Umesto Jadrana biramo Nemačku: Komšije ostaju bez sezonaca, umesto Srba radiće im Nepalci?

Foto: Ivana Trišić/Telegraf.rs

Novi nemački zakon, koji se odnosi na useljavanje stručne radne snage van zemalja Evropske unije, a koji na snagu stupa 1. marta naredne godine, zainteresovao je građane celog Zapadnog Balkana. Trenutni broj slobodnih radnih mesta u Nemačkoj je oko 1,4 miliona. Iako je najveća pomama za zdravstvenim radnicima, Nemačkoj su potrebni radnici i u naučnim sektorima, ali i u drugim branšama, pa se strahuje da bi sreću kod tamošnjih poslodavaca mogli da pronađu i oni koji obavljaju sezonske poslove na Jadranu.

U Hrvatskoj je u turizmu ove godine radilo više od 20.000 stranaca, a prema procenama 12.000 do 15.000 ljudi dolazilo je iz zemalja bivše Jugoslavije. Procene su da će u 2020. godini biti potrebno između 30.000 i 35.000 radnika, a posrednici u zapošljavanju procenjuju da će bar svaki deseti sezonac iz Srbije, BiH i Makedonije umesto u Hrvatskoj, iduće godine posao potražiti u Nemačkoj.

Preporučujemo

Kako prenosi "Večernji list", brine i to što dogodine hrvatskim državljanima više neće biti potrebne radne dozvole za Austriju, pa se strahuje da će to stvoriti dodatne probleme sa radnom snagom.

Tamošnjim poslodavcima u turizmu sve bi mogla da zakomplikuje i činjenica da novi Zakon o strancima, koji će omogućiti "lakši uvoz radnika", neće stupiti na snagu pre 1. marta. Kako piše ovaj list, tamošnja vlada je spremna da kvotama za strane radnike premosti razdoblje do tog datuma.

Ipak, kako navode, nisu svi u turizmu već počeli pripreme za iduću sezonu, a ukoliko potraga za radnicima krene masovno tek kad novi zakon stupi na snagu, pitanje je koliko će sve merodavne službe biti u stanju taj pritisak brzo i efikasno da prate.

- To je jedino što u ovom trenutku vidimo kao potencijalno najveći problem. Radnika će se naći. Istina, definitivno više ne toliko u BiH, Srbiji i sl. Doći će ih još više iz Ukrajine, Dubaija, Indije, Nepala, Tajlanda, Kine, Filipina...

Foto: Shutterstock

Migracije su velike i više nije retkost da nam, recimo, dođu Nepalci, koji su radili u Dubaiju četiri-pet godina. Ili da se zbog posla u Hrvatskoj odatle vrate i državljani BiH.

Ove smo godine posredovali u pronalaženju posla i jednom mladiću iz Turske koji se zaposlio kao konobar na Jadranu - kaže za "Večernji" Nataša Kačar, vlasnica jednog portala koji sa agencijama posreduje pri zapošljavanju stranaca u turizmu.

Ona ističe da dosta ljudi dolazi s fakultetskim diplomama da traže posao u turizmu.

- Oko 70 odsto njih dolazi kako bi radilo i slalo novac kući, ali neki traže i zemlju u kojoj bi ostali stalno. Pogotovo ovi iz udaljenijih zemalja, koji su nekoliko godina odradili u Dubaiju, a Hrvatska im se sviđa. Kažu da je lepa, uređena i sigurna zemlja u koju bi povukli i porodice - tvrdi Kačar.

Među stranim radnicima je, kako kaže, sve više onih kojima je na prvom mestu da steknu iskustvo i bez problema svakih nekoliko godina menjaju zemlju rada. Kad im na red dođe Hrvatska, to su onda neretko kuvari, konobari, poslastičari, sobarice... s iskustvom.

Foto: Profimedia/Glow Images RM

Najteže bilo pronaći sobarice

Inače, upravo je sobarice, koje zarađuju od 5.000 do najviše 6.000 kuna letos bilo teško naći, pa su u Istri u jednom trenutku za taj posao nudili i 900 eura. Posrednici otkrivaju i da su ''uvezeni'' kuvari s iskustvom, koji i sami mogu da drže smenu, dobijali po 1.500 do 1.600 evra, a šefovima je plata išla i do 2.500 evra, a u rezortima čak i više.

Bilo je i poslodavaca koji su pokušavali da nađu kuvara koji bi radio za platu od 5.000 do 6.000 kuna (650 do 800 evra) jer toliko zarađuje njihov hotelski stalno zaposleni kuhar. Konobari su u kafićima mogli da zarade od 6.000 do 8.000 kuna, a u restoranima i do 10.000. Među plaćenijim sezoncima bio je dubrovački pica-majstor koji je imao platu od 2.800 evra.

- Zabluda je da su strani radnici jeftini. Mnoge zemlje ih traže i nema šanse da dobijete konobara sa znanjem tri strana jezika, kao što je letos htela jedna velika kuća, za 5.000 do 6.000 kuna. A, mora se reći, nisu svi bili ni zadovoljni u Hrvatskoj. U velikim hotelskim kompanijama stanje je uređenije, ali u ugostiteljstvu je bilo slučajeva da se neisplati dogovorena plata, da bude obezbeđen katastrofalan smeštaj - zaključuje Kačar.

Biće manje sezonaca i u Crnoj Gori?

U Crnu Goru svake godine ode čak 40.000 sezonaca iz Srbije, BiH i Makedonije. Najveća potražnja uvek bude za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu, a najveće pomama je za kuvarima, koji mesečno mogu da zarade i do 2.500 evra

(Telegraf.rs)