Novac je tu! Kroz 3 programa možete da pokrenete ili proširite biznis: Pitali smo Stevanovića kako će država da podeli 1,7 milijardi dinara (VIDEO) (FOTO)

Najširi spektar proizvodnje može da se finansira sa ovim sredstvima. Ljudima treba malo kreativnosti, malo hrabrosti, mi smo tu, kao država, da pomognemo što jeste u suštini funkcija i uloga države u ovom kontekstu - rekao je Stevanović za Telegraf.rs

Država je spremila 1,7 milijardi dinara ove godine za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ko može da konkuriše za ova sredstva, ali i kada će konačno biti okončan proces privatizacije? Da li ćemo imati problema zbog kineskih investicija, šta kažu građani u kampanji “Budućnost Srbije”, ali i kako komentariše proteste, samo su neka od pitanja, koja smo postavili Draganu Stevanoviću, državnom sekretaru Ministarstva privrede i istaknutom članu SNS-a.

  • Ove godine država je opredelila 1,7 milijardi dinara za razvoj preduzetništva. Kako će biti podeljen ovaj novac i ko može da konkuriše za sredstva?

- Jedan od prioriteta Ministarstva privrede je ovaj mehanizam kroz koji smo 1,7 milijardi dinara stavili na raspolaganje, kao bespovratna sredstava, sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. To radimo kroz tri programa: razvojni program, program opreme i start-ap.

Milijardu dinara opredelićemo kroz bespovratna sredstva u programu opreme. Ministarstvo privrede će, u tekućoj godini, to plasirati preko poslovnih banaka i lizing kuća, koje su na tenderu dobile priliku da učestvuju u ovom poslu zajedno sa Ministarstvom.

Ovaj kredit se sprovodi tako što 25 odsto sredstava idu kao bespovratna sredstva, 5 odsto obezbeđuje sam investitor, dok je ostatak povoljni kredit neke od poslovnih banaka.

Prethodne godine, mi smo za ove namene opredelili 500 miliona dinara. S obzirom na to, da su sva sredstva bili potrošena polovinom godine, bili smo u obavezi da probamo da obezbedimo dodatna sredstva, što smo i učinili. Obezbedili smo dodatnih 300 miliona dinara i sva sredstva su do kraja 2018. godine potrošena.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Ovaj program, za koji smo opredelili najviše sredstava, pokazao se kao jedan jako dobar mehanizam, koji omogućava privrednicima da na jedan izuzetno povoljan način dođu do najšireg spektra opreme, koja im treba za njihovu proizvodnju i širenje delatnosti. Mislim da će i u ovoj godini ovaj program dati pun efekat i rezultate.

Druga dva programa sprovodimo preko Fonda za razvoj. Fond to radi u ime i za korist Ministarstva privrede. Naime, 20 odsto su bespovratna sredstva, sve ostalo je povoljan kredit Fonda za razvoj.

Ono što je i ovde jako važno, jeste da smo uspeli da napravimo takav program Fonda, da uslovi nikada uslovi nisu bili povoljniji. Mi smo za ta sredstva opredelili kamatnu stopu od 1 odsto, obezbeđenje kroz bankarsku garanciju, kamata je 2 odsto na obezbeđenje kroz druge vidove kolaterala, odnosno sredstava obezbeđenja.

Učinili smo jako dostupnim ova sredstva, jer smo i administrativne procedure za apliciranje toliko pojednostavili da u principu potencijalni korisnici treba da prilože biznis plan i jednu izjavu, u kojoj će kroz materijalnu i krivičnu odgovornost da garantuju da nisu osuđeni i da se protiv njih ne vode sudski postupci.

Sve ono što su morali da kroz različitih državnih institucija morali da skupljaju, sad će se zameniti jednim papirom. Bilanse će Fond da povlači sa sajta APR-a, tako da su privrednici maksimalno, u tom kontekstu, relaksirani.

Za ova dva programa, start-apa i razvojni, opredeljeno 700 miliona dinara, 200 za start-ap, a 500 miliona dinara za razvojni program. Mislim da će i ova sredstva, kao i u prethodnoj godini da se potroše.

Ukoliko do kraja godine potrošimo sav novac i ukaže se potreba za dodatnim sredstvima, pokušaćemo i to da uradimo i koliko god bude potrebno privredi, gledaćemo da izađemo u susret.

Ovo je značajno, jer preko milion ljudi u Srbiji radi u ovom sektoru i preko 99 odsto srpskih privrednih društava koncentrisano je u ovom sektoru. On se i kroz vreme pokazao kao najvitalniji i jako nam je značajno da ga razvijamo, da bude čvršći i žilaviji, nego što je do sada bio.

Kada je sektor malih i srednjih preduzeća razvije, onda su rizici po privredu i ekonomiju jedne zemlje ili diverzifikovani ili smanjeni. Zato nam je jako važno da ga razvijamo i budemo u korak sa svetom, koji je razvijen.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Na primer, ja hoću da pokrenem biznis. Šta biste mi preporučili, čime da se bavim?

- Zavisi šta su vam afiniteti. Nezahvalno je bilo koga savetovati šta da radi. Mi smo tu da delimo ideje šta ljudi treba da rade.

Ali, onog trenutka, kada kao ozbiljan i odgovoran čovek ili privrednik aktuelni ili budući, vidite da zbog određenih okolnosti nečim treba da se bavite ili u neki posao treba da uđete ili imate razlog da širite svoj posao ili proces proizvodnje ili da zanovite svoju tehnologiju, onda smo mi tu da pomognemo. Da stavimo na raspologanje instrumente, koji će vam olakšati da realizujete svoju ambiciju.

Najširi spektar proizvodnje može da se finansira sa ovim sredstvima. Ljudima treba malo kreativnosti, malo hrabrosti, mi smo tu, kao država, da pomognemo što jeste u suštini funkcija i uloga države u ovom kontekstu.

  • Kao što se malopre rekli, sektor malih i srednjih preduzeća je najvitalniji segment privrede, zaposleno je oko milion ljudi u njemu. Kakve efekte očekujete od ovog programa? Koliko građana bi, prema vašim procenama, moglo biti zaposleno, upravo kroz pomenuta sredstva koje daje države?

- U prethodnoj 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, broj zaposlenih u ovom sektoru je porastao za 55 hiljada. To je respektivno.

Kada govorimo o paralelama između 2017. i 2018. godine, interesantan podatak, vezano za novoosnovana preduzeća, jeste da smo uspeli da indeks, popnemo na 2,2. To znači, na recimo 10 ugašenih preduzeća, otvoreno je novih 22.

U prvom kvartalu 2019. godine u ovom sektoru broj novoosnovanih privrednih društava, odnosno indeks, koji na ovo ukazuje je 3,3. Na 10 ugašenih, imamo 33 novoosnovana privredna društva.

To možda na konkretan način ilustruje kakva je poslovna klima u Srbiji - da je Srbija prepoznata kao atraktivna poslovna destinicija i koliko su ekonomske, pravne i političke prilike u zemlji zdrave i stabilne.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Da li će nerazvijene opštine imati prednost pri dodeli sredstava?

- Kada govorimo o ova tri programa, po prvi put smo uveli jedan novi instrument. Mi smo programima predvideli da 10 odsto bespovratnih sredstava više dobijaju privrednici, koji svoj posao šire ili započinju koji su u četvrtoj grupi po stepenu razvijenosti, odnosno devastirane opštine.

To znači, da u opštinama koje pripadaju prvoj, drugoj i trećoj grupi po stepenu razvijenosti dobijate 20 procenata bespovratnih sredstava, a u nerazvijenim opštinama ćete imati 30, dok kada govorimo o start-apu, tamo gde dobijate 30 odsto bespovratnih sredstava, u nerazvijenim opštinama dobićete 40 odsto bespovratnih sredstava.

Kada počinjete biznis u nekoj opštini poput Trgovištva, Opova, Sečnja ili Žitišta, na vaša uložena sredstva dobijate 40 odsto bespovratnih sredstava. Priznaćete da to nije malo, da je to jedna ozbiljna i zdrava stimulativna mera.

  • Kada pominjemo ko ima prednost pri dodela sredstava, gotovo večita je polemika o nejednakosti domaćih i stranih investitora oko subvencija. Da li su ove kritike opravdane?

- Nikada nije bilo osnova i razloga da se, analizarujući zakone, nešto tako zaključi. U zakonu nikada nije postojala reč ili član, koji je privilegovao strane ili domaće investitore. Mi smo tokom 2014. i 2015. godine, menjajući Zakon o ulaganjima, kao i podzakonske akte, na jedan još precizniji način, pokušali da odagnamo svaku sumnju i vrlo jasno zakonski odredbama predvideli da su podsticaji namenjeni domaćim i stranim investitorima.

Ovde je problem, što domaće kompanije, u godinama iza nas, nisu imale dovoljno bonitet i potencijal da povlače sredstva, koja su namenjena za podsticaje, a možda nisu imale ni poslovne i korporativne kulture za tako nešto.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Srpske kompanije su, poslednjih pet, šest ili sedam godina, apsolutno prihvatile dosta toga što moderni poslovni svet ima u svojoj praksi. Podsetiću vas, da su te strane investicije, koje su prethodnih godina podržane, omogućile da kroz uspostavaljanje visokih standarda u postupku proizvodnje i srpske kompanije, postanu potentne da prate ozbiljne svetske proizvođače.

U međuvremenu, država je razvila i različite mehanizme kroz koje je pomagala potencijalno zainteresovanim privrednicima u Srbiji, da steknu status adekvatnog dobavljača, koji može da ima sertifikat, standard, licencu, koji može da obezbede adekavatno osiguranje, da bi bio kooperant nekoj ozbiljnoj kompaniji.

Sve je to poslovnu kulturu, manire i bonitete naših kompanija kroz vreme podiglo. Prošle godine smo potpisali 24 ugovora sa investitorima, koje podržavamo kroz koncept subvencija - od toga 13 su domaće kompanije, a 11 strane.

To je rezultat na koji treba da budemo ponosni. Činjenica je i da su strani investitori, koji su dolazili, kompanije sa mnogo većim poslovnim kapacitetima, ambicijama i gabaritima. Imate, recimo, jedan "Leoni", koji zaposli 3.000 ljudi na jednoj lokaciji.

Srpske kompanije nemaju još uvek takav potencijal, ali ono što je za nas jako važno, to su kompanije u sektoru malih i srednjih preduzeća, sa do 100-200 zaposlenih. I strani i domaći investitori imaju šansu da povuku sredstva. Sve je više onih u Srbiji, koji su u svakom smislu potentni da to urade i mi ih pozivamo da apliciraju za sredstva.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Pored pomenutog često je na meti kritika visina plata. I u Svetskoj banci kažu da je u Srbiji porastao broj zaposlenih, ali da su plate daleko od evropskoj proseka.

- Povećana je zaposlenost, ali su drastično i plate povećane. Podsetiću vas, da je 2011. i 2012. godine prosečna plata bila 330 evra. Danas je prosečna plata 465 evra. Ako izračunate, to je 130 evra više, odnosno za 30 odsto više nego što je bila u trenutku, kada smo dobili priliku da upravljamo javnim finansijama, odnosno da uređujemo ekonomsku politiku ove države.

Na to jesmo zaista posebno. Ali, ako budemo realni, i upitamo se da li je to dovoljno - zaista nije. Voleo bih da u Srbiji prosečna plata bude hiljadu ili dve hiljade evra, ali nam za to treba mnogo rada, energije i određeni period vremena da to dostignemo.

Ukoliko budemo posvećeni tom poslu, i ukoliko budemo odgovorno radili na svemu onome, što je preduslov za jedan takav nivo prosečne zarade, toliko ćemo brže te cifre i da dostignemo. Verujem da ćemo u ovoj godini preći 500 evra, kada govorimo o prosečnoj zaradi. Najavljivalo se još od početka ove godine, usvajanjem budžeta, projektovana su sredstva za povećanje plata i penzija.

Veoma je važno, što danas povećanje plata prati pre svega povećanje i ekonomsko kretanje u realnom sektoru. Srbija je davno, još 2012. i 2013. godine, napustila praksu da se zadužuje da bi politički povećavala plate i penzije u predvečerje izbora. Kroz finansijsku i fiskalnu konsolidaciju i privredni rast, stvorili smo preduslove da iz realnih uslova finansiramo povećanje plata u javnom sektoru, a to je pre svega obezbeđeno kroz rast i zapošljavanje u realnom sektoru.

Činjenica je i da smo sa 26 ili 27 odsto nezaposlenih sišli na 12 procenata. To je takođe dosta iznad evropskog proseka, ali nije bilo lako i jednostavno, da u ovom periodu iza nas, prepolovite, odnosno više od pola smanjite stopu nezaposlenosti.

To su omogućili kapitalno radno-intezivni projekti, gde smo kroz dolazak velikih investitora, sa 2, 3 ili 4 hiljade novootvorenih radnih mesta, uspeli da pokrenemo Srbiju u ovom smislu. S druge strane, i ovaj indeks, koji sam pomenuo, novootvorenih malih i srednjih preduzeća, investiranje u razvoj, pokretanje velikih kapitalnih infrastrukturnih projekata stanogradnje, sve je to dalo doprinos da stopa nezaposlenosti pada.

To sve šalje poruku u svet, da Srbija razume trendove, koji su dešavaju oko nas, da je spremna da ih prihvati, prati i da će u tim tokovima četvrte industrijske revolucije naći svoje mesto u danima koji su pred nama.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Međutim, tu stoji još jedan nezavršen posao. Da li će 20 godina od početka privatizacije konačno biti okončan ovaj proces? U tom smislu, kakva sudbina čeka Simpo, Jumko, MSK, Petrohemiju?

- Sve kompanije koje ste pomenuli definitivno će svoju sudbinu morati da reše u procesu privatizacije. Pričalo se se dosta o tome i mislim da smo kao Ministarstvo privrede, a pre svega kao Vlada Srbije i cela država, jako ponosni na činjenicu da smo jedan portfelj 560 preduzeća sveli na svega 80.

I to 80 preduzeća, koja ne mogu više da utiču na fiskalnu poziciju, odnosno fisklna kretanja u Srbiji. Više ne koštaju državu, čak i dalje u državnom ili većinskom državnom vlasništvu, ipak imaju pozitivna poslovna poslovanja, odnosno stvaraju određene prihode, koje vraćaju u budžet.

Do 2012. ili 2013. godine, vi ste potpuno u pravu, taj sektor je bio jako zapušten. Taj sektor su prethodnici koristili za ozbiljne političke i socijalne zloupotrebe i manipulacije, a danas nam drže političke lekcije i predavanja po protestima i medijima, kako bi oni sredili državu ili doveli u red, i ne valja im nešto danas.

Imali ste situacije, recimo, u jednoj kompaniji sa 2 ili 3 hiljade zaposlenih poput "Prve petoletke" u Trsteniku, da radili ili ne radili, da na mesečnom nivou dobiji iz državnog budžeta 50 ili 60 miliona dinara da podele plate. To je bio jedan jako ozbiljan mehanizam za zloupotrebe. Sa sudbinom života se igrate, sa socijalnim statusom ljudi se igrate, kako bi sa istima manipulisali u političke svrhe.

Onda im taj, koji im da političku subvenciju, ode i kaže "sada ćete da glasate za mene". To je bila maltene javna tajna. Trebalo je dosta političke hrabrosti da se stavi tačka na sve to. Trebalo je dosta hrabrosti otići pred hiljadu ili dve ljudi i reći "vaš izlaz je privatizacija ili vaš izlaz je stečaj".

To je jedan period od 4-5 godina, koji smo zaista teško prošli sa svim tim ljudima i napravili određene rezultate. Vi, danas u "Petoletki", koju smo obišli sa predsednikom, imate negde oko 1.500 i više zaposlenih na nivou grupe koja je u stečaju. Ta ista "Petoletka", koja je 5 miliona evra na godišnjem nivou koštala budžet, danas toliko novca kroz poreske obaveze uplaćuje državi.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Na taj novac, koji je uzimala iz državne kase, generisala dugove, obaveze i gubitke kompanijama sa kojima je sarađivala. Nisu plaćali struju, vodu, poreze... Uz sve to, što su dobijali sredstva iz budžeta Republike Srbije.

Danas to nije moguće da rade. Servisiraju sve sovje obaveze i sve svoje obaveze plaćaju državi i sve svoje obaveze izmiruju prema radnicima. Uspeli su za 2-3 godine, kako smo ušli u ovaj postupak, naprave dobru sliku od kompanije i dobre bonitete i tako ih finasijske institucije ocenjuju.

Ovo sam naveo kao primer, da pre svega skrenem pažnju, da je privatizacija imala pun svoj smisao. Zamislite  samo taj portfelj od 500-600 preduzeća i da smo u proces privatizacije ušli hrabro 2000. godine. Tada, kada su ovi, što nas danas truju, i Đilas i Jeremić i cela ekipa, obećali da će da sprovedu postupak privatizacije i investicije. Zamislite, da smo tu imovinu u funkciju dobrih poslovnih prilika, dobrog poslovanja, stavili tada.

Ne. Sačekali su da prođe 15 godina, ostavili nam krš u tehnološkom smislu u nasleđe. Danas nam dele lekcije, da li nešto uspešno radimo kroz postupak privatizacije ili ne. Mislim da možemo da budemo jako ponosni na sve što smo uradili. Mislim da smo najveće izazove, kada govorimo o privataziji, uspeli da rešimo. Naravno, nije to bilo jednostavno i nije to zasluga jedne institucije ili Vlade. Svi su tu bili uključeni, predsednik Republike i Vlada Srbije i mnogo drugih pojedinaca, koji su u svemu tome učestvovali.

Jako je važno da smo najveći izazov iz ovog portfelja rešili - govorim o Železari, RTB Boru, PKB-u. Sada smo rešili i Ikarbus, rešavamo i Luku, Valjevsku pivaru. Rešićemo i Kablove u Jagodini. Mnogo toga je rešeno. To sada postaju firme, koje će biti u funkciji ostvarivanja prihoda za budžet Srbije i više neće državu da koštaju.

Nije jednostavno prodati nešto, što je tehnološki zastarelo i nefunkcionalno. Nije jednostavno ubediti nekoga da je kompanija iz 80-tih ili 90-tih godina prošlog veka, neke i starije, danas potentna da na tržištu bude produktivna i konkurentna. Trudili smo se, da uz podršku i razumeva države, potrebe i ambicije investitora ukrstimo sa našim potrebama i budemo socijalno odgovorni kada govorimo o bivšim i budućim radnicima.

Simpo i Jumko su kompanije koje su UPPR. Čeka se pravosnažnost UPPR-ova i za jednu i za drugu. Što se tiče Petrohemije, ona je takođe u UPPR. MSK nije, ali i jedna i druga kompanija iz petrohemijskog kompleksa posluju pozitivno. Tekuća poslovanja su im korektna, tako da postoji sigurnost, kada govorimo o privatizacijama ove dve firme, tu smo relaksirani, jer su rezultati takvi kakvi jesu. Naravno, ideja i ambicija nam je da ovaj postupak i u ovim kompanijama okončamo.

Jumko će možda kroz vreme dobiti drugačiji status, s obzirom na to da dosta toga radi za namensku industriju, ali ove ostale kompanije, koje ste pomenuli, apsolutno će po komercijalnim principima biti na neki način ponuđene potencijalnim investitorima da ih privatizuju.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Prošle nedelje su Kinezi započeli sa procesom preuzimanja Ikarbusa. To nije jedina investicija iz ove države. Međutim, u poslednje vreme, na ulaganja sa Istoka se ne gleda baš blagonaklono u EU, da li ćemo trpeti posledice zbog toga?

- Nisu oni rezervisani prema kineskim investicajama, naročito kada se realizuju u njihovim zemljama. Ovde je problem što dolaze u Srbiju, a ne kod njih. Danas kada prođete kroz sve te zemlje EU, ne znam gde možete da zagrebete, a da ne nađete prisustvo kineskog kapitala.

Kina je postala druga ekonomija sveta, verovatno će kroz vreme postati i prva, sve su šanse da tako nešto bude. Ono što je za nas jako važno, jesu da su Srbiju prepoznali kao prijatelja, kao strateškog partnera u ovom delu Evrope, u realizaciji njihovog tog novog projekta "Pojas i put". Za nas je to velika sreća i prilika da svakako privučemo kineski kapital.

Često su njihovi standardi, recimo u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, viši nego što su standardi u EU. Kinezi su danas postali gospodari tih novih tehnologija. Od Kinezima možemo dosta toga da naučimo. Od Kineza možemo dosta toga dobrog da dobijemo. Verujem da će se taj trend saradnje nastaviti, pre svega dobre političke saradnje, kvalitetnih i zdravih odnosa predsednika dve države, Vučića i Sija, a onda i saradnje privreda i naroda.

Verujem da će doći još neke kompanije, ne samo u Železaru, Bor, Ikarbus, Linglong. Podsetiću vas da najozbiljnije razgovaramo i radimo na realizaciji industrijskog parka u Smederevu. Kada postavimo dobre odnose i konture tog projekta, mislim da će to biti najozbiljniji projekat u ovom delu Evrope. Različite industrije tu treba da dođu, a nije jednostavno doći do nekih rešenja, odnosno postaviti konture.

Radimo zajedno sa kineskim partnerima. Početkom aprila će jedna delegacija, tim povodom, doći kod nas. Mislim da ćemo nešto opipljivo imati već ove godine, kada govorimo o Industrijskom parku u Smederevu, ali je potrebno da budemo strpljivi. Mora pažljivo da se radi. Verujem da ćemo zaista imati čime da se pohvalimo, kada govorimo o saradnji sa Kinezima.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Čovek ste koji je stalno na terenu. Vidljivo je Vaše prisustvo i u kampanji “Budućnost Srbije”. Šta kažu građani, šta ih muči?

- Ljudi imaju različite probleme i muke i pokušavaju da na različite načine iste reše. Predsednik Aleksandar Vučić je zato i rešio da krenemo kroz Srbiju, pre svega on, a onda i mi, kao njegovi saradnici u različitim oblastima, i da pomognemo koliko je moguće.

Tamo gde su privredna i ekonomska pitanja, mi kao predstavnici Ministarstva privrede, zajedno smo sa predsednikom i pokušavamo da pomognemo. Različiti su problemi, različita su pitanja, u zavisnosti od toga su i različiti pristupi u rešavanju istih. Ali, zaista se trudimo, koliko je moguće, da građanima izađemo u susret.

Neke ambicije i očekivanja nisu baš u skladu sa realnim i zakonskim mogućnostima. Treba da imate dosta energije i strpljenja da to nekad kažete ljudima i da oni to tako prihvate. Važno je da ljudi osete, da tu ne postoji otuđenje, da niste neko ko je zaboravio na građane, ko je zaboravio na običan život i svakodnevicu. Trudite se da budete deo naroda, koji vam je dao mandat da sedite tamo gde sedite.

Mislim da je kampanja apsolutno pokazala koliko građani imaju poverenja u predsednika Republike, Vladu Srbije. Naša dužnost i obaveza su da se odužimo i vratimo to poverenje, tako što ćemo sa ljudima da razgovoramo, tako što ćemo pokušavati da rešavamo probleme. Ne samo individualne, nego da slušajući ljudi pokušavamo da prepoznamo gde su slabosti u sistemu. Šta je to, što kroz podzakonske akte možemo da rešimo, šta je to što kroz izmene i dopune zakona možemo da rešimo, kako biste rešili jedan ili dva, a onda 100 ili 200 problema koji su slične ili iste prirode u celoj državi.

Mislim da je to posao predsednika i svih nas, koji sedimo i jesmo deo Vlade Republike Srbije. Ja, kao neko, ko je deo te ekipe, zaista sam prijatno iznenađen koliko ljudi je spremno samo da se pozdravi sa predsednikom, koliko ljudi veruje predsedniku i politici koju vodi i koliko ljudi je spremno da bude uz njega i da mu daje podršku.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Kada govorimo o slabostima sistema, stalno ste na terenu i vidite šta se dešava. U poslednje vreme ima posebno primedbi na ponašanje pojedinih funkcionera SNS na lokalu, u prvom redu Milutina Jeličića Jutke i Dragoljuba Simonovića. Kako Vi vidite tu situaciju?

- Mi smo jedina stranka u Republici Srbiji, koja je odgovornost u tom smislu pokazala i to niko ne može da nam ospori. Kada govorite o ova dva konkretna slučaja, tu su pokrenuti određeni postupci pred relevantnim državnim institucijama.

Kada su ti postupci pokrenuti, obojica članova SNS, i Jeličić i Simonović su učinili ono što, pretpostavljam, da bi svako ko je odgovoran i učinio - podneli su ostavke na funkcije na kojima su bili do tada. Očekuje se sada neki epilog u tim postupcima, koji se protiv istih vode.

Kada se okonča i kada se stavi tačka na jedan i drugi postupak, onda će se i stranka kroz svoje organe odrediti prema tim ljudima. To su dva slučaja. Izolovani su ti slučajevi, prepoznati su, reagovali su svi u sistemu.

Ono što je možda značajnije pitanje, kada govorimo o funkcionerima SNS-a na lokalnom nivou, jeste da vi nemate elemente krivičnog dela, prekršaja u njihovom funkcionisanju ili delu. Ali, imate činjenicu da nema dovoljno energije, kapaciteta, da prate politiku koju je kao predsednik Vlade definisao Aleksandar Vučić, koju kao predsednica Vlade sada nastavlja da sprovodi Ana Brnabić i koju sada vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNS.

Tu postoji jedan odijum, tu postoji jedna razlika što ljudi nemaju možda dovoljno znanja i kapaciteta da slede zvaničnu državnu politiku i da politiku Vlade Srbije u tom ekonomskom i svakom drugu smislu prenesu i spuste na lokalni nivo.

Tu se možda određeni jaz i razlika prave, i percepcija lokalne vlasti u određenim sredinama nije onakva kakva je percepcija Vlade i predsednika Srbije. To je ono što treba da bude stranačko pitanje. To je ono čime stranka treba da se bavi, da prepoznaje kvalitetne ljude, da ih animira da budu deo stranačkog aparata, da prepoznaju da svoje kvalitete i kapacitete anagažuju kroz rad stranačkih organa na lokalnom nivou. Time će rezultati na lokalnom nivou biti bolji.

Ne postoji država, koja nema ovakvih ili sličnih problema. Za nas je jako važno da smo svesni da postoji. Podsetiću vas da smo, na nivou stranke, imali razrešenja određenih lokalnih funkcionera, predsednika opštinskih odbora, većnika i direktora na lokalnom nivou.

Mislim da smo kao stranka u Srbiji, tu praksu uspostavili prvi i pokazali da smo spremni da to uradimo. To je u demokratskom i političkom smislu jedan kvalitet više u Srbiji, pored svih koje je SNS donela. Verovatno još dosta treba da radimo sami na sebi, ali kažem, ovo je veći problem nego ova dva izolovana slučaja koja ste pomenuli.

Oni će dobiti i sudski i institucionalni epilog. Ali, ono što je kod nas jako bitno, da kroz usavršavanje i funkcionisanje stranke i pojedinaca u stranci, isporučimo bolji kvalitet ljudi, koji će preuzimati odgovornost na lokalnom nivou.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Kada govorimo o tom lokalnom nivou, u poslednje vreme imamo proteste širom Srbije. Da li u tom smislu, dolazimo do opravdanosti nezadovoljstva građana radom nekih lokalnih samouprava, i kako generalno komentarišete te proteste koji se održavaju protekla tri meseca u Srbiji?

- Kada govorimo o protestima, verovatno da deo ljudi koji se po opštinama i pojavi iz ovog ili onog razloga, mogu da budu nezadovoljni lokalnim samoupravama ili funkcionisanjem tih opštinskih organa vlasti.

Nekada su ti zahtevi iracionalni. Nekada ljudi pošto ne mogu da ostvare svoje ambicije ili želje budu ljuti i drugi su im krivi.

Kada kažete širom Srbije, to može grubo da zvuči. Vi imate protest u Vranju, na kome se skupi stotinak ljudi. I šta to znači? Mi ćemo kao stranka, i kao odgovorna vlast u Vranju, na ulicu da izvedemo 10 hiljada ljudi, koliko smo ih doveli kada je predsednik Republike Srbije posetio grad u kampanji "Budućnost Srbije".

To je važna stvar kada su protesti u pitanju, što mi moramo da počnemo govorimo o realnim brojkama, ko su ljudi koji dolaze. Nije sporno što protestuju. Oni nas uče, i nas teraju da se preispitujemo da li grešimo u ovoj opštini ili onoj opštini, u ovom ministarstvu ili onom ministarstvu.

Građane treba slušati i pokušati da kroz rešavanje sistemskih problema, stvorimo uslove da je sve manje nezadovoljnih u celoj zemlji.

Ali, mi ovde imamo problem sa kredibilitetom sa ljudima koji hoće da stanu ispred tih građana. Najgori mogući i lopovi i kriminalci danas u državi prodaju pamet kako i šta treba da radite. Danas o demokratiji, o pravima i slobodama priča fašista Boško Obradović, koji smatra da je potpuno regularno i legitimno razvaliti vrata Javnog medijskog servisa i uleteti tamo sa motornom testerom.

To su ljudi zloupotrebljavaju proteste. I možda po neko opravdano nezadovoljstvo građana u Srbiji. Imate ljude, poput Đilasa i Jeremića, koji su u vreme svoje vlasti 500 miliona evra narodnih para prelili na svoje račune. Đilas na račun svoje firme, odnosno Jeremić koji dobija donacije od ljudi koji su u zatvoru ili se protiv njih vode krivični procesi u svetu.

Oni, sa takvom "reputacijom", stoje ispred građana i zloupotrebljavaju ih, koji su u većoj ili manjoj meri izašli da pokažu da se ne slažu sa nečim. Ne slažu se sa politikom Vlade Srbije, ovom ili onom odlukom, nisu zadovoljni iz bilo kog razloga.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

Nije problem da se protestuje bilo gde, na zakonski predviđen način, u jednom demokratskom maniru, onako kako celi svet to razume, da je demokratski izražavanje nekog nezadovoljstva. Ali ne i fašistička, kriminalna i lopovska politika, koja nas je za 15 godina njihove vlasti dovela tamo gde smo bili. Svi znamo sa čim smo se susreli - država pred kolapsom, hiljade zatvorenih fabrika, 400 hiljade ljudi je otpušteno u njihovo vreme, deficit u budžetu, dugovi... Ljudi, pa danas pred građane koji protestuje, staju oni u čije je vreme granica napravljena na Jarinju i Brnjaku.

Oni vas danas kvalifikuju, da vam politka u vezi Kosova i Metohije nije dobra, oni koji su pobegli kao poslednji u Rumuniju, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Kada se desio pogrom, šta su tada radili? Što tada nisu podizali motorne testere?

I tad su izvodili policiju na ulice i tad su tukli demonstrante koji su pobunili otvoreno protiv politike prema Kosovu i Metohiji i urušavanja suverentiteta Republike Srbije, pa su čoveka i ubili - Ranka Panića na beogradskim ulicama. Tada su prebili predsednika SNS Aleksandra Vučića. Postoje i snimci. Ceo svet je to video.

Ti isti nam danas drže lekcije o demokratiji. Za svaku muku i svako nezadovoljstvo građana možemo da imamo razumevanje. Treba možda i sebe da korigujemo, ali za ove hohštaplere, za one koji su državu uništili i upropastili, da nam oni drže lekcije i pojavljuju kao zaštitnici narodne muke i narodnih prava, to niko zdravog razuma i pameti u Srbiji ne bi prihvatio.

I predsednik SNS Aleksandar Vučić je posle Predsedništva rekao da sa fašistima nećemo da razgovaramo, sa lopovima i kriminalicima nećemo da razgovoramo, ali smo spremni da saslušamo građane i da probamo da rešimo probleme, koje pokušavaju da iznesu pred nas.

Dragan Stevanović u studiju Telegraf TV-a - Foto: Milena Đorđević

  • Na kraju, kakav je Vaš stav prema raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora?

- Predsednik je rekao, mi smo po tom pitanju jednoglasni. Ali, svakako, predsednik kao neko ko je najodgovorniji, i za politiku ove države i vidi više i dalje od nas, smatrao je da treba još neko vreme da bi mogao da obavi još neke razgovore i napravi procene.

Predsednik Republike se tu rukovodi pre svega državnim interesima, a ne stranačkim. Mi imamo neka otvorena pitanja, koju Srbiju tište, koju bi Srbija do sada rešila, pretpostavljam zbog svog racionalnog i odgovornog pristupa. Ali su okruženja i atmosfera u međunarodnoj zajednici nisu na strani jednog, zdravog, racionalnog i pametnog pristupa rešenja pitanja Kosova i Metohija.

Nažalost, kao taoci jednog nerazumevanja u delu međunardne zajednice, možda nam je to limitirajući faktor da hrabrije krenemo u izbore i da se proverimo na njima. Da li građani hoće fašizam i kriminal, ili građani hoće jednu politika i do sada bila u Srbiji - politiku posvećenosti, odgovornosti, rada i racionalnog pristupa u rukovođenju državom.

Da se prosto proverimo, jer ne postoji bolji način da vidite da li imate legitimitet. Da li je legitimitet onih koji vas osporavaju adekvatan, da li vas građani hoće ili hoće njih.

Predsednik je tražio to od nas. Svakako podržali smo njegov predlog. Narednih dana i nedelja, mislim da će se desiti svi neophodni razgovori, razmišljanja, konsultacije i procene i nakon toga, kao što je sam rekao, ukoliko budemo doneli odluku u junu bi se mogli naći na biračkim mestima.

Kako god, za mene je jako važno i za svakog u SNS da damo šansu građanima prosto provere svačiji legitimitet. Ponoviću, da im damo šansu da izaberu - da li su da Srbiju vraćaju u neka nesrećna vremena, kada smo ekonomski posrtali, kada smo otpuštali ljude, zatvarali fabrike ili ćemo nastaviti korakom napred, da se oporavljamo finansijski, da rešavamo probleme, da otvaramo nove fabrike, da budemo u svetu priznati, da nas uvažavaju, da nastavimo da Srbiju u svetu pozicioniramo na mestu koje verujemo da zaslužuje.

M.Ivas (marko.ivas@telegraf.rs)

Tagovi: Dragan Stevanović, državni sekretar, Mala i srednja preduzeća, Ministarstvo privrede, MSP, Privatizacija, SNS, Srpska napredna stranka

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (7)
Poređaj komentare:
  • G
    Goran

    A koliki je procenat za dobijanje sredstava i ko treba da se podmaze?

  • I
    Ivica

    Bio je konobar sada bog

  • L
    Lola

    Dragi mladi preduzetnici...ne nasedajte. I da vam daju taj novac za godinu dana ce vam ga uzeti nazad kroz razne izmisljene takse, poreze, porescice...i ostalo. A onda ce njihovi inspektori doci po svoje...pa da li kroz kazne ili mito i oni ce uzeti svoj deo kolača. Znači ne nasedajte. Ako imate SVOJ novac otvorite firme....ovi su mafijaši...necete se izvuci iz njihovih kandzi. Iz lošeg sopstvenog iskustva.

Za nastavak dijaloga Beograda i Prištine dobro poznat uslov: Sastanak Vučića i norveške ministarke

Nemačka će nastaviti da podržava Prištinu: Poslanici iz Berlina kod Haradinaja na sastanku (FOTO)

Otkazivanje samita je bilo izvesno zbog prištinskih taksi, Dačić poručio: To je Tačijev poraz

SNS: Jovanović je priveden jer se nije odazivao na poziv za saslušanje

Šta je Srbija dobila od procesa evro-integracija: Autorski tekst Jadranke Joksimović za Telegraf.rs

Objavljeno Dodikovo pismo Tačiju, iz Banja Luke poručuju: Drugi put će biti uhapšen

Ako se sporazum ne zaključi ove godine ulazimo u opasnu zonu: Tači o dijalogu Beograda i Prištine

Šta se desilo na tehničkom sastanku Beograda i Prištine u Berlinu: Đurić otkrio detalje

Ko god da je proveo vreme na Kosovu, odande se vratio se kao zakleti Srbin: Vulin o izjavama Nemaca

Tužilaštvo: Jovanović bio priveden zbog neodazivanja na pozive

Amerikanci skrivali zločine Albanaca: Svedočenje prvog međunarodnog sudije na Kosovu i Metohiji

Status kvo smeta i Beogradu i Prištini: Norveška poruka regionu

Narodna stranka saopštila da je priveden Nikola Jovanović

Potpisan Memorandum o razumevanju dva parlamenta: Gojković u zvaničnoj poseti Egiptu (FOTO)

SAD neće voditi proces između Beograda i Prištine: Skat poručio da je to posao za Evropsku uniju

Jeremić kaže da je Srbiji potreban plan za budućnost, Đurić odgovara: On želi da oguli narod

Vučić poručio: Uvešćemo kontramere Prištini ako budemo primorani (FOTO)

"Makron nije želeo da ih Haradinaj ponizi kao u Berlinu": Dačić o otkazivanju samita u Parizu

"Nije pitanje da li priznati Kosovo nego u kojim granicama": Čanak o rešenju situacije na KiM

Oštra provokacija iz Prištine: Ljimaj optužio Srbiju za opstrukciju dijaloga

Rusija će pomoći u svemu što Srbija zatraži: Čepurin na kraju sedmogodišnjeg mandata

Leti perje među Albancima, Tači krivi institucije u Prištini zbog otkazivanja samita u Parizu

U Beogradu održan protest "1 od 5 miliona"

Poslanik Bundestaga "udario" na albanske lidere: Mnogi zločinci OVK danas sede u Vladi u Prištini

"Istorija se ponavlja dva puta, kao tragedija, pa kao farsa": Čepurin o ponašanju Crnogoraca

"Ako nas Beograd ne prizna, takse ostaju zauvek": Nikad jača Haradinajeva provokacija

Neka SAD objasne kada je Srbija nekog provocirala? Đurić o izjavi iz Stejt departmenta

Beogradu i Prištini stigla poruka iz SAD: Stejt department se oglasio posle otkazivanja samita

Priština zna da Srbija želi napredak i to zloupotrebljava: Vučić o odlaganju samita u Parizu

Dodik napustio ložu za vreme defilea sportista tzv. Kosova

Vučić i Medvedev o Kosovu: Rusija će i dalje podržavati očuvanje celovitosti Srbije

Brnabić: Srbija može biti jedan od lidera u borbi protiv pranja novca i terorizma

Haradinaj "udario" na Beograd: Optužio Srbe da izazivaju humanitarnu katastrofu na severu Kosova

Ne reagujem na izjave pojedinca, verujem u institucije: Brnabić o Zlatiboru Lončaru

Nadam se da Crna Gora neće ugrožavati imovinu SPC, Brnabić poručila: Srbiji u interesu miran region

Beogradu i Prištini iz Brisela poslata jasna poruka: Hitno nastavite dijalog

Bogoljub Karić objasnio kako se zastava tzv. Kosova našla ispred njegovog tržnog centra u Minsku

"Nećemo zaboraviti šta je Lukašenko učinio tokom NATO bombardovanja": Vučić u Belorusiji (VIDEO)

Telegraf saznaje! Vučić bio u pravu, sad je zvanično: Nema sastanka u Parizu

"Posle Ðurića u Berlinu izvesno je da Pariza neće biti": O čemu se razgovaralo iza zatvorenih vrata?

Merkelova i Makron u diplomatskoj ofanzivi: Nikad jači pritisak na Prištinu da ukine takse

Vučić i Medvedev se sastaju u Minsku: Predsednik Srbije u dvodnevnoj poseti Belorusiji

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima