Da li Rusija pojačava pritisak da Srbiju odvrati od evropskog puta?

Foto: Shutterstock, Tanjug/Rade Prelić

Teza da Rusija preko Srbije pokušava da kontroliše Zapadni Balkan nije novina u javnosti, ali je posle protesta koji su u nekoliko gradova Srbije održani početkom jula, ponovo aktuelizovana, najviše zbog tvrdnji američkih medija da iza nereda stoje ultredesničarske organizacije kojima diriguje Moskva.

Preporučujemo

To je ponovo otvorilo pitanja kakav je uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu, koja je njena uloga u nemirima u regionu i na koji način Moskvi treba da odgovore SAD i EU?

Iako zvaničnici Moskve ponavljaju da se Rusija ne meša u stvari drugih država, njihov uticaj na Balkan je evidentan, tvrde stručnjaci.

Nekoliko sati pošto je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, početkom jula najavio da bi zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji mogao biti uveden policijski čas, na ulice je izašlo ne više od 1.000 građana od kojih su preko 800 bili desničari.

Deo javnosti u Srbiji optužio je tada Rusiju da je preko ultradesničarskih grupa umešala svoje prste u nemire na ulicama, što je bio jedan od povoda i američkom sajtu Realclear Defence da analizira upliv Rusije u Srbiji i celom Zapadnom Balkanu.

- Moskva negira bilo kakav "ruski trag" u nemirima. Da li Rusija stoji iza nasilnih protesta u Beogradu, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno. Napori Kremlja da izazovu nemire na Balkanu ne bi bili novost. To bi bio samo najnoviji pokušaj rastuće Rusije da ugrozi evroatlantsku bezbednost i ospori sposobnost SAD a da brani svoje interese u Evropi - piše Real Clear Defense i dodaje da bi Vašington trebalo da uvede sankcije ako Srbija nastavi sa nabavljanjem ruskog oružja, Vašington bi trebalo da joj uvede sankcije. Srbija mora da shvati da je njena strategija neutralnosti neprihvatljiva - kažu analitičari portala, koji navodi i da neki evropski i američki zvaničnici strahuju da ruski Humanitarni centar u Nišu služi kao osnova za prikupljanje obaveštajnih podataka Kremlja za prisluškivanje američkih interesa na Balkanu.

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost dr Orhan Dragaš-Foto: Privatna arhiva

Da su poslednji događaji signal da Moskva pojačava pritisak na zvanični Beograd, kako bi se Srbija odvratila sa evropskog puta na kom se nalazi, saglasni su stručnjaci i poznavaoci političkih prilika na Balkanu. Sa tim je saglasan i naš sagovornik direktor Međunarodnog instituta za bezbednost dr Orhan Dragaš, koji je objasnio da Rusja koristi da region, a posebno Srbija, kao njegova najveća i najuticajnija država, što duže, ostanu siromašna, nestabilna i neintegrisana zona izvan razvijene Evrope.

- Rusija itekako želi da utiče na prilike u Srbiji, ne samo kroz destabilizaciju vlasti putem uličnih protesta, već i na širem planu, jer njoj svakako ne odgovaraju put i strategija koju je Srbija izabrala. To je jasan put ka Evropskoj uniji, rešavanje pitanja Kosova i Metohije i, generalno, stabilizacija ne samo domaće politike i ekonomije, već i ukupna stabilizacija region - izjavio je on za Telegraf.rs.

On se osvrnuo i na nasilne proteste s početka jula i rekao da su neki od najuticajnijih lidera tih nereda izuzetno bliski ruskim državnim i paradržavnim strukturama, koji javno zagovaraju okretanje Srbije od Evropske unije ka Rusiji, pa čak i upozoravaju Rusiju da će „izgubiti Srbiju i Balkan“, ukoliko nastave da daju podršku predsedniku Vučiću i sadašnjoj vladi.

Šta kažu Brisel i SAD?

Da je predsednik Srbije evropski lider sa jasno definisanim putem evropskog pravca poruka je koju nedvosmisleno šalje zvanični Brisel.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

To je bio i zaključak sastanka koji je predsednik Srbije imao sa predstavnicima EU i ambasadorima zemalja članica Unije krajem aprila. Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici tada je poručio da je Srbija na evropskom putu, koji zemlju čini snažnijom i bezbednijom, dok je predsednik Vučić poručio da je važno da se Srbija nalazi na evropskom putu i da će na njemu biti ko god da vlada u zemlji.

- To je prirodno okruženje i pozicija Srbije. Sa druge strane Srbija je najveću podršku u svim decenijama uvek imala od EU. Najveći broj investitora. Živimo na istom prostoru, jedni pored drugih i zato uvek najveću podršku očekujemo - zaključio je on.

Iz Vašingtona su poslednjih nedelja stuzale podjednako optimistične poruke, a jednu od njih preneo je i izvršni potpredsednik Atlanskog saveta SAD Dejmon Vilson, koji je na panelu u okviru 8. Beogradske NATO nedelje, koju organizuje CEAS, govorio o odnosima Srbije i SAD.

Izvršni potpredsednik Atlanskog saveta SAD Dejmon Vilson je na panelu u okviru nedavno održane 8. Beogradske NATO nedelje govorio o odnosima Srbije i SAD-Printscreen: armed-services.senate.gov

- Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić uložili su napore za razvoj odnosa Srbije i SAD, što je privuklo pozitivnu pažnju u Vašingtonu. To je privuklo pozitivnu pažnju u Vašingtonu. Znam da ima mnogo ljudi u Vašingtonu koji to prepoznaju i žele da odgovore na to - rekao je Vilson i naglasio da Srbija ima partnere i prijatelje u Vašingtonu, koji razumeju izazove s kojima se naša zemlja suočava i "iskreno žele da Srbija uspe".

Ocenio je da je jedno od poslednjih velikih strateških pitanja u Evropi mesto koje u njoj ima Zapadni Balkan i naglasio da su Srbija i region deo Evrope i transatlanske zajednice, ali i istakao da smatra kako Rusija nije saveznik Srbije.

- Vidimo strategiju Rusije, koja želi da održi status kvo, koji podriva sposobnost Srbije da udje u ozbiljne pregovore i unapredi odnose sa Prištinom, da ima uspešne pregovore. Možda čak vidimo i hibridni rat protiv vlade kako bi se obeshrabrila mogućnost postizanja bilo kakvog sporazuma - rekao je Vilson.

(Telegraf.rs)