Sumorne dane ispunila smehom: Učiteljica Vesna nasmejala sve svojom izjavom o "pra, pra, pra rođaku"

Printskrin: RTRS

Učiteljica iz Prijedora je već 13 dana u kućnoj samoizalociji, zbog posrednog kontakta sa jednim pacijentom zaraženim korona virusom, ali ne miruje. Daleko je od svojih đaka, a radi za njih, non-stop, kao dragstor: priprema prezentacije, kontroliše zadatke, razmenjuje materijale, iskustva i ideje sa kolegama.

Preporučujemo

Ona je Vesna Zekanović, višestruko nagrađivana učiteljica, omiljena, ne samo među svojim đacima u OŠ “Petar Kočić” u Prijedoru, nego i među brojnim TV gledaocima, prenosi Srpskainfo.

Njena predavanja za peti razred osnovne škole na televizijskom programu rado prate i mladi i stari. Na društvenim mrežama se pročula po sekvenci o razvoju čoveka i našem "pra, pra pra rođaku".

Nakon 27 godina učiteljske prakse, kad je mislila da je više ništa ne može iznenaditi, nedavno se, kao i njene kolege, našla pred novim izazovom - nastava na daljinu. Valjalo je, u rekordnom vremenu, pripremiti lekcije i umesto pred razredom, predavati pred TV kamerom, mnogobrojnim, ali nevidljivim učenicima.

- Da mi je neko rekao pre mesec dana da ću predavanja držati u TV studiju, rekla bih: "ma beži!" Ali kad je došlo stani-pani, sve su se kockice složile. U subotu su nam javili šta nas čeka, već u ponedeljak je bilo prvo snimanje - priča u svom stilu učiteljica Vesna.

Uz pomoć Milice Titelski, nadzornice za razrednu nastavu u Republičkom pedagoškom zavodu, sedam učiteljica, koje se od ranije nisu poznavale, postale su tim koji savršeno funkcioniše.

Ovaj tim, zadužen za gradivo za peti razred, predvodi upravo Vesna Zekanović, koja je njihova koordinatorka.

- Sjajno funkcionišemo, po celi dan smo u kontaktu, razgovaramo na Viberu, razmenjujemo prezentacije. Presrećna sam što imamo tako lepo iskustvo u ovako ružnom vemenu - kaže učiteljica Vesna.

Iako početkom devedesetih, kada je ona studirala, nije imala pojma kako se koristi kompjuter, a za internet ili pauer point nije ni čula, postala je pionirka primene novih tehnologija u nastavi.

- Moramo pratiti našu decu, da bismo ih mogli podučavati. Samouka sam na računaru, učila sam na sopstvenim greškama, ali i na brojnim seminarima. Uvek sam se grabila da idem na seminare, da bih nešto novo naučila. Ipak teško je stići nove generacije, pa i danas često zamolim svoju ćerku za pomoć. Ponekad mi se ona i smeje, u stilu, "mama, pa kako to ne znaš, to je tako jednostavno". A ja joj kažem: "Šta misliš, mala, jesam li se ja tebi smejala kad si prohodavala i na svakom koraku zapinjala i padala" - kaže uz osmeh simpatična učiteljica.

Nimalo se ne slaže sa skepticima koji tvrde da deca "samo gube vreme, buljeći u računare i telefone". Naprotiv, odavno je shvatila da je intenet dragoceno nastavno sredstvo, pa njeni đaci često dobijaju domaće zadatke tipa "istraži na internetu detalje o životu i radu ovog pisca".

I njena predavanja uživo su upečatljiva, puna zanimljivosti i neobičnih obrta.

- Morate uvek praviti neki performans, neko pozorište, da bi vas đaci slušali i sa interesovanjem pratili nastavu - kaže za Srpskainfo učiteljica Vesna.

Pozorište je za nju deo nastavnog procesa. Vodi dramsku sekciju, pa je 2013. na Petom festivalu dečijeg dramskog stvaralaštva RS u Mrkonjić Gradu osvojila prvu nagradu za dramatizaciju teksta "Tužna priča teta lije".

Godinu kasnije osvojila je Svetosavsku povelju, kao najbolja učiteljica u Prijedoru. Bilo je tu još nagrada: za najbolji autorski tekst za dramsku sekciju, za razred sa najmanje izostanaka…

Ipak, kao i svakom učitelju, najveća joj je nagrada osmeh njenih đaka.

- Volimo se, deca i ja, učimo jedni od drugih, baš nam je lepo kad smo zajedno, iako sam, priznajem, prilično stroga učiteljica. Mnogo mi nedostaju moja deca, jer taj direktni kontakt je ipak nezamenjiv. Ali, vidimo se u septembru, već se radujem tom susretu - poručuje učiteljica Vesna.

(Telegraf.rs)