Od Bečkog i Berlinskog kongresa do Dejtona i Rambujea se krojila sudbina Srbije: Da li je na red došlo Kosovo?
Austrija, kao zemlja poznata kao posrednik u rešavanju konflikata, trebalo bi da predloži održavanje mirovne konferencije za rešenje kosovskog pitanja - rekao je nedavno austrijski vicekancelar
Nove tenzije između Beograda i Prištine čini se ponovo su udaljile dve strane od postizanja dugoročnog i održivog sporazuma. Istovremeno, na površinu je ponovo isplivala ideja o postizanju rešenja na međunarodnoj konferenciji, što je često bio slučaj u proteklih nešto više od 200 godina moderne srpske državnosti, da se značajno pitanje po našu naciju rešava na nekom takvom skupu.
Austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe smatra da bi ova država trebalo da predloži mirovnu konferenciju za rešavanje pitanja Kosova.
Preporučujemo
Ovakvu reakciju EU niko nije očekivao: Mere Prištine su provokativne i uvredljive
"Slučaj Branka Milić": Bez saglasnosti Srbije nema hapšenja, Crna Gora da se izjasni
Kaže da bi Austrija, kao zemlja poznata kao posrednik u rešavanju konflikata, trebalo da predloži održavanje mirovne konferencije za rešenje kosovskog pitanja.
- Austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji ima odlične kontakte s Prištinom, trebalo bi tamo da izvrši svoj uticaj, a ja, koji zastupam interese Srba, učinio bih to u Beogradu - rekao je Štrahe.
Austrija je često bila baš taj faktor koji je presudno uticao na održavanje mirovnih konferencija na kojima je skrojena sudbina Srbije.
Prvi slučaj je upravo Bečki kongres 1815. godine, kada je uspostavljen jedan poredak u Evropi koji bio na snazi narednih 30 godina. Sledili su i drugi međunarodni skupovi na kojima su velike sile projektovale budućnost malih država i naroda, poput Srbije.
Počev od Berlinskog kongresa i obnove suvereniteta Srbije, preko Pariske mirovne konferencije kojim je uređena Evropa posle Prvog svetskog rata i tri konferencije u nizu tokom i krajem Drugog svetskog rata (Teheran, Jalta i Potsdam), do onih koje se seća većina nas - u Dejtonu i Rambujeu.
Neka rešenja na tim konferencijama su bila veoma povoljna po Srbiju, a neka mnogo manje, prokomentarisao je za Telegraf.rs istoričar Predrag J. Marković, sudbinu naše države i nacije posle pomenutih međunarodnih kongresa i skupova.
- Sve je zavisilo od okolnosti i naše snage u tom trenutku. Na Berlinskom kongresu naši predstavnici su predstavnike velikih sila jurile po hodnicima, kako bi im izložili naše zahteve i predloge - napomenuo je Marković.
On podseća i na uspešnu konferenciju u skorijoj prošlosti.
- Nama je uzor uspešne konferencije Dejton, kada je Slobodan Milošević uspeo da izvuče maksimum za Srbiju u tom trenutku - rekao je Marković za Telegraf.rs.
On smatra da je održavanje međunarodne konferencije za Kosovo jedino moguće uz učešće Rusije, Kine, možda čak i Indije.
S druge strane, profesor na FPN i potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže za naš portal da je to lepo osmišljena ideja, ali teško ostvariva u ovom trenutku.
- Imajući u vidu neke globalne odnose, plašim se da je ta ideja daleko od realizacije. Kada je u pitanju sve ovo što se dešava između Beograda i Prištine, mislim da će se rešenje tražiti u postojećem okviru, odnosno u medijaciji EU u skladu sa odlukom Generalne skupštine UN iz 2010. godine - izjavio je Đukanović.
Naravno, kaže on, da i drugi akteri tu mogu imati značajnu ulogu, u prvom redu SAD i u nekoj meri Ruska Federacija.
- Ali, mislim da smo daleko od međunarodne konferencije - istakao je Đukanović.
Na pitanje novinara o ovom predlogu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju u Novom Sadu da takav predlog nije dobio, ali da se tako nešto mora dobro izanalizirati i da se ne smeju donositi ishitrene odluke.
- Nisam dobio takav predlog. Nedavno sam bio sa austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom i to nisam čuo - rekao je on.
Na insistiranje kakva bi bila njegova reakcija ako bi takav predlog bio i formalno iznet, Vučić ističe da ne može da reaguje na osnovnu novinskih vesti o najvažnijim pitanjima za našu zemlju.
- Tako nešto morate da analizirate. To nije pitanje na kojem se žuri i donose ishitrene odluke. Niti potcenjujemo niti hvalimo takav neki predlog, ali treba da vidimo da li zaista postoiji, pa će onda Srbija doneti odluku da li da ga prihvati - rekao je on.
VIDEO: Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i granica uspostavljenih tim sporazumom
M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)
Povezane vesti
Predsednik Vučić čestitao Dan Vojske Srbije
Vučić se u Njujorku sastao sa predstavnikom Ruske Federacije pri UN Vasilijem Nebenzjom
Njenu sliku pokazao je Vučić na SB UN: Paralizovanu Maricu Mirić Albanci silovali i ubili pred majkom
Srpska lista o dešavanjima na sednici SB UN: Vučić jedini saveznik i iskreni borac za srpski narod
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"JE** TE, MRTVI SMO, SRUŠIĆEMO SE!" Poslednje reči posade pre nego što se avion sa 216 putnika survao u okean: Kad se pilot probudio već je bilo kasno (FOTO, VIDEO)
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
OVAJ DEO SRBIJE NOVO JE ŽARIŠTE OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zaraza se iz Beograda proširila po celoj zemlji, OBOLELA BEBA
iva
Treba sto pre da se dodje do resenja.
Podelite komentar
nika
Samo mirnim putem se moze doci do resenja.
Podelite komentar
Cvet
EU nikako, oni odbacuju i ignorisati rezoluciju 1244. Celi dogovor treba vratiti na UNO. UNO je potpisnik te rezolucije!
Podelite komentar