Štrajk prosvetara širom sveta: Hrvati izvojevali platu od 1.000 evra, ovi se još bore za svoja prava

Foto: Tanjug/AP

Posle 36 dana štrajka prosvetnih radnika u Hrvatskoj, đaci su od danas ponovo u školskim klupama, nakon što je u ponedeljak postignut dogovor o povećanju koeficijenata nastavnom osoblju, čime je okončan najduži štrajk u hrvatskom školstvu. Hrvatski prosvetari su međutim "povukli nogu" i motivisali i druge radnike iz javnog sektora na akcije, a najžešći je Sindikat policije, koji najavljuje ozbiljnu blokadu već od Božića, ukoliko Vlada hitno ne poveće koeficijent policajcima. Protesti prosvetara nisu nikakva novost u svetu, a nastavno osoblje i u drugim zemljama bori se za svoja prava.

Štrajk u Hrvatskoj počeo je 10. oktobra u osnovnim i srednjim školama, nakon što Vlada nije prihvatila zahteve sindikata prosvete za povećanjem koeficijenta plata od šest odsto.

Preporučujemo

U štrajku su učestvovale sve obrazovne ustanove u zemlji, a posle nekoliko dana pridružili su im se univerziteti, fakulteti, visoke škole i infrastrukturne ustanove.

Predstavnici sindikata nekoliko puta su pregovarali sa vladom, ali bezuspešno, a održani su i masovni protesti na trgu u Zagrebu.

Dogovor postignut posle 36 dana štrajka

Nakon pregovora koji su u nedelju trajali šest sati, sastanak premijera Andreja Plenkovića sa sindikatima u ponedeljak je trajao samo sat vremena, a onda je postignut kompromis.

Foto: Tanjug/HINA/Edvard Susak

Plenković je nakon sastanka rekao da se radi o kvalitetnom kompromisu postignutom u interesu dece, učenika, roditelja, nastavnika i normalnog funkcioniranja sistema obrazovanja.

Vlada je "u trokoraku", kako je rekao premijer, ponudila sindikatima rast koeficijenata sledećom dinamikom: tri posto od 1. janura, dodatnih jedan posto od 1. juna iduće godine i još dva posto od 1. januara 2021. godine.

Za godinu i po dana plata učitelja biće 1.000 evra

Ministarka nauke i obrazovanja Blaženka Divjak rekla je kako se radi o zdravom kompromisu u smislu da je prepoznata i složenost poslova učitelja i nastavnika i s druge strane da se vodilo računa o mogućnostima proračuna.

- Za godinu dana učitelji i profesori dobiće od 800 do 900 kuna (107 do 120 evra), i to uračunava i rast osnovice i porast koeficijenata. Plata profesora i nastavnika za godinu, godinu i po će biti 8.000 kuna (1.000 evra) - naglasila je ministarka.

Od 1. decembra povećava se za 3 posto i ta se plata obračunava u januaru i ide u proračunu za 2020. godine. Drugo povećanje za još 1 posto biće 1. juna, to je onda 3+1.

Od 1.1. 2021. biće još 2 posto povećanja koeficijenta, pa se tako dolazi do konačnih 6,11 posto. Premijer je takođe precizirao da se božićnica povećava sa 1.250 na 1.500 kuna (sa 167 na 200 evra), regres sa 1.250 na 1500 kuna (sa 167 na 200 evra), dar za decu sa 500 na 600 kuna (sa 67 na 80 evra), a povećavaju se i otpremnine za 2100 kuna (282 evra).

Najduži štrajk u prosveti u modernoj Hrvatskoj trajao je ukupno 36 radnih dana, a svaka škola koja je od početka učestvovala izgubila je do ponedeljka 16 dana nastave. Upravo nadoknada izgubljenih dana i sati biće jedan od najzahtevnijih zadataka u obrazovnim ustanovama. Za to će biti potrebna koordinacija više tela unutar škola kako bi se sastavili planovi koji će taj proces učiniti što bezbolnijim za učenike, smatra Suzana Hitrec, predsednica Udruženja hrvatskih srednjoškolskih direktora i direktorki zagrebačke Upravne škole.

Kako su pokazali i poslednji podaci Ministarstva nauke i obrazovanja od petka, situacija vezana uz sate i dane izgubljene nastave razlikuje se od škole do škole i upravo će ljudi na terenu najbolje proceniti koji model nadoknade odabrati. Neke škole već rade, neke su delimično bile u štrajku, neke su deo propuštene nastave odradile subotama ili “pokrile” takozvanim nenastavnim, rezervnim danima koje svaka škola ima najviše tri.

Nenastavno osoblje: "Izigrani smo, gde je naše dostojanstvo?"

Međutim, zbog ovakvog dogovora je juče već izbio sukob između sindikata. Iz sindikata Preporod oštro su, naime, komentarisali najave ostalih sindikata da dogovor neće dati na glasanje članstvu. Oni će, poručili su, dogovor dati na izjašnjavanje. Kako se čini prema onome što se piše na stranicama i grupama učitelja na društvenim mrežama, nezadovoljstvo vlada i među nastavnicima.

Najviše im, kako se može pročitati, smeta to što se nenastavnom osoblju neće povećati koeficijenti, nego samo dodaci.

Njima će se, kako je pojašnjeno, isplatiti povećanje u istom iznosu, ali kroz dodatke granskom kolektivnom ugovoru.

Dakle, nenastavno osoblje u koje spadaju i spremačice i kuvarice, koje su sindikalci često spominjali, pa i na velikom protestu u Zagrebu, dobiće tek ono što su učitelji prošle nedelje glatko odbili. Tada se moglo čuti kako im nije do novca nego do dostojanstva. Oni su rekli kako su izigrani i pitaju "gde je njihovo dostojanstvo", prenosi Index.hr.

Udovoljavanje zahtevu učitelja i profesora iz Hrvatske za podizanjem koeficijenta izazvalo je lavinu novih zahteva, piše Jutarnji.hr.

Sindikalni čelnici najavljuju akcije, a najžešći je Sindikat policije, koji kaže da je prevaren i da će, ako Vlada hitno ne poveća koeficijente policajcima, zažaliti već za Božić, onda za Novu godinu, pa za Tri kralja, kad će granična policija biti u belom štrajku.

Zahtevi medicinskih sestara, lekara, carinika, pravosudnih policajaca i drugih već su na stolu, a sindikati redom pripremaju aktivnosti kojima će na Vladu vršiti pritiske. Ako im se ne udovolji, novi talas bunta za očekivati je nakon Nove godine i drugog kruga predsedničkih izbora.

Protesti prosvetara u svetu

Mađarska

Sindikat nastavnika u Mađarskoj PSZ održao je 30. novembra demonstracije u Budimpešti, uz podršku sindikata drugih nastavnika, zahtevajući veće plate i smanjenje opterećenja nastavnika.

Učesnici koji su se okupili pred Parlamentom pozvali su na povećanje plata, smanjenje broja radnih sati nastavnika, podršku onima koji započinju karijeru u obrazovanju, ukidanje uredbe o obaveznom školovanju šestogodišnjaka i povlačenje akta o stručnom obrazovanju.

Foto: Tanjug/AP

Pre demonstracija, peticija sa zahtevima predata je predstavnicima Ministarstva za ljudske resurse i Ministarstva za inovacije i tehnologiju.

U odgovoru protestantima ministar za ljudske resurse rekao je da su otvoreni za pregovore, koji se održavaju nekoliko meseci unazad, i ostaju otvoreni i spremni za konsultacije o daljim zahtevima.

Indijana

Nekoliko hiljada nastavnika koji su nosili crveno opkolilo je 19. novembra državne institucije u Indijani zahtevajući bolje plate i više poštovanja od državne vlade kojom dominiraju republikanci, u znak protesta koji je na taj dan zatvorio više od polovine školskih okruga u državi.

Skup koji je organizovan od strane sindikata predstavljao je najveći protest učitelja u Indijani usled talasa prosvetnog aktivizma u celoj zemlji u poslednje dve godine.

"Stavite decu na prvo mesto" i "Finansirajte naše škole" uzvikivali su prosvetari ispred institucije.

Skoro 300 školskih okruga bilo je zatvoreno zbog mitinga, navode sindikati nastavnika.

Drugi protesti nastavnika održani su prošle godine u Zapadnoj Virdžiniji, Oklahomi i Arizoni.

Čikago

Nastavnici i učenici škola u Čikagu vratili su se u školske klupe posle 11 dana štrajka, koji je počeo 17. oktobra.

Na taj način završio se najduži štrajk od 1987. godine, kada učitelji nisu radili 17 dana.

Nakon višemesečnih pregovora, dve strane su postigle dogovor o petogodišnjem ugovoru u kojem će nastavnicima biti dodeljeno povećanje plata od 16 posto. Nastavnici će tokom prve tri godine ugovora dobiti povećanje od tri procenta i rast od 3,5 procenta za naredne dve godine.

U ugovoru postoji još jedna važna stavka - više socijalnih radnika za učenike. Konačni ugovor grada pre štrajka ponudio je dva miliona dolara za zapošljavanje više socijalnih radnika i medicinskih sestara. Unija nastavnika Čikaga odbila je ovu ponudu, nazvavši je "uvredljivom" i rekavši da će ta cifra biti dovoljna samo da zaposle dva nastavnika i četiri socijalna radnika, medicinske sestre i rukovodioci slučaja tokom četiri godine.

Novi dogovor uključuje finansiranje socijalnog radnika i medicinskih sestara na licu mesta u svakoj školi svakog dana, što je značajna pobeda za Uniju.

Mnoge škole trenutno nemaju stalno zaposlene ili medicinske sestre među osobljem, a zdravstveni radnici putuju u škole jedan dan u nedelji da bi se bavili zdravstvenim problemima učenika.

Otava

Jednodnevni štrajk Udruženja nastavnika srednjih škola u Ontariju koji je planiran za sredu, 4. decembra biće prvi generalni štrajk u Ontariju od 1997. godine.

Većina osnovnih i srednjih škola u Otavi možda će biti zatvorena u sredu ako nastavnici i pomoćno osoblje pristupe jednodnevnom štrajku.

Četiri od pet glavnih obrazovnih sindikata u Ontariju i dalje su uključeni u napete pregovore sa pokrajinskom vladom. Sindikati se bore protiv većih klasa, obaveznih internetskih kurseva za srednjoškolce, smanjenja sredstva za obrazovanje i zakona koji ograničava povećanje plata za državne službenike na jedan procenat godišnje.

Mediji pišu da postoji šansa da se postigne dogovor pre štrajka u sredu. Međutim, škole su već upozorile roditelje da se pripreme za moguć prekid nastave 4. decembra.

(A. M.)