U Boga veruje manje od 70% Hrvata, a njih 40% smatra da uticaj Katoličke crkve na društvo nije dobar

Foto: Mateja Beljan

Većina Hrvata veruje u Boga, seks pre braka ne smatraju grehom, a kontracepciju prihvataju, pokazali su rezultati jednog istraživanja o tome kakva je duhovna slika nacije.

Koliko Hrvata veruje u Boga?

Uprkos tome što, prema dostupnim podacima popisa stanovništva, oko 90 odsto populacije u Hrvatskoj pripada nekoj veroispovesti, prema novom istraživanju u Boga veruje 69 procenata ispitanika.

Preporučujemo

Ali postoje razlike. Onih koji čvrsto veruju je 17 procenata, 21 odsto građana smatra da su religiozni, a najviše je onih koji veruju u Boga, ali ne i u sva religijska pravila - njih 30 odsto. Oni koji nisu religiozni najčešće se izjašnjavaju kao ateisti - 6,6 procenata, ravnodušnih prema religiji i duhovnosti je 6,5 odsto, agnostika ima 3,3 procenta dok je nesigurnih 4,5 odsto.

Iako skoro dve trećine ispitanika veruje u Boga, na verske obrede na nedeljnom nivou, ide tek njih 11 odsto, sa svakog dana tek 1,2 procenta. Onih koji učestvuju u praznicima nešto je više, takav je svaki pet ispitanik. Žene su nešto češće religiozne u odnosu na muškarce, 73 prema 65 procenata, a među starijima je više vernika.

Najmanje religioznih je zabeleženo među najobrazovanijim 63,6 odsto, dok je među najslabije obrazovanima mnogo više religioznih - 84,5 procenata. Najveća koncentracija religioznih je u naseljima ispod 1.000 godina (77,4 odsto), a znatno niža u velikim urbanim sredinama.

Najviše je religioznih u Severnoj Hrvatskoj (81.8 odsto), a najmanje u Severnojadranskoj regiji (53.3 odsto).

Pripadnici katoličke konfesije su se izjasnili da su religiozni u 84,9 odsto slučajeva, pravoslavni u 33.4 odsto, islamske 75.5 odsto, dok su ispitanici koji se izjašnjavaju da nisu pripadnici nijedne veroispovesti religiozni u svega 0.4 posto slučajeva.

Uticaj Katoličke crkve

Uticaj Katoličke crkve na društvo u Hrvatskoj nije dobar - tako misli gotovo 40 odsto ispitanika. S konstatacijom da taj uticaj jest dobar - slaže se tek svaki treći ispitanik (29 odsto), dok je trećina onih koji se ni slažu ni ne slažu (27,1 odsto).

Skoro polovina vusoko obrazovanih se ne slaže sa tom tvrdnjom, a velika neslaganja zabeležena su u najvećim hrvatskim gradovima (iznad 100.000 stanovnika), a regionalno u Severnojadranskoj regiji i na području Zagreba.

Foto: Mateja Beljan

A da Katolička crkva u Hrvatskoj ne treba da ima uticaj na politička zbivanja misli 68 odsto ispitanika. Da Crkva treba imati da utiče misli tek 16 odsto.

Udeo protivnika je veći među mlađom populacijom (oko 75 odsto u dobi do 50 godina), među obrazovanijim (70,2 odsto sa srednjom školom, odnosno 76,1 odsto sa najvišim obrazovanjem) te najviše u Severnojadranskoj regiji (84,7 odsto). Sličan nivo protivljenja iznošenja političkih stavova od strane predstavnika verskih zajednica na verskim obredima (66,8 odsto protivnika).

Žene sveštenice

Istraživanje je ispitalo i stavove o ženama sveštenicama, seksu pre braka i kontracepciji - teme koje uvek izazovu raspravu.

Sa time da žene treba da budu sveštenice se slaže gotovo polovina ispitanika (45,2 posto); tome se protivi otprilike svaki četvrti ispitanik (23,4 odsto). Doduše, svaki treći je neopredeljen, nema stav o tome ili ne želi da ga iznese (31,4 odsto).

Seks pre braka

Seks pre ili van bračne zajednice je greh za 9 odsto građana. S tim se ne slaže više od 70 odsto građana, a protiv ovog verskog učenja su češće muškarci nego žene.

Posebno se razlikuju mišljenja među najmlađim i najstarijim (82,2 odsto mlađih od 40 godina se ne slaže sa ovom verskom dogmom, a svega 51,2 odsto među starijima od 70 godina).

Najmanje protivnika ove verske dogme je među najslabije obrazovanim (50.6 odsto), a znatno veća koncentracija među najobrazovanijima (76,4 odsto). Građani iz urbanih sredina većim od 50.000 stanovnika češće su protiv ove verske dogme (više od 78 odsto). Najveća koncentracija zabeležena je u Severnojadranskoj regiji (77,5 odsto) i na zagrebačkom području (79,3 odsto).

Kontracepcija

Da je korišćenje bilo kakve kontracepcije nemoralno smatra oko 8 odsto građana. Gledano po dobi, čak 85 odsto mlađih od 30 godina se s time nikako ne slažu. Veći protivnici takvog učenja o kontracepciji su muškarci od žena (78,3 odsto prema 75,2 odsto). Među najobrazovanijima 81,1 odsto građana se ne slaže sa stavovima o kontracepciji.

Građani koji žive u naseljima većim od 20.000 stanovnika beleže više od 84 odsto koji se ne slažu s takvim crkvenim učenjem o kontracepciji. Najveći regionalni udeo neslaganja sa crkvenim učenjem o kontracepciji beleži se u zagrebačkoj regiji (84 odsto).

Brojanice, horoskop, tarot

Istraživanje je pokazalo i da više od pola hrvatskih građana koristi neki predmet ili ponavlja neki ritual tražeći pomoć ili utehu.

Najučestaliji su sveti predmeti za zaštitu od zlih sila (kao što su krst, brojanica…) i to u gotovo 60 odsto slučajeva. A na drugom je mestu - horoskop, ali sa bitno nižim rezultatom (16,7 odsto). Slede razni predmeti koji ljudima donose sreću (11,5 odsto ), lični rituali za sreću (8,3 odsto ), tarot (2,4 odsto) i slično.

Verska uverenja važna su za odlučivanje o životu i poslu za gotovo dve trećine građana (63,9 odsto). Prema istraživanju, oni ih koriste u gajenju dece (17,5 odsto ), životnim krizama (17,1 odsto), intimnom životu (6,5 posto), ali i kad su u pitanju poslovne odluke (4,3 odsto). Zanimljivo, ima i onih koji koriste verska uverenja kod izbora stranaka i kandidata, ali je taj postotak vrlo mali (1,6 posto), prenosi Index.hr.

(Telegraf.rs)