• 0

Srce malog Andrije ugasilo se posle 32 dana, ali roditelji su napravili novo koje će zauvek "kucati"

Mesto gde su odlučili napraviti suvozid isto je mesto gde je Andrija sahranjen i nalazi se na pola sata vožnje automobilom od Splita. Svaki je slobodni trenutak proveden u nabavci, prenošenju alata, druženju i organizaciji

  • 0

Antonija Lončar Jelavić-Šako iz Hrvatske majka je malenog Andrije koji je nedugo nakon rođenja preminuo zbog srčane mane. Na svom blogu Antonija je sa svetom podelila trenutke radosti, straha, neverice, borbe i ljubavi prema detetu s kojim će, kako kaže, jednog dana ponovo biti.

Nakon postavljene dijagnoze hrabri su roditelji krenuli u borbu koja će s vremenom promeniti njihove živote, ali i živote mnogih ljudi koji slušaju/čitaju priču o Andriji. Antonija je pripreme, preglede, rođenje, prvu operaciju, korekciju prve operacije te zahvate koje su zajedno prolazili ona, muž i Andrija, opisala kao najteža i najlepša 32 dana u životu.

- Jednog od tih dana, stajali smo uz njega stisnuti između gomile uređaja, kablova, cevčica. Čudno je to bolničko odeljenje, neverovatna deca onde borave. Njihova patnja i borba je van svih okvira. Ne podleže pravilima, kalupima, svet u svetu, menja sve, ostavlja bez teksta. S čuđenjem posmatrate mala čuda. Svidela mi se ideja o suvozidnom srcu, maloj oazi u kojoj će moja dva čupava frajera saditi i kopati razno korisno bilje. Dogovorivši se, veselo smo objavili Andriji kako će po povratku kući, kada prođe sve što treba, pomoći graditi svoje srce, a zasađene biljke koristiti i poklanjati drugima - zapisala je majka.

Andrijino srce

Foto: poslije.home.blog

Antonija je na svojem internetskom dnevniku istakla da "ako ljubav prema detetu može biti veća od one koju već osećate, to je upravo onda kada vas najviše treba, kada se neko čudovište nadvilo nad njega i ugrožava mu život".

Nažalost, njihov se plan nije ostvario. Srce malenog Andrije prestalo je kucati, a roditelji su se vratili u svoj dom. Ideja o spomeniku ponovno je zaživela u mislima roditelja dok su na grobu svojeg deteta dodirivali hladan kamen. U realizaciju projekta krenuli su ozbiljno. Obavestili su rodbinu i prijatelje o svojoj odluci, a radili su uprkos obavezama, vremenskim uslovima, dobrim i lošim danima.

Mesto gde su odlučili napraviti suvozid isto je mesto gde je Andrija sahranjen i nalazi se na pola sata vožnje automobilom od Splita. Svaki je slobodni trenutak proveden u nabavci, prenošenju alata, druženju i organizaciji. Broj ljudi koji su postali deo njihovog sveta se povećavao.

- Izvan obično, a iznutra drugačije srce, poput Andrijinog. Pravilan spoljni oblik čvrsto drži unutrašnjost podeljenu u dva dela. Desni deo sav od kamena, a levi (ona strana koja Andriji nije bila razvijena) nasut zemljom i posađen lekovitim biljem. Vredne ruke gradile su i punile spomenik znojem, nadama, tugom, suzama, smehom, radošću susreta i zajedništva, a ponajviše ljubavlju. Ljubav mu je temelj, početak i kraj. Bez nje je srce samo mišićno tkivo, motor tela ili kamen i zemlja - svedoči Antonija.

Andrijino srce

Foto: poslije.home.blog

Nakon šest meseci radovi su bili pri kraju, a preostalo je jedino da se zasade sadnice koje su pripremane i čuvane mesecima. Slučajni prolaznici često bi se interesovali za radove, a na pitanje "Šta to radite?", majčin odgovor je uvek bio isti: "Jedno srce, neobično srce, spomenik i uspomenu, znak da je bio tu, da je tu, da su srčekovci među nama".

Antonija je svojim čitaocima naglasila da je nekada teško prihvatiti drugog kad se svet sruši. Iz tog razloga Andrijino srce je otvoreno za sve, a gradili su ga članovi porodice, prijatelji, odrasli i deca. Emocija onih koji su učestvovali obasjala je 27. oktobra 2019. godine Muć, malo mesto koje čuva srcoliki spomenik.

Andrijino srce

Foto: poslije.home.blog

Jedno hrabro srce koje ne kuca više. Ima jedno srce od kamena i zemlje što povezuje dva sveta; čekanja i ponovnog susreta. Kamen za hrabrost i srčanost, upornost, strpljivost, ljubav jaču od smrti. Zemlja kao nada, plodno tlo za bolje i lepše sutra. Nakon blagoslova, kratkog govora u okruženju bližnjih, vrata Andrijinog srca otvorena su svima.

- Svako je ugradio deo. Nisu ga stigli upoznati ali su mu pružili sebe i prihvatili ga. Dragi su ljudi donosili kamenja s mesta gde su putovali. Tako je u spomenik ugrađeno kamenje iz cele lepe naše, stranih zemalja, nekoliko kontinenata pa čak i s Himalaja. Deca su leti skupljala kamenčiće po plažama napominjući roditeljima kako je to za Andrijino srce - zapisala je Antonija, prenosi Hkm.hr.

Andrijino srce

Foto: poslije.home.blog

Andrijini roditelji poželeli su da njegovo srce ostane trajni spomen za sve male i velike, one koji su s njima i one koji nisu, srčane ratnike i njihove porodice koje ih prate na tom putu. A kao poziv i poruku zapisali su:

"Mali borci otkrivaju da je svet puno veći i čudesniji no što smo znali, a vera, ljubav i nada jedini put. Dobrodošli u svet najhrabrijih boraca i najnežnijih srdaca. Povede li vas cesta, dođite, slobodno pogledajte kameno srce. Rado će vas primiti. Jer… Ima jedno maleno srce, voljeno i hrabro, koje kuca u nama. Vole te mama i tata".

Video: Naša Irena Ivić spasla bebu sigurne smrti i zadivila Ameriku

(Telegraf.rs/Jabuka.tv)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima