Na Kornatima odstreljeno 15 šakala: Zveri sa drugog ostrva doplivale pre 2 godine i stalno klali jaganjce

Foto: Pixabay

Pre dve godine pojavila se vest da "nešto kolje ovce" na Kornatima. Ubrzo se saznalo da su u pitanju šakali, a u međuvremenu je uklonjeno čak njih 15, piše Slobodna Dalmacija.

Šakali su neometano odnosili jaganjce kornatskih pastira, budući da su nacionalni parkovi izuzeti iz lovišta, i da za sanitarni odstrel uprava parka trebalo je da pribavi posebne dozvole i dokumenta.

Preporučujemo

Do Kornata su šakali doplivali s Dugog otoka i opustošili jaganjce u stadima na slobodnoj ispaši preostalih ovčara na Kornatu, Lavsi i Piškeri.

Ovčar Jakov Šikić s Kornata, koji je u saradnji s nacionalnim parkom postavio mrcinište opremljeno kamerama radi što bolje detekcije šakala, kaže da je tokom dve godine ostao čak bez 70 jaganjaca i trebaće više godina da stada ostala bez prirasta ojačaju.

Prodor grabljivaca opasnost je za samu bit i razlog postojanja nacionalnog parka, čiji su kulturni krajolik, ogoljen i s vrlo retkim stablima, osim nasada maslina i smokava, stolećima oblikovale upravo ovce na slobodnoj ispaši u ulozi prirodnih "kosilica".

Lovci su, srećom, uspeli da im uđu u trag.

- Jako dobro smo im ušli u trag i njihova populacije više nema mira. Sanitarni odstrel pokazao se uspešnim načinom suzbijanja uljeza, a uporedo i naučnim metodama pratimo šakale - kaže Šime Ježina, direktor NP Kornati.

U tu svrhu podižu i dronove opremljene termalnim kamerama.

- Verujem da ćemo s ovim tempom, do kraja godine u celosti suzbiti šakale u Kornatima - kaže Ježina.

Doduše, treba stalno paziti na Kornatu susedni Dugi otok, koridor preko Proverse odakle su šakali preplivali na ostrvo, o čemu postoji snimak.

Zanimljivo da u tamošnjem Parku prirode Telaščica nemaju problema.

- Usko sarađujemo s kolegama - kaže Ježina i podseća da nacionalni parkovi spadaju u područja gde je zabranjeno ustanovljavanje lovišta, a šakal je u Hrvatskoj zaštićena divljač.

Prepreka bržem delovanju javnoj ustanovi bila je u zakonskoj obavezi da izrade Program zaštite divljači za područje NP Kornati.

- Naravno, ljudi imaju pravo na obeštećenje, a sada nema više od deset porodica sa ukupno 1.200 ovaca na nekoliko kornatskih ostrva koji primaju podsticaje za tradicionalnu ispašu. Šakali jesu udarac, ali označavaju i novu priliku za reorganizaciju života u nacionalnom parku - napominje Šime Ježina.

Neven Krnić, predsednik LU "Kamenjarka" iz Tisna, predsednik lovačkog udruženja sa kojim je NP Kornati potpisao ugovor za sanitarni izlov, zajedno s grupom drugih lovaca i jednim istarskim goničem kojeg vode isključivo na povocu već gotovo tri meseca vikendima obavlja upravo junački posao loveći šakale. Krnić je odstrelio prvog na Kornatu, u Tarcu. Tišnjani nisu jedino iskusni poznavaoci ostrva, nego su i vešti u lovu šakala u svom kopnenom lovištu, premda ovde važe druga pravila, a i divljač se drugačije ponaša. Međutim, za Tišnjane više nema nepoznanica.

- Šakal se stisne, zalegne u gusto i dogodi se da prođeš kraj njega a da ga ne primetiš. Vrlo je oprezna životinja, a pas nam barem signalizira da je u blizini - opisuje Neven Krnić.

Nije im dopušteno da puste psa da goni zver, niti ga love hajkanjem, nego isključivo pretraživanjem terena, budući da je ipak reč o prostoru nacionalnog parka gde važe posebna pravila. Koriste i naročite vabilice, a u lovu kršem propešače i više od 10 kilometara.

Lovci na Kornate dođu popodne, najčešće love do mraka, prenoće, a onda se ranim jutrom razviju u strelce i pretražuju težak teren.

- Bude nas najviše desetak, premda broj ljudi nije limitiran. Na Lavsi i Piškeri izgleda da smo ih sve odstrelili, tamo ih je bilo po 4-5 i sada smo uglavnom na Kornatu. Dajemo od sebe koliko možemo, kada smo se već prihvatili zahtevnog zadatka koji nije za starije ljude, te su nam dobrodošli svi mlađi, kvalifikovani lovci dobre volje - kaže Krnić.

(Telegraf.rs)