Cenzus podelio advokate: Toma Fila i Milan Marković o prednostima i manama Zakona o referendumu

Printskrin: Youtube/ZaEvropskuSrbiju, Foto: ATA Images

Zakon o referendumu u vezi s izmenom Ustava morao je da bude donešen baš ovakav kakav je i on nije razlog ni za kakve proteste, izjavio je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije i advokat Toma Fila.

- Ustavom iz 2006. godine je navedeno da do 2008. mora da se promeni Zakon o referendumu, a u zahtevu i cele Evrope i Venecijanske komisije, što je i pismeno navedeno, rečeno je da ne bi trebalo stavljati cenzus 50 plus jedan, jer to nije pravedno iz više razloga - rekao je on za Tanjug.

Preporučujemo

Naveo je i da je iskustvo u vezi s cenzusom i referendumom pokazalo da veći broj ljudi izađe na referendum kada se cenzus ukine. Ocenio je da, pošto se Zakon o referendumu ne donosi samo zbog promene Ustava nego i drugih stvari, za ostala referendumska pitanja treba postaviti cenzus.

Usvajanjem zakona su, prema njegovim rečima, definitivno završene priče o strahovima da će biti reizbora sudija, te da ćemo se tako odreći Kosova i Metohije.

- Definitivno je razjašnjeno da se ne radi o tome, nego o izmeni u pravosuđu. Tu smatram da nije dobro rešenje da sudije bira Vrhovni savet sudstva, već bi bolje bilo da to rade poslanici u Skupštini Srbije - naveo je Fila, uz ocenu da će 11 ljudi koliko ih čini ovaj Savet tako dobiti previše moći.

Na pitanje da li će predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisati usvojene izmene Zakona o eksproprijaciji, Fila je rekao da je Skupštinski odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao usvojeni zakon i zaključio da je on usklađen s Ustavom.

- Ja mislim da bi ipak bilo pametnije da se zakon vrati na ponovno razmatranje u parlament, kako bi se videlo da li je njime obezbeđena potpuna zaštita od zloupotreba - rekao je on.

"Ako postoji cenzus svaki pokušaj aktivizma osuđen je na propast"

Sa druge strane, advokat Milan Marković koji je učestvovao u izradi novog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, smatra da kod referenduma ne sme da se postavljati cenzus jer onda utrka nije poštena i građani koji žele nešto da promene osuđeni su na neuspeh zbog onih koji su nezainteresovani da se izjasne.

Marković za Tanjug kaže da je ključno pitanje da li je svima data šansa da izađu na referendum, da li svi građani imaju mogućnost da izađu, da li su svi informisani.

- To su teme koje treba da se reše, a ne da se nametne cenzus kao tema. Ako svi mi imamo pravo da pod jednakim uslovima izađemo i da se izjasnimo po nekom pitanju, onda ne treba oni koji nisu izašli da se njihovi glasovi pridruže nekom pitanju - dodao je.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Marković kaže da je pitanje cenzusa kod nas sa formalno-pravnog gledišta rešeno još 2006. godine donošenjem Ustava.

Međutim, kako kaže, da se ne bismo branili Ustavom, suštinska stvar je da činjenica da ukoliko bi postojao cenzus svaki pokušaj nekog aktivizma bi bio osuđen na propast zbog toga što smo svedoci činjenice da i na izbore koje su u Srbiji atraktivna stvar, gde su emocije pobuđene, izađe 55 odsto građanstva.

Kada su izbori u pitanju, dodaje Marković, to nije problem jer se tu raspodeli koliko je ko glasova ko dobio, ali kada je u pitanju referendum, praktično bi se startovalo sa minusom od 3,5 miliona glasova.

- Ukoliko postoji cenzus dovoljno je da svega nekoliko posto građana se odluči za bojkot i da onih 49 odsto koji jesu za neku temu izgube na tom referendumu - naglašava.

Primećujući da je ukidanje cenzusa izazvalo polemike u javnosti jer se priča o referendumu o ustavnim promenama, Marković ukazuje da se referendumi raspisuju na razne teme i kako na nacionalnom, tako i na državnom nivou. Kako kaže, to su teme koje dotiču jedan broj ljudi i trebalo bi pustiti njih da odluče o tome.

- Ne bi trebalo da ljudi koji ne učesvtuju u svemu tome budu u stvari glas odluke i da na taj način obeshrabrimo sve koji bi da urade aktivno nešto u našem društvu i da nešto rade - kaže Marković.

Prema njegovim rečima, nije realno očekivati da izađe više od 50 odsto ljudi na bilo koje odlučivanje.

Navodeći da ne voli da povlači argument preporuke Venecijanske komisije, Marković naglašava kao nekadašnji ministar u vladama Vojislava Koštunice i Mirka Cvetkovića da te preporuke nisu "od juče". Na pitanje kakvu izlasnost očekuje na referendumu raspisanom za 16. januar na kojem će se građani izjašnjavati o ustavnim promenama, Marković kaže da je tema takva da su pre svega za nju zainteresovani ljudi iz struke.

(Telegraf.rs)