Za sada bez međusobnog priznanja sa Kosovom, sankcije Rusiji ključne: Šta još piše u izveštaju Tonina Picule?

Foto: Pixabay, Shutterstock

U Nacrtu izveštaja poslanika Tonina Picule o preporukama za novu strategiju proširenja Evropske unije u koji je Telegraf.rs imao uvid se ne traži da konačni sporazum između Srbije i Kosova bude "zasnovan na međusobnom priznanju" već se govori o sporazumu o normalizaciji odnosa, a kao prioritet za nastavak pregovora o pristupanju se navodi uvođenje sankcija protiv Rusije.

Konačna verzija na jesen

Poslanica Saveza vojvođanskih Mađara i potpredsednica parlamentarne skupštine Saveta Evrope Elvira Kovač objasnila je za Telegraf.rs da je izveštaj još u izradi i da je reč o nacrtu, te da evropski poslanici mogu da podnose amandmane do 5. jula.

Preporučujemo

Konačna verzija se očekuje na jesen.

Foto: Marija Palkovič

- U trenutnoj verziji piše da se suspedniju pregovori dok ne uvedemo sankcije Rusiji. Na jednom mestu se spominje i dijalog (sa Prištinom), odnosno normalizacija odnosa. Ne znamo koja će biti konačna verzija. Za sada ne piše "međusobno priznanje" - rekla je Kovač i dodala da poslanici FIDES-a u konsultaciji sa našom stranom razmišljaju na koji način da se preformuliše paragraf koji nije u interesu Srbije.

Za izmenu tog dela je svakako potrebna većina koja nam sada, kaže Kovač, nije naklonjena.

- To smo videli i iz izveštaja Vladimira Bilčika ( u kojem se pominje međusobno priznanje) - rekla je Kovač.

Prvi put se pominju Ukrajina i Moldavija

Politički analitičar Nemanja Todorović Štiplija objasnio je za Telegraf.rs da je reč o izveštaju koji Evropski parlament preporučuje drugim institucijama, prvenstveno Evropskoj komisiji i Savetu na koji način da se ponašaju po pitanju proširenja.

- Izveštaj je prilično oslonjen na nove momente u politici proširenja. Po prvi put se pominju dva nova kandidata, Ukrajina i Moldavija. Izveštaj posmatra Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedniju i sada Ukrajinu i Moldaviju kao države kandidate, a BiH, Kosovo i Gruziju kao potencijalne kandidate - rekao je Todorović Štiplija.

On navodi da će taj izveštaj biti izglasan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta krajem oktobra. - Sada je u pitanju Nacrt izveštaja i on se nalazi pred Odborom za spoljne poslove EP i najverovatnije će biti izglasan krajem septembra, odnosno na samoj plenarnoj sednici krajem oktobra - istakao je on.

Printskrin: Youtube/Centar za demokratiju

Prema njegovim rečima, u Piculinom izveštaju se pominje odbrana demokratije, ljudskih prava, kao i geopolitička pozicija EU i pozivaju se države članice da svoje obaveze prema Zapadnom Balkanu ispoštuju.

- EP poziva druge evropske institucije da otpočnu pregovore sa Severnom Makedonijom i daju viznu liberalizaciju građanima Kosova, da pomognu BiH u 14 ključnih prioriteta koji će joj doneti kandidatski status i da podrže vlasti u Crnoj Gori. Srbija je jedina zemlja koja nije pomenuta u ovom kontekstu - kaže Todorović Štiplija.

On dodaje da se u izveštaju pozivaju vlasti Srbije i Kosova da prodube dijalog, a takođe se ukazuje da Srbija treba da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

- Ovaj izveštaj neće sam po sebi da ubrza proces, ali Savet i Komisija, ako imaju volje, a deluje da imaju, ubrzaće proces. Samo one zemlje koje su izvršile sve reforme u oblasti vladavine prava koje imaju demokratiju na zavidnom nivou mogu da očekuju da će napredovati u procesu - rekao je Štiplija Todorović.

Ohrabrujuće fazno pristupanje

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže za Telegraf.rs da je dobro što se pominje fazno pristupanje.

- Dobro je što i Evropski savet i Evropski parlament dele stav da se uradi nešto što se do sada nije uradilo, a to je fazno pristupanje. U Evropskom savetu oni govore o postepenom pristupanju, ukazuju da je to nužno kako bi se ostvarili određeni benefiti za države kandidate kako bi se došlo do reformi. Sa druge strane izveštaj Tonina Picule govori  o faznom pristupanju. To se može tumačiti kao sininom i ista poruka se šalje - istakao je Subotić.

On govori da treba da se povećaju finansijski benefiti tokom pristupnog procesa.

Foto: Centar za evropske politike

- Sve to ima za cilj podsticanje na reforme i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU. U Piculinom izveštaju ne postoji da Srbija treba da prizna Kosovo, piše da je neophodno postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji. Tu se malo spušta lopta, ako se govori o politici proširenja. Šalje se pozitivina poruka Beogradu da treba da nastavi da se angažuje i da se ne očekuje nužno da se kao rezultat pristupnog procesa dođe do priznanja već do rešenja za obe strane - rekao je Subotić.

Subotić Piculin izveštaj čita kao nešto ohrabrujuće u pogledu faznog pristupanja.

Polako se postavlja sistem "dva koloseka"

Balša Božović uz Regionalne Akademije za razvoj demokratije podseća da je Tonino Picula veliki poznavalac Zapadnog Balkana, kao i političkih prilika u Srbiji.

- Vest da je upravo on zadužen za predlog nove strategije proširenja je odlična vest za ceo komšiluk i naravno za Srbiju. Njegov novi zadatak je da formuliše predlog nove strategije proširenja, koju zatim treba da usvoji Evropski parlament. Nacrt strategije već govori o najvažnijoj stvari, a to je ubrzanje evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana za sve države koje pokazuju iskrenu želju da nastave reforme kako bi se napokon učlanile u EU - rekao je Božović.

Foto: Akademija za razvoj demokratije

On je ocenio da je to dobra poruka i za Srbiju, ali je, kaže, pitanje da li će nova vlada iskreno želeti da evropske integracije stavi na prvo mesto liste prioriteta, u suprotnom, izvesno je da će je zemlje iz susedstva prestići.

- Čini mi se da se postavlja polako sistem dva koloseka za put u EU. Brza pruga za EU i sporedni put koji je neizvestan. Nadam se da će Srbija izabrati brzu prugu za EU. Na kom koloseku će se naci Srbija ne zavisi od EU nego od same Srbije koliko će biti posvecena reformama i koliko će brzo usaglasiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU - zaključio je Božović.

(Telegraf.rs)