Navršavaju se 22 godine NATO agresije na SR Jugoslaviju: 78 dana pod bombama i sirenama

Foto: S. Pikula

Na današnji dan pre 22 godine godine počela je NATO agresija na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju i trajala je 78 dana. Napadi započeti 24. marta oko 20 časova uveče i trajali su 11 nedelja, a prema procenama različitih izvora u njima je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

Odluka o bombardovanju doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.

Ubijeni civili, poginulo 79 mališana, više od 2.500 ranjeno

Tokom 78 dana napada, poginuo je 1.031 pripadnik vojske i srpske policije, ranjeno njih 5.173, desetak se i dalje vode kao nestali. Što se civila tiče, teže i lakše ranjeno je oko 6.000, među kojima je bilo 2.700 dece, a njih 79 je poginulo.

Trogodišnja Milica Rakić, dvogodišnji Marko Simić, jedanestomesečna beba Bojana Tošović, među najmlađim su žrtvama koje su nastradale tokom bombardovanja.

Milica je nastradala 17. aprila kada je bomba pala na kuću u kojoj je živela u Batajnici i zauvek prekinula njeno detinjstvo, dok je Marko nastradao u Novom Pazaru, poslednjeg dana maja, u naručju svog oca, koji je pokušavao da ga zaštiti.

U napadu 11. aprila kasetne bombe i projektili agresora pali su na selo Meradre u blizini Kuršumlije i usmrtili šestoro meštana, dok je ranjeno njih 23. Među poginulima su bili i malena Bojana i njen otac, dok je Marija, majka nesrećene devojčice u sedmom mesecu trudnoće teško ranjena.

Kada je reč o materijalnoj šteti, izneti su različiti podaci sa različitih strana, ali se ona procenjuje na više desetina milijardi dolara,  dok ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu zvanično objavljeni.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO.

Tokom 78 dana agresije, u napadima širom naše zemlje uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Foto: S. Pikula

Bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Mapu sa svim metama, koju je NATO objavio na svom sajtu, u punoj veličini možete videti OVDE.

Tokom agresije lansirano 1.300 krstarećih raketa, izručeno 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebljena zabranjena municija sa osiromašenim uranijumom. Prema NATO izveštaju izručeno je 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, dok podaci Vojske Jugoslavije kažu da ih je bilo gotovo dvostruko više.

Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene.

Početku napada prethodili pregovori u Parizu i Rambujeu 

Početku agresije na našu zemlju, prethodili su pregovori u Parizu i Rambujeu o budućem statusu Kosova i Metohije, u februaru i martu.

Učestvovali predstavnici Vlade Srbije i kosovski Albanci, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Krah konferencije, posle bezuspešnih pregovora, označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem što je dovelo do bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Početku agresije na našu zemlju prethodili su pregovori u Rambujeu o budućem statusu Kosova i Metohije, tokom februara i marta meseca - Foto: Profimedia/AFP

Pošto je Skupština Srbije saopštila odluku o neprihvatanju stranih trupa na KiM i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, započeti su vazdušni udari na tadačnju SR Jugoslaviju.

Devetnaest zemalja Alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Okončanje bombardovanja 

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Pošto je generalni sekretar NATO 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč.

Istog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja. Posle toga jedinice Vojske Jugoslavije povukle su se sa teritorije KiM

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.

(Telegraf.rs)