Život se vraća u normalu, kao... U 18 zagrebačkih škola nije došlo nijedno dete

Foto: Tanjug/AP

Na konferenciji za medije Štaba civilne zaštite Grada Zagreba Ivica Lovrić, iz zagrebačke Kancelarije za obrazovanje, rekao je da je održan sastanak s direktorima zagrebačkih osnovnih škola na kojem je dogovoreno da se nastavlja nastava na daljinu, prenosi Jutarnji.hr.

Preporučujemo

- Zaključili smo da su zagrebačke učiteljice i učitelji od 16. marta imali nastavu na daljinu svakodnevno. Zaključili smo da je to nužno nastaviti od 11. maja - rekao je Lovrić.

- Videli smo da je svega 4,3 odsto dece došlo na nastavu, a u 18 škola, od 111, nije došlo niti jedno dete - kazao je Lovrić.

On je rekao i da zagrebačka deca nisu bila usmerena samo na nastavu putem televizije, već i na nastavu na daljinu te da je dogovoreno s direktorima da će se to nastaviti i danas jer smatraju da je to najbolje i u interesu zagrebačkih učenika.

U osnovnu školu Horvati niko neće doći. Škola je oštećena u potresu i trebalo je da učenici nastavu imaju u školi Matije Gupca.

- Javilo se tek sedmoro učenika. Ali, onda su i oni odustali - kaže Biserka Matić Roško, direktorka škole Horvati.

Škola bez dece je uvek čudna i nestvarna, opisuje.

- Moramo se vratiti normalnom životu, verovatno će se nakon prve dve nedelje javiti više učenika - nada se da će škola Horvati opet postati mesto ispunjeno učeničkom galamom. U njenoj školi su sada radnici, popravljaju se oštećenja nastala pri potresu, ali bi i nastava u drugoj zgradi bila znak povratka u koliko-toliko normalan život.

Sindikati kažu da nemaju "uputstvo za rad"

Ana Tuškan iz Sindikata hrvatskih učitelja kaže da nisu dobili odgovore na pitanja koja su postavili Ministarstvu kako bi svima bilo jasno na koji način pristupiti nastavi u učionicama. Tražili su odgodu do ispunjenja uslova i iza njih su, kako kaže, stali i mnogi direktori i osnivači škola.

U 111 zagrebačkih osnovnih škola danas bi trebalo da se pojavi 1.761 učenik, što je samo 5,4 posto ukupnog broja učenika razredne nastave osnovnih škola u Zagrebu. U vrtićima Zagreba se očekuje 5.997 dece, 19 odsto od ukupnog broja upisane dece.

U Labinu u Istri se niti u jednoj od dve škole neće pojaviti učenici. Miro Alilović, direktor OŠ “Ivo Lola Ribar”, kaže da se u školi koju vodi neće pojaviti učenici.

- Mi možemo i danas početi s nastavom, ali u Istri se prijavilo manje od pet posto dece koja nameravaju da dođu u učionice. Ne treba zaboraviti da škola završava četiri nedelje nakon što prođu ove prve dve sedmice. Ne treba rizikovati - govori Alilović.

Slično razmišlja i Ana Tuškan iz Sindikata učitelja.

- Ministarstvo je napravilo apsolutni haos. Vrlo je neodgovorno od učitelja i direktora tražiti da podstiču roditelje da ne šalju decu u školu, kada je Zavod za javno zdravstvo rekao da podstiče roditelje da ne šalju decu u školu. Svi želimo da radimo, ali treba da se poštuju prava zaposlenih, i prodavačica u dućanu i vozača autobusa, ali i učitelja - kaže Tuškan.

U Solinu pokraj Splita danas će se pojaviti 10 učenika na nastavi, i to oni koji idu na produženi boravak. Đuro Baloević, direktor OŠ “Vjekoslav Parać”, kaže da se u ostale tri škole koje su u Solinu neće pojaviti niti jedan učenik.

- Deca ne odlaze u škole u kojima nema produženog boravka. Nastava će završavati oko 11.30, a nakon toga deca odlaze kućama. Ako oba roditelja rade, ko će doći po tu decu? Kako će oni otići kućama - pita Baloević i kaže da, ako je reč o čuvanju dece, onda je to trebalo tako i nazvati.

Dve nastave

- Što ova situacija znači za učitelje koji moraju da drže nastavu u učionici i na daljinu? Ljudi kada rade kod kuće gube po ceo dan i rade više nego što su radili na poslu. Kako to sve izvesti? - pita Baloević, iako je svestan da mu niko ne nudi odgovore koje direktori i učitelji očekuju. Ana Tuškan najavljuje kako će Sindikat hrvatskih učitelja danas napraviti analizu ovakve nastave.

- Nisu napravljene ni vežbe evakuacije, a s decom će biti učitelji, a ne ministri - kaže Tuškan.

Ističe i problem maturanata koji su dobijali informacije da će im biti potrebni izborni predmeti, potom da neće, i na kraju opet da će im trebati. Uzme li se u obzir istraživanje koje je pokazalo da 72 odsto učenika završnih razreda ne smatra NDH fašističkom tvorevinom, treba jako brinuti o znanju s kojima srednjoškolci završavaju taj deo obrazovanja. Tuškan kao problem ističe kako se pedagozima i psiholozima, za koje smatra da su neophodni u ovoj situaciji, ne produžuju ugovori.

- Povratak u učionice će biti velika vežba, za učitelje, direktore, roditelje i Ministarstvo. Najgore, i za učenike - zaključuje Tuškan.

(Telegraf.rs)