Šta Merkel hoće od Srbije, a šta Makron: Nemačko "crveno" i francusko "žuto" svetlo za rešenje kosovskog problema

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boraviće danas i sutra u Parizu, gde će prisustvovati svečanoj ceremoniji povodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata. U glavnom gradu Francuske, Vučić će razgovarati sa domaćinom Emanuelom Makronom, kao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. To će biti prilika za napredak u razrešenju kosovskog čvora. Ipak, po do sada poznatim stavovima ove dve vodeće zemlje EU, njihovi pogledi su značajno različiti kada je u pitanju rešenje.

Poslanik nemačkog Bundestaga Peter Bajer pre skoro tri nedelje ponovio je u Beogradu dobro poznati stav Berlina: Kosovo je faktički teritorijalno nezavisno i Srbija treba da prizna "de jure" "suverenu državu Republiku Kosovo", jer u suprotnom neće ući u Evropsku uniju.

Preporučujemo

Bajer - FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Ponovio je i da je Nemačka protiv razmene teritorija ili korekcije granice.

S druge strane, francuski ambasador u Prištini Didije Šaber izjavio je da vlada Francuske nema crvenih linija po pitanju konačnog sporazuma u dijalogu Beogad i Prištine.

- To je do vas, ali je naša odgovornost da osiguramo da sporazum ispuni sve bezbednosne i uslove stabilnosti - rekao je Šaber.

On je dodao da bi konačni sporazum trebalo da bude "pravno obavezujući" i da vodi ka "međusobnom priznanju Kosova i Srbije".

Merkel i Vučić - Foto: Tanjug/Pres sluzba predsednika

Osim, ovim suprotnih stavova u vezi razrešenja kosovskog problema, Francusku i Nemačku karakteriše i različita kako unutarpolitička, tako i spoljnopolitička situacija.

Dok je do nedavno neprikosnovena liderka EU Merkel sada na staklenim nogama, Makron se svojski trudi da izraste u vodećeg evropskog lidera.

S tim u vezi, postavlja se pitanje šta Merkel hoće od Srbije, a šta Makron, odnosno šta su njihovi pojedinčani interesi, pogotovo ako se uzme u obzir da do susreta Vučića i kancelarke dolazi na njenu inicijativu, dok je francuski predsednik lično pozvao srpskog kolegu da dođe na proslavu, a zatim će uskoro i sam doći u Beograd?

- Interes je zajednički, Zapad već u više navrata pokazuje da gubi strpljenje oko briselskog dijaloga i želi da se iznađe neka vrsta rešenja, ono što se naziva pravno obavezujući sporazum do naredne godine - kaže za Telegraf.rs novinar Boško Jakšić.

Kako nam je rekao, bez obzira na sve prepreke koje postoje u okviru bilateralnih odnosa na relaciji Beograda i Prištine, očigledno je da su nas Evropska unija i SAD osudili na dogovor.

- Tako da ta činjenica da će se Vučić 11. novembra sastati i sa Merkelovom i Makronom posle neuspeha poslednje runde dijaloga u Briselu znači da će i nemačka kancelarka i francuski predsednik reći da dijalog mora da se nastavi i svakako će biti nastavljen, samo je pitanja koja doza pritiska će biti izvršen na Prištinu - kazao je Jakšić.

Boško Jakšić - Foto: Marko Jovanović

On ne veruje da će Priština odustati od svog projekta formiranja kosovske vojske, jer za to u manjoj ili većoj meri ima otvorenu podršku Zapada, pre svega Amerikanaca.

- Ipak, bilo bi potpuno za očekivati da Priština ukine carine od 10 odsto koje je uvela Srbiji i BiH, jer je EU već negodovala oko takvog jednostranog poteza. To bi mogao da bude preduslov nastavka dijaloga - smatra Jakšić.

Govoreći o konačnom sporazumu Jakšić ističe da se ne radi se o fleksibilnosti oko konačnog dogovora Francuske i Nemače, nego oko ideje razgraničenja.

- Znači, i jedni i drugi su za konačan dogovor, Francuzi su već upalili žuto svetlo oko te ideje, dok Nemci još uvek drže crveno svetlo na semaforu, ali mislim da će se, imajući u vidu da su ideju razgraničenja uslovno podržali i Amerikanci, i Nemci predomisliti u slučaju da se Beograd i Priština dogovore - istakao je Jakšić.

Vučić i Makron - Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Karijerni diplomata Zoran Milivojević ponavlja, za naš portal, da je Merkel u odlasku.

- Taj njen čvrst stav je konstatna još od nemačkog poslanika Andreasa Šokenhofa - sećate se od 7 tačaka koje su ukucane u Bundestag i oni se toga drže. Nama je Bajer sad kad je bio to ponovio i Nemačka se drži te pozicije i stava i neće ga menjati. Međutim, Nemačka je sad u drugom planu, jer je inicijativu na sebe preuzela ova većina koja nema "crvene linije" - ističe Milivojević.

On napominje da je na čelu te većine administracija u Vašingtonu.

- To se sad prenosi i videli ste da Mogerini i Han zastupaju tu tezu. Sad, gde je tu Francuska, ključna zemlja EU, pošto iz nje izlazi Velika Britanija, a u Nemačkoj su prisutna previranja i personalne promene. Francuska je nuklearna zemlja EU, stalna  članica Saveta bezbednosti, dobija na značaju, a Makron ima degolovske ambicije, to je suština priče - napomenuo je ovaj karijerni diplomata.

Zoran Milivojević - Foto: A. Nalbantjan

On je ukazao da Makron pokušava da on bude ključni posrednik ispred EU, imajući u vidu prijateljstvo tradicionalno Srbije i Francuske, ali i zalaganje Pariza da bude uključen u taj veliki rasplet i da uhvati priključak sa Vašingtonom i Moskvom koji će biti i glavni arbitri.

M. Ivas (marko.ivas@telegaf.rs)