Kolinda i Škoro oštri: Pogledajte šta misle kandidati za predsednika Hrvatske o ulasku Srbije u EU

Kandidati za budućeg predsednika Hrvatske, koji su na HRT-u imali priliku da razmene različita mišljenja, imali su različite stavove o tome da li Srbiji treba blokirati ulazak u EU, ali i da li treba postaviti ćirilične table u Vukovaru.

Aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je sinoć da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju svih kriterijuma za Srbiju, koja, kako je rekla "mora da se suoči sa svojom prošlošću" i da ne vraća Drugi svetski rat nego "da doživi katarzu onoga što su uradili Hrvatskoj i drugim susedima".

Preporučujemo

"Apsolutno ću insistirati na pronalasku nestalih pre ulaska u EU", rekla je Kitarović.

Miroslav Škoro je rekao da neće dići ruku za ulazak Srbije dok se ne reše pitanja nestalih, granice, ratne odštete, kulturnog blaga i arhiva koji se nalaze u Beogradu, preneo je sinoć HRT.

Zoran Milanović kazao je da je pitanje da li Hrvatska ima interes da to uradi.

"Sa članicama bivše Jugoslavije u robnoj razmeni imamo 30 odsto izvoza. Jedno je Vučić, drugo je Srbija", rekao je Milanović.

Ivan Pernar je kazao je da ne mrzi ni Srbe ni Srbiju i da ih smatra bratskim narodom, već da se protivi ulasku Srbije u EU iz ljubavi prema njima, jer to može da dovede do "demografskog sloma i ekonomskog uništenja".

Dalija Orešković smatra da Hrvatska treba da se pita o ulasku Srbije u EU jer njenom političkom scenom upravljaju iste strukture kao i u Hrvatskoj.

Anto Ðapić rekao je da je srpska politika nepromenjiva prema Hrvatskog od rata do danas i da o ulasku Srbije treba da se pita narod u Hrvatskoj na referendumu.

Jedno od pitanja za predsedničke kandidate bilo je i da li treba postaviti ćirilične ploče u Vukovaru, a Grabar Kitarović se upitala zašto se forsira ćirilica pre zadovoljenja pravde i dodala da prvo treba rešiti kažnjavanje ratnih zločinaca, pa onda govoriti o ćirilici.

Miroslav Škoro je rekao da stanovnivi Vukovara o tome moraju da odluče, dok je Zoran Milanović istakao da je to pitanje idealan teren za trgovce mržnjom i da je to pre svega pitanje zakona i vladavine prava.

Anto Ðapić smatra da je ćirilica provokacija koja traje godinama i da će taj problem rešiti promena Ustava, a Dalija Orešković da to nalaže Ustav i da će postavljanje ćiriličnih tabli naučiti mlade da poštuju druge kulture.

Svih 11 kandidata odgovaralo je na različita pitanja, između ostalog i o odnosu prema BiH i migrantima i zaštiti granica.

(Telegraf.rs/Tanjug)