Jutros otvorena biračka mesta za izbor nacionalnih saveta! Hrvatska, pa makedonska manjina prve završile glasanje (FOTO)
Biračka mesta su otvorena u sedam časova, a pravo glasa na trećim redovnim izborima, ima 507.183 birača, koji širom Srbije glasaju do 20 sati na 926 biračkih mesta
Pripadnici 22 manjinske zajednice u Srbiji biraju svoje predstavnike za nacionalne savete nacionalnih manjina i prema informacijama Republičke izborne komisije izborni proces protiče bez nepravilnosti.
Biračka mesta su otvorena u sedam časova, a pravo glasa na trećim redovnim izborima, ima 507.183 birača, koji širom Srbije glasaju do 20 sati na 926 biračkih mesta.
Preporučujemo
Još jedna zemlja povukla priznanje Kosova
Vama u Srbiji granica je na Drini, poštujte to, da ne bi bilo problema: Vodili smo oštar razgovor sa Željkom Komšićem (VIDEO) (FOTO)
Osamnaest nacionalnih manjina članove Saveta bira na neposrednim izborima, a četiri – hrvatska, crnogorska, makedonska i ruska putem elektorskih skupština.
Te četiri elektorske skupštine počele su rad u Beogradu u podne i imaju 44.424 glasača upisanih u Specijalni birački spisak.
Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Srbije Ivan Bošnjak izrazio je zadovoljstvo tokom izbora.
Bošnjak je rekao novinarima da su izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina prvi, i to u veoma kratkom roku, završili Hrvati, čijih se svih 77 elektora izjasnilo za listu "Hrvati zajedno", na čelu sa Jasnom Vojnić.
Nakon hrvatske zajednice, Savet su izabrali i predstavnici Makedonaca, ali glasanju za listu čiji je nosilac Borče Veličkovski nije prisustvovalo 20 elektora, koji su skupštinu napustili "nezadovljni uplivom politike u izbor Saveta".
Jasna Vojnić rekla je novinarima da je hrvatska zajednica i pre izbora ostvarila veliki uspeh, jer je na elektorsku skupštinu izašla s jednom listom i na taj način pokazala jedinstvo.
- Ostvarili smo veliki cilj - pokazali smo jedinstvo i formirali Savet od 29 predstavika. Pred nama su veliki planovi i velik očekivanja na polju obrazovanja, kulture i inofrmisanja - kazala je Vojnićeva.
Zadatak Saveta je da, kako je dodala, između ostalog formira katedru za hrvatski u Novom Sadu, napravi Muzej Hrvata, pozorište, rekreacioni centar na Jadranu, jedinstvenu kluturnu scenu, centar za nematrerijalnu kuturnu baštinu, kao i da nađe trajni prostor za list "Hrvatska riječ".
Predstavnik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov rekao je da hrvatska zajednica u Srbiji želi da bude partner vlasti i veza i saveznik u ukupim odnosima s Hrvatskom.
Žigmanov je izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatima izbora i, kako je ocenio, pored teških uslova sa kojima je hrvatska zajednica bila suočena u Srbiji. Na pitanje da precizira koje su to teškoće, on je naveo strah, ali i nedostupnost ostvarivanja biračkog prava i medijske podrške.
- U svakoj situaciji kada se Hrvatska imenuje da je u njoj nacistički režim i svede na negativni kontekst, to kod pripadika hrvatske zajednice izaziva strah. Verovali ili ne - rekao je Žigmanov i ocenio da se realno stanje straha može rešiti pozitivnim politikama - elminacijom negativnog označavanja svega što je hrvatsko iz javnog prostora.
Crnogorska i ruska manjina predstavnike bira na skupštinama organizovanim u Domu Narodne skupštine. Za hrvatsku i makedonsku zajednicu glasanje je bilo organizovano u zgradi starog parlamentu u Kralja Milana.
Za glasanje za crnogorski Nacionalni savet štampano je 115 listića, za makedonski 79, ruski 103 i hrvatski 82. Članovi Saveta imaju ovlašćenja u oblasti kulture, informisanja i obrazovanja i službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina. Njihov broj zavisi od brojnosti nacionalne zajednice – minimalan je 15, a maksimalan 35.
Najviše listi – sedam, odnosno šest podneli su Rusini i Albanci.
Romi su predali pet, Bošnjaci, Rumuni i Slovaci po četiri, Aškalije, Egipcjani, Nemci i Česi po tri liste. Bugari, Bunjevci, Vlasi i Mađari imaju po dve liste, dok su grčka, poljska i slovenačka manjina prijavile po jednu.
U Pomoravskom okrugu, u kome živi 12 nacionalnih manjina, a najbrojniji su Romi i Vlasi, jutros je počelo glasanje za Nacionalne savete nacionalnih manjina, sva biračka mesta su otvorena na vreme, izjavio je Tanjugu koordinator Ivan Todosijević.
U Jagodini, središtu Pomoravskog okruga, glasa osam nacionalnih manjina: Romi, Vlasi, Albanci, Grci, Rumuni, Bugari, Egipćani i Rusini. Pravo glasa ima 829 birača od kojih je 717 Roma, Vlaha je 47, Grka 33, Rumuna 16, Bugara 13, u sedam izbornih lista, izjavio je Tanjugu predsednik Gradske izborne komisije Milan Alempijević.
Glasa se na jednom biračkom mestu u gradskoj Mesnoj zajednici Levač. Do 9,30 sati glasalo je 47 birača.
U Jagodini glasaju i nacionalne manjine iz opštine Rekovac.
U Ćupriji je u birački spisak upisano 2.157 birača, ima šest izbornih lista a glasa se na pet mesta, izjavila je Tanjugu predsednica Opštinske izborne komisije Milica Petković. U ovoj opštini najbrojniji su
Vlasi, Romi i Rumuni a glasaju i Grci i Bugari.
U Pomoravskom okrugu, prema podacima Republičkog zavoda za statistitiku, živi 97,12 odsto Srba, 0,73 odsto Roma, 0,32 odsto Crnogoraca, 0,11 Makedonaca, 0,05 Bugara, 0,04 Vlaha koliko i Mađara, 0,02 odsto Goranaca, a toliko i Albanaca i Muslimana i 0,01 odsto Bošnjaka.
U Sandžaku oko 106 hiljada Bošnjaka bira 35 predstavnika za budući saziv Bošnjačkog nacionalnog veća sa četiri liste. Glasanje se obavlja na oko 200 biračkih mjesta u Sandžaku. Biračko mjesto 37 u Novom Pazaru otvoreno je na vreme i već u prvih pola sata od otvaranja svoje glasačko pravo iskoristilo je desetak građana. Da je izborni proces počeo na vreme, na tom biračkom mestu, potvrdio je za Radio televiziju Novi Pazara predsednik biračkog odbora Haris Gegić.
- Sve je od sedam časova u funkciji, birački odbor radi u punom sastavu. Izborni materijal raspoređen je na vrijeme, tako da su prvi građani svoje glasačko pravo iskoristili odmah po otvaranju ovog biračkog mjesta u sedam časova - rekao je Gegić.
Ružić: Očekuhjem fer i korektnu atmosferu
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić očekuje fer i korektnu borbu na današnjim izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ovi izbori se, kaže Ružić, mogu nazvati "svetkovinom demokratije" jer oko pola miliona ljudi na današnji dan ima priliku da na njima afirmiše svoju kulturu, jezik i tradiciju.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina jutros u 7.00 sati otvoreno svih 926 biračkih mesta u 130 gradova i opština.
- Očekujem da odziv bude dobar a sve imajući u vidu kampanju koju smo radili čitave ove godine, zakone koje smo predložili a poslanici usvojili u paralmentu i koristim priliku da se zahvalim i RTS-u i i svim drugim medijima koji su ovo pratili na korektan način. Uveren sam da je interesovanje građana da afirmiše svoju tradiciju, obrazovanje, kulturu i službenu upotrebu jezika i pisma mnogo više u svakom novom izbornom ciklusu a ovo je treći od 2010. godine - rekao je Ružić.
Ministar državne uprave je naveo da se na neposrednim izborima bira 18 nacionalnih saveta, dok četiri nacionalne manjine svoje savete bira putem elektorskih skupština. Ti rezultati će biti poznati već danas.
- Četiri nacionalne manjine – crnogorska, makedonska, hrvatska i ruska biraju se putem elektorskih skupština. Elektori su takođe građani pripadnici nacionalnih manjina upisani u poseban birački spisak podržani u skladu sa zakonom u skladu sa pripadnicima i brojem nacionalnih manjina koji su takođe upisani u nacionalni spisak. Te rezultate ćemo imati u toku dana, izbori za četiri elektorske skupštine biće održani u isto vreme – u 12 sati - rekao je Ružić.
Za neposredne izbore Republička izborna komisija ima rok do 8. novembra u 20.00 časova da proglasi rezultate. Posle objavljivanja u "Službenom glasniku" u roku od 20 dana nacionalni saveti moraju da konstituišu svoje organe.
- Očekujem fer i korektnu atmosferu - rekao je Ružić i napomenuo da je sve učinjeno kako bi se poštovala procedura i građani izašli u što većem broju na izbore i dali legitimitet svojim nacionalnim savetima koji afirmišu službenu upotrebu jezika, pisma i obrazovanja.
Ružić je rekao i da su sve relevantne međunarodne institucije, OEBS i Savet Evrope, dale pozitivnu ocenu za sve ono što je Srbija uradila na ovom polju.
Ovi izbori se, kaže Ružić, mogu nazvati "svetkovinom demokratije" jer oko pola miliona ljudi na današnji dan ima priliku da na njima afirmiše svoju kulturu, jezik i tradiciju.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Plenković potvrdio: Vodiću listu HDZ na izborima za Evropski parlament
Kosovski demokratski institut poziva CIK da poništi glasanje na severu KiM
Direktor zatvora u Ekvadoru ubijen u danu kada se održava referendum
Starović: Bojkot lažnog referenduma najbolji nenasilan odgovor Srba
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"JE** TE, MRTVI SMO, SRUŠIĆEMO SE!" Poslednje reči posade pre nego što se avion sa 216 putnika survao u okean: Kad se pilot probudio već je bilo kasno (FOTO, VIDEO)
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
OVAJ DEO SRBIJE NOVO JE ŽARIŠTE OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zaraza se iz Beograda proširila po celoj zemlji, OBOLELA BEBA
