U Dalmaciji nema potvrđenih slučajeva korona virusa: Ima li to veze sa toplim vremenom?

Foto: Pixabay/ JoelleLC

Dok veći deo sveta broji nove obolele od korona virusa u stotinama, a raste i broj smrtnih slučajeva u područjima koja su proglašena žarištima zaraze, komad Hrvatske ponaša se poput oaze. Zaštićena i bez ijednog službeno potvrđenog slučaja, Dalmacija se probudila i danas, piše Slobodna dalmacija.

Preporučujemo

Temperature su prijatne, penju se negde i do 18 stepeni Celzijusovih. Međutim, ljudi nisu na ulicama, firme su zatvorene, radi se od kuće, bioskopi i pozorišta zaključala su vrata, ne sedi se po baštama. Život u Dalmaciji je stao, ali koronavirusa tu još uvek nema. Kako je to moguće?

Samoizolacija

Epidemiolog dr Diana Nonković, upravo u praznim baštama vidi nešto što bi se moglo nazvati najbližem objašnjenju zašto je to tako.

- Ljudi zasad dosta ozbiljno shvataju samoizolaciju, možda nam je to olakšavajuća okolnost ovde u Dalmaciji. Imamo jako puno slučajeva u kojima smo osobi odredili tu meru, a to naravno, znači kompletnu izolaciju i od ukućana. Preporučuje se da osoba koja je pod sumnjom od zaraze boravi u jednoj sobi, da nema baš nikakav kontakt s ostalima koji s njom stanuju. Donosi joj se hrana pred sobu, a u toaletu se veoma pazi na higijenu. Tu su vlažne maramice i dezinfekciona sredstva. I tako u periodu od četrnaest dana - objašnjava ona.

- Zasad bih rekla da to najteže pada našima mladima. Neki od njih jako teško prihvataju ove mere. Budući da im je društveni život okosnica života u globalu, ne mogu u početku shvatiti važnost samoizolacije od baš svega, od društvenog života, od ukućana... Dođu sa skijanja, s putovanja, i tvrde kako im je dobro, da su zdravi, da im nije ništa... Ne smeju zaboraviti da naše epidemiološke procene znače kako bi mogli biti nosioci virusa i tako ne samo našteti sebi, već i drugima oko sebe. Malo ih teže uverimo - dodaje ona.

Koliko se pisalo o mogućem uticaju proleća, toplijeg i vlažnijeg vremena na sprečavanje širenja zasad nezaustavljivog koronavirusa, verovatno znate i sami. Čuli ste zasigurno, barem od jedne osobe, kako će nas kiša i temperature spasiti. No tračak sumnje hrani činjenica da se virus u ovim trenucima širi i po južnoj polulopti. Zašto je to tako?

Ukratko - još se ništa sa sigurnošću ne zna. Ali, u svojim nastojanjima da objasne prirodu virusa, naučnici su objavili dosad nekoliko zanimljivih teza koje bi možda mogle dati odgovor na pitanje postavljeno na početku ovoga teksta. Zašto baš u Dalmaciji ne postoji ni jedan jedini potvrđeni slučaj zaraze? Je li virus stvarno sezonski, a stanovnici hrvatskog primorja već su na pragu proleća?

Stručnjaci povlače paralelu s gripom. Istražujući njen sezonski karakter, jer u globalu traje od oktobra do aprila, prošli su čitav niz teorija pokušavajući odgovoriti na pitanje deli li i "korona" tu karakteristiku.

Foto: Pixabay/ Dieter_G

Neki sugerišu da je to zbog činjenice da su tokom hladnijeg vremena ljudi najčešće u zatvorenom, i to veći broj njih. Radne organizacije, kafići i restorani, sva mesta koja okupljaju veći broj pojedinaca, a gde se, uz to, i greje pa je vazduh isušen, postaju leglo zaraze. Hladni, suvi vazduh pomaže, tvrde neki, virusima da ostanu aktivni i da "putuju" vazduhom ukoliko ste u blizini zaražene osobe, prenosi National Geographic.

Jedno od prvih istraživanja o klimatološkim uticajima koji bi mogli imati ulogu u prenosu zaraze donosi zanimljive podatke. Uz visoke temperature i visoki udeo vlage u vazduhu, grip se u potpunosti prestaje širiti. Topliji vazduh čuva više vlage, a ona sprečava neke viruse da se šire koliko bi to mogli na suvome vazduhu. U vlažnim uslovima, sićušne izlučevine pljuvačke, kašljanja i kijanja kupe vlagu iz vazduha i padaju na tlo, budući da postaju preteške, pa ih ljudi teže i "pokupe".

I istraživanja van laboratorija potvrđuju ove pretpostavke, iako neke tropske regije imaju veći postotak obolelih od gripa tokom kišne sezone, a tu je razlog ponovno okupljanje u zatvorenim prostorima.

Jedna od hipoteza je i kako nizak nivo vlažnosti u vazduhu, koja se događa najčešće zimi, prirodno ili grejanjem koje dosta isušuje, može poremetiti funkciju sline u nosu, koju ljudsko telo koristi kako bi zadržalo strane čestice poput virusa i bakterija vani. Hladni, suvi vazduh podrazumeva i da je inače gusta slina suša, stoga i manje učinkovita u tom svom zadatku.

Ian Lipkin, direktor Centra za infekcije i imunitet na univerzitetu Kolumbija, tvrdi kako bi koronaviruse koji su preneseni na površine moglo oštetiti i sunčevo zračenje kojeg ima znatno manje tokom zimskih meseci.

- UV zračenje razbija nukleinsku kiselinu. Gotovo da sterilizuje površine. Ako ste napolju, generalno ste na području koje je čišće od bilo kojeg unutrašnjeg, upravo zbog zračenja - tvrdi, uz objašnjenje kako se UV svetlo koristi i u bolnicama za sterilizaciju opreme.

No iako se svi spomenuti podaci kreću u smeru da bi i ovaj koronavirus mogao biti "sezonski", nijedan stručnjak neće tu tvrdnju izložiti sa stopostotnom tačnošću. Uzimajući u obzir mutacije i trenutni način širenja, prerano je za donošenje konačnog zaključka.

- Ako pitate kako klimatski uslovi utiču na širenje virusa, niko vam neće dati konačan odgovor. No ako postavite pitanje štiti li vas vaša sluznica, on je svakako potvrdan - kaže dr sc Gordan Lauc, vođa naučne jedinice za istraživanje u glikoznanosti na Farmaceutsko-biohemijskom fakultetu u Zagrebu.

- Sluznica sadrži veliki sloj mucina, posebnih proteina koji love viruse. Znate da vas, udišete li suvi vazduh grlo počinje peckati. Upravo zato što je isušena mukozna barijera. A ono u šta smo trenutno sigurni je da suvi vazduh pogoduje virusima, no jedna je stvar kako se on ponaša u vazduhu. Pitanje je, ponovo, šta se događa s virusom koji ste udahnuli u nos?

Na pitanje zašto još nema potvrđenog slučaja u Dalmaciji ne može dati precizan odgovor.

- Nema nijedan potvrđen slučaj, no nešto ih možda i ima. Ne možemo znati sa sigurnošću dok ne uvedu testiranja. Svakako, jednom kad nastupi prestanak grejanja, i ljudi manje borave u grupama, u zatvorenim prostorijama isušenog vadzuha, ređe se prenosi i zaraza. Ne zaboravite da je sluznica vaša temeljna biološka barijera, koja ne sme biti isušena. Možete lagano pijuckati tokom dana i boraviti na svežem vazduhu kako biste je sačuvali vlažnom - dodao je on.

(Telegraf.rs)