Gori internet zbog CG: "Kad otimate sve srpsko, vratite Hercegovini Nikšić, Pljevlja i Herceg Novi"

Foto: Shutterstock

Zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti na čitavom Balkanu probudili su se duhovi prošlosti. Pojedinci u Crnoj Gori, među kojima je i sin Brana Mićunovića, podsećaju na Božićni ustanak i pozivaju na Komitski marš, a Hercegovci pak ironično na društvenim mrežama kažu da bi bilo vreme da im Crna Gora vrati teritorije.

Već danima širom Crne Gore organizuju se protesti na kojima nekoliko desetina hiljada građana iskazuje nezadovoljstvo usvojenim Zakonom o slobodi veroispovesti.

Preporučujemo

S druge strane, ima onih koji podržavaju odluku vlasti i Mila Đukanovića da sporni zakon usvoji. Oni podsećaju na Božićni ustanak i pozivaju na Kosmitski marš 6. januara, koji hoće da organizuju u čast žrtava neuspele oružane pobune na Badnji dan 1919. godine.

To je isprovociralo pojedince na društvenim mrežama, pa se povela debata o tome kako bi Crnogorci, kad već sad ovako donose odluke, mogli da vrate delove Stare Hercegovine, pa "slobodno nek onda imaju svoju Crnu Goru u tome što im ostane".

Građani i sveštenstvo širom Crne Gore izražavaju protest zbog usvojenog Zakona Foto: Vijesti.me

Nisu vaši Herceg Novi i Nikšić

Pojedini korisnici društvenih mreža, isprovocirani tvrdnjama da je Srbija otimala od Crne Gore, poveli su debatu o tome šta je sve Crna Gora "otimala", te pozvali da se Herceg Novi i Nikšić vrate Hercegovini, kao što je to bio slučaj do 1878. godine.

Podsetimo, Stara Hercegovina je geografska oblast koja obuhvata pojedine regije koje su nekad bile sastavni deo nekadašnje Hercegovine, a koje su rasparčane, prvi deo 1878, a drugi 1912. godine.

Geografski, Stara Hercegovina obuhvata severozapadnu polovinu današnje Crne Gore, od Herceg Novog, preko Nikšića, Šavnika, Plužina i Žabljaka do Pljevalja i Bijelog Polja.

Tokom Hercegovačkog ustanka (1875-1878), kada je znatan deo Hercegovine oslobođen od turske vlasti, uporedo se odvijao i Crnogorsko-turski rat (1876-1878).

Zajedničkim naporom crnogorskih i hercegovačkih Srba ostvareni su značajni uspesi, a poseban značaj imalo je oslobođenje Nikšića 1877. godine. Odlukom Berlinskog kongresa 1878. najveći deo oslobođenog područja ušao je u sastav Knjaževine Crne Gore.

Tokom Prvog balkanskog rata (1912), oslobođen je i preostali deo Hercegovine, a po savezničkom sporazumu Kraljevini Crnoj Gori je pripala oblast od Pljevalja, preko Bijelog Polja, do Berana, što je i potvrđeno Londonskim mirovnim ugovorom od 30. maja 1913. godine. Time je dovršeno geopolitičko oblikovanje starohercegovačkog prostora.

(I. N. / Telegraf.rs)