Tompson oslobođen optužbi zbog ustaškog pokliča: Neće biti osuđen ni vanrednim pravnim lekom

Foto: Niksa Stipanicev/CROPIX / Sipa Press / Profimedia

Hrvatski državni tužilac Zlata Hrvoj Šipek saopštila je danas da nema zakonske osnove za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Visokog prekršajnog suda kojom je Marko Perković Tompson oslobođen za uzvikivanje ustaškog pokliča "za dom spremni" u pesmi "Bojna Čavoglave".

Preporučujemo

Državno hrvatsko tužilaštvo (DORH) saopštilo je da je nepostojanje zakonske osnove za ulaganje vanrednog pravnog leka protiv pravosnažne presude utvrđeno nakon što je prethodno na sednici Kaznenog odeljenja DORH-a razmotrena inicijativa Antifašističke lige RH, prenosi agencija Hina.

To udruženje iniciralo je podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Visokog prekršajnog suda od 2. oktobra 2019. godine, kojom je potvrđena presuda Prekršajnog suda Šibenika koji je Perkovića oslobodio optužbe da je izvođenjem pesme, čiji je integralni deo poklič "za dom spremni", počinio prekršaj iz Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira.

DORH je dodao da je Tompson oslobođen optužbe nakon što je sud na temelju utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da nije dokazano da bi remetio javni red i mir.

Podsećaju da je Visoki prekršajni sud odbio podnetu žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i potvrdio prvostepenu presudu.

"Nije dokazano da je počinio delo za koje se optužuje"

Tužilaštvo je preciziralo da je pevač oslobođen jer nije dokazano da je počinio delo za koje se optužuje i dodalo da se radi o oslobađajućoj odluci koja ne problematizuje pravno pitanje, već je to pitanje činjeničnog stanja.

Međutim, pravilnost i potpunost utvrđivanja činjeničnog stanja nije zakonska osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa tako nisu ispunjene zakonske pretpostavke za podizanje tog vanrednog pravnog leka, zaključuje DORH.

Presudu Visokog prekršajnog suda u slučaju Tompsonove "Bojne Čavoglave" nemoguće je osporavati redovnim pravnim lekovima jer je pravosnažna.

Međutim, moguće je osporavati vanrednim pravnim lekovima o kojima odlučuje Vrhovni sud.

Zahtev za zaštitu zakonitosti vanredni je pravni lek koji može inicirati bilo ko ko smatra da je presudom povređen zakon ili Ustav.

Inicijator se, međutim, ne može direktno obratiti Vrhovnom sudu, već se s inicijativom obraća DORH-u, koji nakon analize te inicijative ocenjuje da li je ona utemeljena ili ne.

Ukoliko tužilaštvo tu inicijativu oceni utemeljenom, upućuje Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti.

(Telegraf.rs)