju vremešni mladenci.

Bilo ih je stid dece i porodice, ali su od njih dobili samo najveće mogu razumevanje. Miličina deca i zet pomogli su im oko organizacije venčanja, biranja svečanih odela, a sudbonosno "da" izgovorili su prošle sedmice u etno selu, čiji su domaćini takođe srećni i ponosni što su bili deo ove nesvakidašnje priče.

Posebno zadovoljstvo mladencima je bilo što ih je venčao matičar Đuro Ivanović, poreklom iz Miličinog rodnog mesta.

Svečani ručak

Novopečeni par sreću je podelio s najužom rodbinom, a ostatku familije svoju vezu otkrili su tek posle nekoliko dana, na velikom svečanom ručku. Neki su već naslućivali, drugima je njihov brak bio veliko iznenađenje, ali kada su se utisci slegli svi su im, naravno, od srca čestitali.

Novopečeni mladenci uživaju u prvim zajedničkim danima, sa nešto penzije i baštice oko kuće, ali sa mnogo ljubavi i poštovanja koračaju dalje kroz život.

(Telegraf.rs/Srpska info)