Beograd i Sarajevo imaju iste česme, za koje se vezuju iste legende

Ko se jednom napije vode sa Bašačaršije, taj nikad više iz Sarajeva otići ne umije, dobro su poznati stihovi pesme Safeta Isovića, koji su prerasli u jednu od sarajevskih legendi. Da popiti vodu sa sarajevske česme Sebilj, znači vratiti se ponovo u ovaj grad, potvrdila nam je Andrea Ćukac, turistički vodič.

Preporučujemo

Iza sebe ima bezbroj odrađenih tura, ali jedna se posebno izdvaja.

- Pre tri godine u jednoj mojoj grupi bili su gosti iz Malezije. Grupa je bila brojnija, negde oko 35-38 putnika. Uglavnom, svi su bili mlađi i naravno svi su se napili vode. Međutim, izdvojio se jedan par, koji se verio. Kasnije su se i venčali i na svadbeno putovanje opet su došli u Sarajevo, na česmu Sebilj. Čak su mi poslali i fotografije - priča Andrea u razgovoru za Telegraf rs.

Foto: Privatna arhiva/J. Ž.

Sebilj je mesto gde se okupljaju građani Sarajeva, mesto rađanja prvih ljubavi, a Sarajlije retko prođu, a da se ne napiju vode. Simbol grada su i golubovi, koje turisti posebno obožavaju.

U Skadarliji ima ista česma

I Beograd ima svoj Sebilj. Davne 1989. godine grad Sarajevo poklonio je česmu, zvanu Sebilj, gradu Beogradu. Poklonjen je u znak razvoja dobrih kulturnih odnosa između dva grada. Beogradski Sebilj nalazi se u dnu Skadarlije. Poznato je da i većina evropskih gradova ima po jednu česmu, na kojoj se napijete vode i vratite se ponovo na to mesto.

Ali, ono što je manje poznato je zašto baš česma i šta ona predstavlja? Kult vode je karakterističan za islamski kulturno civilizacijski krug. Na prostor Balkana donele su ga Osmanlije. Izgraditi česmu, bunar ili vodovod smatra se za jedno od najvećih dobrih dela u islamu. Osmanskim osvajanjem Bosne počinje izgradnja Sarajeva sa stambenim kvartovima, koji su se zvali mahale. Mahala je obično imala oko 40-ak kuća sa pekarom, dućanom sa namirnicama, džamijom, mektebom (osnovna verska škola) i obavezno česmom. Ovaj kult vode je mnoge dobrotvore Sarajeva podsticao na izgradnju i održavanje česama.

Prvi vodovod u Sarajevu sagradio je Isa-beg Isaković, davne 1461. godine. Brojne bogate Sarajlije, dobrotvori gradili su vodovode, te je Sarajevo bilo poznato kao grad česama, hamama, sebilja i šadrvana.

Vekovni simbol grada

Javne česme su vekovni simbol grada Sarajeva. Služile su domaćem stanovništvu, ali i putniku namerniku da zastane, napije se sveže, hladne vode i nastavi svoj put bez ikakvog plaćanja. Zahvaljujući česmama, Sarajevo, grad smešten u kotlini, sa mnogobrojnim naseljima raštrkanim po brdovitim i visokim područjima i u svako doba imao je svežu vodu u svom domu.

Poslednjih godina Turske vladavine u Sarajevu je bilo 156 javnih česama i 68 starih vodovoda, građenih od glinenih i drvenih cevi, dužine 55 kilometara. Te brojne česme uvek građene od kamena po mahalama, džamijskim haremima i kućne po avlijama pred čijom lepotom čovek ostaje zadivljen, davale su gradu, kao i danas, posebnu čar.

Legende koje se vežu za sarajevske česme su brojne

Najstarija i najpoznatija česma u gradu, nalazi se u zidu dvorišta Begove džamije, čiji je prvobitni naziv bio Gornje češme, starijim Sarajlijama poznata kao Čifte češme (tur.češme-česma). Bistrička česma bila je jedno vreme najveća u Sarajevu. Interesantni su stihovi sarajevskog pesnika s kraja 16. i početka 17. veka Muhameda Nerkesija:

„Tu se čovjeku čini, da može dugo živjeti,

jer na hiljadu mjesta po Sarajevu

teku češme iz vrela neumrlosti.”

Pesnici su opevali vode Sarajeva, putopisci ostavili pisane tragove u hronikama i putopisima, ali je narod i kroz legende sačuvao sećanje o njima. Ne čudi postojanje brojnih legendi o vodi u Sarajevu, o rekama, potocima, bunarima i česmama. Jedna od legendi govori čak, o slatkim česmama, priča Andrea za Telegraf rs.

Foto: Privatna arhiva

- Prema predanju slatke česme su bile ugrađene u zidu dvorišta Kemeludinove džamije. A ime su dobile tako što se jedan Sarajlija opkladio sa nekim strancem da u gradu pored svih znamenitosti postoje i česme iz kojih ističe voda, slatka kao da je zašećerena. I dogovor je bio da će te česme pokazati tek sledećeg dana, čim svane. Po noći Sarajlija ponese posudu punu meda i oku šećera pa istrese u musluk (musluk-mali rezervoar unutar česme). Kad ujutru dovede stranca da se napije te vode, a ovaj je okusi, voda je stvarno bila slatka. Tako su tu česmu prozvali slatkim česmama - pripoveda nam Andrea.

Foto: Privatna arhiva J.Ž.

Postoji i jedna legenda o devojačkim česmama.

- Kad je Gazi Husrev-beg dovršavao gradnju svoje džamije, isto je to radio i Čerkezi-baba Muslihudin, koji je bio graditelj i dobrotvor džamije podno Kovača. Kako je gradnja džamija već bila pri kraju. Sastali su se njih dvojica da se dogovore u koji dan će biti svečano otvaranje i odlučiše se tako da zajedno pođu tražiti izvor vode za vodovod do Abdesthana. A to su mesta za ritualno pranje pre molitve, gde će se narod umivati i uzimati abdest. I pođu oni tako preko Kovača, pa uz Ploču, uz Strošiće, kad sretnu jednu lepu devojku koja im reče: "Ako ćete i meni pred kućom napraviti česmu, da ne donosim vodu iz daleka, kazaću vam gde se nalazi jedno jako zdravo vrelo". I oni joj obećaju, a devojka ih uputi ka Zmajevcu na vrelo Crnil. Njih dvoje otuda cevima provedoše vodu do svojih džamija, a u Strošićima podigoše česmu koju je narod nazivao devojačkom česmom. Međutim, postoji i drugačije predanje, koje govori da su tu česmu sagradile neke dve siromašnije devojke, koje su se bavile tkanjem veza, a vez je ustvari tanko pamučno platno i tako su se prehranjivali. I prištedile su toliko novaca da su mogle podići česmu u svojoj mahali u Strošićima - priča Andrea i dodaje da su legende posebno intersantne turistima.

Priča o Feredžuši

„Pripovedalo se da je u vrh Logavine ulice nekada stanovao čovek sa ženom. Ponekad bi mu žena prebacivala što su oni tako siromašni i što ona nema ni feredže da izađe na ulicu. I tako je dan po dan prolazio, a čovek je kriomice skupljao pare, paru po paru, da tako siromašan kupi ženi feredžu. I jednog dana, kada je skupio dovoljno novaca, da se može kupiti dobra i kvalitetna feredža, zovnu ženu i kaže: "Ma, evo ti pare idi i kupi sebi feredžu, ali mu žena odgovori: ma znaš u našoj mahali nigde nema česme i vodu valja donositi izdaleka, čak iz druge mahale. Napravi ti nama ispred kuće česmu, a feredžu ćemo kupiti kad mognemo". I tako čovek posluša ženu i na uglu kraj džamije u Logavinoj ulici sagradi lepu česmu, koju narod po tome prozva Feredžušom - pričaju nam lokalni stanovnici.

Dakle, ukoliko dođete u Sarajevo, ne zaboravite se napiti vode sa Sebilja, ili bilo koje druge česme.

- Ja se nadam da i svi turisti koji budu dolazili iz Srbije i iz svih drugih delova sveta, kada se napiju naše vode u Sarajevu da će nam se opet vratiti. Jer, mimo te vode, Sarajevo ima mnogo šta da ponudi. Pre svega tu je duša grada i ljubazni ljudi širokog srca - Andreina je poruka čitaocima Telegrafa rs.

(Jelena Žerajić)