Ukida se kvorum za referendum, rok za potpise za inicijativu se pomera sa 7 na 90 dana

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Novi Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi o kome traje javna rasprava, donosi nekoliko novina za građane, a najvažnije je to što za uspeh referenduma u Srbiji više neće biti potrebna izlaznost veća od 50 odsto upisanih birača, već će se usvajati odluka većine izašlih glasača, a ukida se i rok koji primenjujemo možda jedini na svetu - prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu produžava sa sedam na 90 dana.

Pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave Saša Mogić rekao je za Telegraf.rs da postupak javne rasprave traje do 22. novembra.

- Održana su tri okrugla stola u tri grada Srbije, a nacrt je Ministarstvo pripremalo sa drugim resornim ministarstvima kroz radnu grupu. Suštinski, radi se o tome da se ovi važni demokratski mehanizmi kroz ovaj zakon unaprede na načine da građani zaista počnu da koriste mehanizme koji su njima na raspolaganju - kaže nam Mogić.

Tri referenduma do sada

Na pitanje koliko je važno da se konačno građani uključe u javnu vlast kaže:

- To je ključno. Za sve nivoe vlasti da s jedne strane, građani iskažu svoja interesovanja i zahteve da se pitaju,a s druge, da politika sasluša šta su to interesi građana kako bi i oni mogli svoje politike da usaglase. Ukoliko pogledamo naš ustav, već u Članu 2. je naglašeno da suverenitet potiče od građana, putem referenduma, inicijative i tek pod tri, izabranih predstavnika. A ove prve dve jako retko koristimo - dodaje on.

Navodi da smo mi imali tri referenduma u istoriji a da su narodne inicijative gotovo sve bile neuspešne.

- Možda jedino poslednja koja je realizovna kroz promene krivičnog zakonika a to je ona Fondacije Tijana Jurić, i to uslovno jer je fondacija predložila izmene u mnogo manjem obimu. Sve to želimo da promenimo i da građani Srbije te mehanizme počnu da koriste mnogo bolje - kaže on.

Jedan od glavnih problema važećeg zakona je neusaglašenost sa Ustavom - tzv. kvorum za referendum, odnosno, odredba po kojoj uspeh referenduma predviđa izlaznost više od polovine upisanih birača.

Foto: MDULS

- Ustav je utvrdio da je za kvorum potrebna većina IZAŠLIH birača. Usklađujemo taj zakon sada sa ustavnom odredbom jer ako bismo po važećem zakonu raspisali referendum on ne bi bio u skladu sa ustavom, jer je ovaj najviši pravni akt drugačije odredio donošenje odluke  - objašnjava Mogić.

Pored ove promene, Nacrtom se utvrđuje i rok za podnošenje incijative:

- Ključni elementi tog procesa nisu utvrđeni. Mi imamo možda na svetu jedan od najkraćih rokova za prikupljanje potpisa od 7 dana, predlaže se da se promeni na 90 dana, da se utvrdi sudska zaštita. Jedna od novina je i da se potpis za inicijativu može dati elektronskim putem, mnogo je komfornije i što je najvažnije, takav potpis se ne overava. Svojeručni mora biti overen, a ovaj ne, tako da ništa i ne košta - kaže.

Mogić dodaje da je cilj da se građani pozovu da iskažu stav oko onoga šta se dešava oko njih i da zajednički artikulišu svoju volju.

Neke od ključnih odredbi važećeg zakona u oblasti referenduma koje nisu usaglašene sa Ustavom ili koje ograničavaju korišćenje ovog instituta:

- važeći zakon ima utvrđen uslov da za uspeh referenduma mora da izađe više od polovine od ukupnog broja birača

- dosadašnja zakonska rešenja nisu poznavala, niti su uređivala sve vrste referenduma koja poznaje novi Ustav,

- ne postoje jasno utvrđeni rokovi ni obaveze skupština kada se radi o referendumskoj proceduri,

- nije uređeno pitanje referendumske kampanje, njihovog pristupa sredstvima javnog informisanja, finansiranja i izveštavanja,

- nije celovito uređena sudska zaštita prava na referendum i narodnu inicijativu.

Promene koje se predlažu za referendum:

- Propisivanje pravila da se odluka na referendumu donosi većinom od izašlih birača, bez uslova da je neophodno da izađe većina od ukupnog broja birača

- uređivanje obaveznog i fakultativnog (savetodavnog) referenduma, prethodnog i naknadnog referenduma, na zahtev birača ili poslanika/odbornika,

- proširenje kruga birača sa pravom izjašnjavanja na referendumu na interno raseljena lica i birače koji se izjasne da će glasati prema mestu boravišta (kao i za glasanje na republičkim ili predsedničkim izborima)

- stav skupštine o primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma, radi informisanja javnosti

- pravila o referendumskoj kampanji i njenom finansiranju - Referendumsku kampanju može da vodi svako pravno lice ili grupa građana. U svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje referendumske kampanje otvara se poseban račun, na koji se prikupljaju sredstva iz privatnih izvora i koji se ne može koristiti u druge svrhe. Кontrolu finansiranja sprovodi Agencija za borbu protiv korupcije.

- utvrđuju se rokovi za postupanje skupštine po primljenoj inicijativi za sprovođenje referenduma kao i po odluci donetoj na referendumu

- utvrđuje se pravo na sudsku zaštitu u situacijama kada skupština odbaci inicijativu za sprovođenje referenduma

- utvrđuje se obaveznost donete odluke na referendumu tako da ona ne može biti promenjena u roku od godinu dana od odrćavanja referenduma

- Odluka na referndumu mora se sprovesti u roku od 60 dana od dana održavanja referenduma.

- Utvrđene su i prekršajne odredbe za kršenje zakona u pogledu finansiranja kampanje ili obaveza prema Agenciji za borbu protiv korupcije.

Promene koje se predlažu za narodnu inicijativu:

- otvaranje mogućnosti za elektronsku narodnu inicijativu,

- uređen postupak provere podnetih potpisa birača (osim za elektronske potpise s obzirom da se radi o kvalifikovanom elektronskom potpisu),

- praćenje statusa podnete narodne incijative

- produžuje se rok za prikupljanje potpisa za narodnu inicijativu na 90 dana,

- verifikacija predloga za narodnu inicijativu (prethodna provera da li je predmet nar. inicijative u skladu sa zakonom – da se ne bi uzalud prikupljali potpisi),

- sudska zaštita prava za odluke skupštine o verifikaciji predloga za narodnu inicijativu

- prikupljanje potpisa i elektronskim putem

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)